Univerzitet u Beogradu
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Odeljenje za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja
STUDIJA SLUČAJA
Seminarski rad
Predmet: Korektivno pedagoški rad u osnovnoj školi
Osnovne studije
Jun, 2012.
Studentkinja: Mentor:
Beograd, 2012.
1
U ovoj školi ima inkluzivnih odjeljenja, redovnih odjeljenja
osnovne škole u koje je uključeno jedno atipicno dete. U ovim
odeljenjima organizuje se i realizuje vaspitno-obrazovni proces u
skladu sa principom individualizacije, kako bi zadovoljile
individualne potrebe svih učenika, uklonile barijere učenja i
stvorili uslovi koji doprinose maksimalnom i svestranom razvoju
učenika, njihovom doživljavanju uspeha, sreće i pripadnosti
grupi. Tako je u jednom od tih inkluzivnih odjeljenja uključeno i
zanemareno dete koje ima poremecaj u govoru. S obzirom da
inkluzivni proces zahteva fleksibilnost u Nastavnom planu i
programu, poseban pristup u radu, metodologiju, tehnologiju i
prihvatanje jednakosti i poštovanja različitosti, Nastavničko veće
Škole je verifikovalo individualni prilagođeni program za učenika.
2. POJAM INKLUZIJE
Osobe s teškoćama u razvoju dugi niz godina bile su
institucionalizovane i marginalizovane u društvu. Razvojem svesti
društva o vrednosti svakog pojedinca javlja se inkluzija kao
pokret u okviru socijalnog modela. Inkluzija sama po sebi ne
podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, već uvažavanje različitosti
svakog pojedinca kojem pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom
životu i preuzimanja odgovornosti.
4
U savremenom društvu prevladavaju vrednosti koje se
zasnivaju na kvantitetu i kvalitetu proizvodnje i znanju. Čovek je
vredan onoliko koliko proizvede. Proizvodnja je postala cilj, a
čovek samo sredstvo za postizanje tog cilja. Ako tumačimo znanje
samo kao materijalnu spoznaju, onda je i taj kriterijum sličan
kriterijumu proizvodnje.
5
osobe s teškoćama u razvoju shvataju se kao problem.
Organizuju se razne specijalne službe i postupci u svrhu
uklanjanja ili smanjivanja posledica oštećenja. Budući da se to
pokazalo neostvarivim, smatralo se opravdanim te osobe trajno
isključiti iz društva. Tako deca od najranijeg uzrasta bivaju
odvojena od porodice, isključena iz lokalne zajednice i otuđena
od društva. Socijalni kontakt je ograničen samo na stručno
osoblje koje je usmereno na "ozdravljenje", dok su potrebe za
sigurnošću, ljubavlju, pripadanjem, aktivnošću, učenjem,
nezavisnošću, samoostvarenjem, kao i mnoge druge potrebe,
zanemarene. Dakle, uskraćene su im mogućnosti koje pruža
lokalna zajednica te im je time bitno smanjen kvalitet života.
Razvojem saznanja o negativnim posledicama segregacije
podstaknut je nastanak modela deficita. U okviru modela deficita
javlja se pokret integracije koji je, uglavnom, usmeren na
uključivanje dece s manjim teškoćama u razvoju u redovan sistem
vaspitanja i obrazovanja. Integracija se isključivo odnosi na
deljenje zajedničkog prostora i nekih aktivnosti u ograničenom
vremenskom periodu i pod strogom je kontrolom osoba bez
teškoća u razvoju. Na taj način, međutim, ne dolazi do istinskog
uključivanja i prihvatanja.
7
