Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet u Subotici
Studija slučaja iz predmeta Finansijsko restrukturiranje firmi
Studija slučaja privatizacije Jedinstvene banke za Afriku u Nigeriji
Student:
Dragana Milanov
EEB 517/15
Subotica, januar 2016.
2
Uvod
Privatizacija državnih preduzeća (DP) je postala ključna komponenta procesa strukturne reforme
i strategije globalizacije u mnogim zemljama širom sveta. Nekoliko zemalja u razvoju i tranziciji
su započele opsežan program privatizacije u poslednje dve decenije, kao sredstva za podsticanje
ekonomskog rasta, postizanje makroekonomske stabilnosti i smanjenje zahteva za zaduživanje
javnog sektora koje proističe iz korupcije, subvencija i subvencija neprofitabilnim preduzećima.
Do kraja 1996. godine, sve osim pet zemalja u Africi su se odrekle nekih javnih preduzeća u
okviru makroekonomske reforme i liberalizacije.
Uprkos impresivnom nivou privatizacionih aktivnosti širom Afrike i porastu broja istraživanja o
operativnim performansama privatizovanih preduzeća u razvijenim i u ekonomijama u razvoju,
naša empirijska saznanja programa privatizacije u Africi su ograničena. Ova studija ocenjuje
performanse nakon privatizacije Jedinstvene banke za Afriku (The United Bank for Africa –
UBA) u Nigeriji. Specifični pokazatelji koji su ispitivani su profitabilnost, produktivna
efikasnost, zapošljavanja, kapitalne investicije, proizvodnja, cene i porezi. Studija meri promene
u bilo kom od indikatora performansi, poređenjem njihove prosečne vrednosti pet godina pre i
pet godina nakon privatizacije. Rezultati pokazuju značajno povećanje ovih indikatora, što
ukazuje na to da je privatizacija povezana sa povećanjem tehničke efikasnosti u preduzeću.
Smanjenje politički motivisane dodele resursa je nesumnjivo bila glavna korist od privatizacije u
Nigeriji.
Kao i u većini zemalja u razvoju, Nigerija je donedavno svedočila sve većoj uključenosti države
u ekonomske aktivnosti. Ekspanzija društvenih preduzeća u različite privredne aktivnosti se
smatra važnom strategijom za podsticanje brzog ekonomskog rasta i razvoja. Ovaj stav je ojačan
masivnim deviznim prilivima od sirove nafte, što je podstaklo neumerene investicije Federalne
vlade Nigerije (FGN) u javna preduzeća. Nažalost, većina tih preduzeća su slabo koncipirana i
ekonomski neefikasna. Preduzeća su akumulirala ogromne finansijske gubitke i apsorbovala
nesrazmerna učešće domaćih kredita. Do 1985. godine, postala su neodrživ teret za budžet.
Predmet
ove studije jeste sagledavanje procesa i efekata privatizacije Jedinstvene banke za
Afriku (u daljem tekstu UBA) u Nigeriji, kao primer privatizacije u drugačijim tržišnim
uslovima.
Problem
studije predstavlja pronalaženje načina na koji može oprezno da se sprovede proces
privatizacije u zemlji koja ima visok potencijal za uspešnu privatizaciju. Poteškoće sa
podsticajima i ugovaranjem doprinose neefikasnosti koja proizilaze iz javnog vlasništva, jer
rukovodioci državnih preduzeća slede ciljeve koji se razlikuju od onih u privatnim firmama i
suočavaju se sa manje monitoringa. Osim što su ciljevi rukovodilaca drugačiji i budžetska
ograničenja sa kojima se oni suočavaju su takođe manja.
Najvažniji
cilj
ove studije je da proceni prvi talas nigerijskog programa privatizacije koji
obuhvata period od 1988. do 1993. godine. Takođe, potrebno je proceniti napore privatizacije u
Nigeriji, uvidom u dosadašnja iskustva, obrasce, obim i status privatizacije preduzete do sada,
ispitati finansijski i operativni učinak novoprivatizovane UBA, ali i proceniti tehničke efikasnosti
u ovom preduzeću pre i posle privatizacije.
