Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za pedagogiju
Ispitni rad iz predmeta Obrazovanje za slobodno vreme na temu:
Stvaralačka sloboda kao osnovni princip slobodnog
vaspitanja
Apstrakt
: U ovom radu upoznaćemo se sa značajem kvalitetne i kreativne upotrebe slobodnog vremena
čija važnost raste svakim danom, naročito u modernom društvu 21. veka kada je prosečni pojedinac
preplavljem raznovrsnim poslovnim obavezama i društvenim zahtevima i očekivanjima. U vremenima brzih
promena, rodila se potreba za artikulacijom slobodnog vremena ljudi, posebno dece, adolescenata i
mladih. U tom duhu su na tlu Srbije i sprovedena istraživanja slobodnog vremena srednjoškolaca i
studenata čime se došlo do identifikacije problema u njegovoj organizaciji. Druge zemlje su prepoznale
signifikantnost fenomena slobodnog vremena i u tu svrhu razvile raznovrsne kreativne projekte, radionice
i aktivnosti s ciljem stimulisanja kreativnog mišljenja i razvoja unutrašnjih motiva za dugoročno bavljenje
nekom umetnošću. Kreativno provođenje slobodnog vremena predstavlja poseban životni stil i pozitivni,
lični prostor u kom individua razvija svoje stvaralačke snage, potencijale i kapacitete, stiče emocionalnu i
duhovnu slobodu i samoinicijativno istražuje razne forme i oblike umetnosti kojim bi volela da se bavi.
Ključne reči
: stvaralaštvo, kreativnost, slobodno vreme, pedagogija, pedagogija slobodnog vremena,
kreativne aktivnosti, umetnost, sport, muzika, deca, adolescenti, mladi, učenici, studenti, projekti
implementacije
Mentor: Student:
dr Milena Letić Nina Nedović 46/18
Novi Sad, 2019.
1
Sadržaj:
Uvodni deo...........................................................................................................................
2
Centralni deo:
1.
Fenomen stvaralaštva i značaj kreativnih aktivnosti u slobodnom vremenu.........................4
2.
Problemi u organizaciji slobodnog vremena adolescenata i mladih u Srbiji.........................6
3.
Projekti implementacije slobodnog vremena dece i adolescenata........................................9
3.1
Nordijski model Centra za slobodno vreme................................................................................
9
3.2
Juku, Bukatsu i Yutori..............................................................................................................
11
3.3
Škola stvaralaštva ,,Novigradsko proljeće’’ i Međunarodna kolonija mladih Ernestinovo.....
12
4.
Vrednost pedagogije u slobodnom vremenu.......................................................................14
Zaključni deo......................................................................................................................
16
Literatura............................................................................................................................
17
3
organizacija slobodnog vremena koja je usmerena na izgrađivanje i razvoj kulture korišćenja
slobodnog vremena u svrhu pronalaska sebe i svog smisla u kompleksnom društvu.
Istraživanja su
pokazala da slobodno vreme predstavlja plodno tlo za izgradnju i razvoj ličnosti, autonomije i
samostalnosti kod mladih ljudi. Jednom kad se formira lični prostor u kom se pojedinac oseća
zadovoljno, ispunjeno i srećno onda je važno podstaknuti ga da takav koncept provođenja vremena
trajno zadrži i obogati ga novim skupom kreativnih aktivnosti. Jedino tad možemo reći da je
slobodno vreme ispunilo svoju ulogu. Stoga je neophodno od najranijih dana ukazivati na važnost
slobodnog vremena i pronalaziti nove načine za njegovo provođenje. Pedagog bi mogao da ponudi
učenicima učešće u vannastavnim aktivnostima po njihovom izboru. Te slobodne aktivnosti bi
morale biti didaktičko-metodički osmišljene na način koji bi kod učenika razvijao kreativnost,
radoznalost, interesovanja, motivaciju i spokoj. Pored toga, ističe se potreba i apel za edukaciju
nastavničkog kadra i mladih ljudi o značaju i korisnosti slobodnog vremena.
4
CENTRALNI DEO
1.
Fenomen stvaralaštva i značaj kreativnih aktivnosti u slobodnom vremenu:
Kreativnost, kao jedinstveno ljudsko svojstvo, može doneti veliko zadovoljstvo i pozitivan
doprinos svakom pojedincu. Biti kreativan znači posedovati sposobnost da se nešto novo donese
u ovaj svet. To se može izraziti u bilo kom području ljudskog delovanja, što uključuje i slobodno
vreme. Kreativni ljudi, poput umetnika ili pisaca, mogu interpretirati svoja životna iskustva na
različite načine i pretvoriti ih u originalne produkte koji pomažu drugima da svet vide drugačije.
Ljudi često biraju da iskoriste svoje vreme za zadovoljavanje onih potreba koje inače nisu prisutne
u drugim oblastima njihovog života. Npr., ukoliko se individua bavi pasivnim i nezanimljivim
poslom, ona će se potruditi da svoje slobodno vreme ispuni intenzivnijim aktivnostima. Dakle,
slobodne aktivnosti pružaju prostor za kreativno izražavanje koje možda nedostaje u drugim
aspektima ljudskog delovanja.
Iako svako u sebi poseduje potencijal za kreativnost, mnogi ljudi nemaju poverenja u sopstvene
veštine. Unutrašnji motivi moraju da se neguju kako bi olakšali razvoj kreativnosti a uključuju
veru u sopstveni potencijal i kapacitet i otvorenost za nove načine razmišljanja. Kreativnost se
može podsticati i putem manipulacije spoljnim uslovima a to uključuje sledeće pedagoške
strategije:
a)
kreiranje stimulativne sredine koja u svom sastavu ima raznolike i atraktivne predmete za
posmatranje i rukovanje;
b)
ograničeni izbor kreativnih aktivnosti kako ne bi preopteretile određene pojedince i kod
njih izazvale sumnju i nezadovoljstvo svojim kreativnim delovanjem;
c)
omogućavanje i stimulacija oluje kreativnih ideja i misli;
d)
obezbeđivanje svih raspoloživih informacija i instrukcija neophodnih za uspešno
ostvarivanje kreativnih aktivnosti.
No, da bi se izvršio odgovarajuć izbor kreativnih aktivnosti, pojedinac bi trebao da se
upozna sa onim aktivnostima s kojim se ranije nije susreo ili da mu se prilagode aktivnosti koje su
mu inače teške. Utvrđeno je da su ljudi motivisaniji za stvaralaštvo ukoliko im se materijal za
kreativni rad pripremi i da je najbolje započeti rad sitnim koracima, što održava kontinuitet
