POSLOVNI FAKULTET U BEOGRADU
Seminarski rad
Stvarna prava na tuđoj stvari:
ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNOJ STVARI
Profesor:
Student:
prof. dr Ivan Nikčević
Blagojević Đorđija
Asistent:
Broj indexa:
mr Iva Knežević
E-2/2007
Beograd, decembar 2009.g.
2
UVOD
Pored stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine, zajedničke svojine i
etažne svojine) postoje i stvarna prava na tuđoj stvari. Titulari stvarnih prava na tuđoj
stvari imaju uža ovlašćenja na toj stvari od njenog vlasnika zbog čega se ova prava
nazivaju i sektorska prava.
1
U stvarna prava na tuđoj stvari uvrštava se: pravo službenosti, založno pravo, pravo
građenja, realni tereti i susjedska prava.
Ako usmjerimo fokus na založno pravo, uočićemo da većina dostupnih radova na temu
založnog prava obrađuje temu prava zaloge na nepokretnostima tj. hipoteku, što je
razumljivo jer je među svim oblicima založnog prava do sada bila najsavršenija, a sa
razvojem tržišne privrede nesumnjivo sve više dobijala na značaju, te samim tim i bila vrlo
atraktivna za elaboriranje. Međutim, u posljednje vrijeme sve više pažnje se posvećuje
založnom pravu na pokretnim stvarima tj. institutu ručne zaloge, a posebno od usvajanja
Zakona o pravu zaloge na pokretnim stvarima upisanim u Registar (“Sl. glasnik Republike
Srbije”, br. 57/03 i 61/05).
U ovom radu izložene su osnove založnog prava, sa posebnom pažnjom upravo na
založnom pravu na pokretnim stvarima (ručnoj zalozi) i to registarskoj ručnoj zalozi. Sve iz
razloga što je ova vrsta založnog prava doživjela svoju ekspanziju od uvođenja Registra
zaloge i time dovela u povoljniji položaj založnog dužnika jer založenu stvar nastavlja da
koristi i ubire plodove.
Naravno, radi boljeg razumijevanja pojma založnog prava i njegovih opštih karakteristika,
te da bi se mogle uočiti razlike između njenih vrsta i eventualno prednosti jednog nad
drugim založnim pravom, značajan dio rada je posvećen upravo ovoj temi. Tako u prvom
poglavlju govorimo o pojmu, načelima i vrstama založnog prava. Uzimajući u obzira da je
osnovna podjela založnog prava na pravo zaloge na nepokretnim stvarima (hipoteka) i
pravo zaloge na pokretnim stvarima (ručna zaloga), svako od ovih prava opisano je u po
jednom poglavlju rada. Poglavlja su koncipirana na način da su opisani pojam, način
nastanka založnog prava, prava i obaveze kako založnog povjerioca (zalogoprimca) tako i
založnog dužnika (zalogodavca) i konačno prestanak određenog založnog prava.
Budući da je registarsko založno pravo vrlo povoljna za založnog dužnika jer na založenu
stvar zadržava pravo državine te se s njom koristi i ubire njene plodove, određeni dio
stranica Zakona, te tako i ovog rada, je odvojen za opis Registra zaloge u Republici Srbiji
sa osnovnim detaljim ali i navedenim izvorima detaljnijih informacija.
Za prve tri godine postojanja, u Registar zaloge je do avgusta 2008.g. upisano 30.000
aktivnih založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, što obezbjeđuje potraživanja u
1
prof. dr Ilija Babić, „Privredno pravo“, Udžbenik za studente Poslovnog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2006.g.
4
iznosu od 180 milijardi dinara, 12 milijardi evra, 420 miliona švajcarskih franaka, 1,5
miliona danskih kruna i 440 miliona američkih dolara.
Ako pogledamo podatke objavljene u dnevnoj štampi, ali i na službenoj internet stanici
Agencije za privredne registre Srbije
2
, uočićemo da godišnji porast upisa založnih prava u
Registar zaloge u 2007.g. u odnosu na 2006.g. iznosi 56,89%, prvih sedam i po meseci
2008.g. broj zaloga uvećan za 47,28%, u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
3
Stoga ne čudi da je jedno cijelo poglavlje posvećeno samo ovoj vrsti založnog prava
(registarsko založno pravo) kao i samom Registru zaloge objašnjavajući pojam i
funkcionisanje ovog organa.
2
www.apr.gov.rs
3
Članak „
I pamet u zalog
“, Večernje novosti, 16. avgust 2008.g.
5
