Stvarno pravo

Универзитет

у

Новом

Саду

Правни

факултет

др

Раденка

Цветић

ванредни

професор

С

К

Р

И

П

Т

А

Намењена

студентима

Правног

факултета

у

Новом

Саду

, 

као

ДОПУНА

уз

препоручени

уџбеник

: 

Обрен

Станковић

, 

Миодраг

Орлић

,  

Стварно

право

, 

(

Београд

, 

Номос

, 

девето

издањ

e) 

за

припрему

испита

из

наставног

предмета

СТВАРНО

ПРАВО

_________________________________________________ 

Нови

Сад

, 

април

 2010. 

године

2 

Предговор

Након

последњих

измена

и

допуна

наведеног

универзитетског

уџбеника

ступили

су

на

снагу

Закон

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

(

Сл

. 

гласник

РС

, 

бр

. 

57/2003) 

и

Закон

о

хипотеци

(

Сл

. 

гласник

РС

, 

бр

.115/2005), 

којима

су

унете

новине

у

наше

заложно

право

. 

Поред

тога

, 

ситуација

у

погледу

евиденције

непокретности

у

Србији

измењена

је

утолико

што

је

предност

дата

тзв

. 

јединственој

евиденцији

непокретности

, 

која

би

у

скорије

време

требала

да

постане

и

једина

 (

да

замени

земљишнокњижни

и

тапијски

систем

). 

И

сам

систем

јединствене

евиденције

непокретности

, 

спроведен

кроз

катастар

непокретности

, 

претрпео

је

одређене

измене

ступањем

на

снагу

Закона

о

државном

премеру

и

катастру

 (

Сл

. 

гласник

РС

, 

бр

. 72/2009). 

Због

тога

је

било

нужно

извршити

не

само

одговарајућу

допуну

уџбеника

, 

већ

и

измене

већ

постојећих

скрипата

објављених

у

априлу

 2008. 

године

.  

Наведене

новине

у

нашем

правном

систему

таквог

су

карактера

и

обима

да

, 

у

недостатку

адекватног

уџбеника

, 

захтевају

овакву

  (

привремену

) 

интервенцију

у

циљу

пружања

могућности

студентима

да

их

сазнају

и

савладају

. 

На

још

неке

измене

које

су

се

десиле

у

међувремену

  (

због

измена

и

допуна

Закона

о

основама

својинско

-

правних

односа

из

  1996. 

године

, 

ступања

на

снагу

Закона

о

промету

непокретности

из

 1998. 

године

и

Породичног

закона

из

 2005. 

године

), 

али

које

нису

толиког

обима

 (

у

погледу

права

етажних

власника

на

заједничким

деловима

зграде

, 

затим

, 

заједничке

својине

, 

као

и

права

прече

куповине

) 

студентима

је

скренута

пажња

на

часовима

предавања

и

консултацијама

.   

На

кодификацију

стварног

права

у

Србији

чека

се

више

од

шездесет

година

, 

а

у

фази

нацрта

наше

стварно

право

налази

се

већ

тридесет

година

. 

Када

коначно

дође

до

кодификације

ове

врло

битне

гране

приватног

права

, 

било

посебним

законом

или

у

оквиру

јединственог

грађанског

законика

, 

и

када

се

постигне

униформна

евиденција

непокретности

, 

биће

створени

услови

за

настанак

новог

уџбеника

којим

би

на

одговарајући

начин

била

обухваћена

целокупна

материја

стварног

права

.   

НАПОМЕНА

: 

У

циљу

правилног

коришћења

ових

скрипата

, 

неопходно

је

пажљиво

прочитати

овај

Предговор

и

напомену

учињену

пре

излагања

одговарајуће

тематске

јединице

.  

Нови

Сад

, 

април

 2010. 

године

Раденка

Цветић

4 

Уговор

је

само

правни

основ

 (

за

чију

се

пуноважност

захтева

писана

форма

), 

док

заложно

право

настаје

уписом

у

Регистар

(

регистарска

залога

)

. 

То

значи

да

упис

има

конститутивни

карактер

. 

Међутим

, 

упис

који

није

заснован

на

пуноважном

основу

  (

јер

је

, 

на

пример

залогодавац

заложио

ствар

на

којој

нема

право

својине

) 

не

производи

правно

дејство

, 

тј

. 

на

основу

таквог

уписа

неће

настати

заложно

право

. 

Упис

могу

тражити

поверилац

 (

потребна

му

је

изричита

изјава

залогодавца

да

се

саглашава

са

таквим

уписом

) 

и

залогодавац

. 

Залогодавац

може

бити

само

лице

које

има

право

својине

на

покретној

ствари

, 

односно

лице

које

је

титулар

права

које

се

залаже

. 

Залогодавац

не

мора

бити

дужник

потраживања

чије

се

намирење

обезбеђује

. 

То

може

бити

и

треће

лице

које

пружа

обезбеђење

за

туђи

дуг

.    

3. 

Правно

дејство

заложног

права

– 

Ако

обезбеђено

потраживање

не

буде

исплаћено

о

доспелости

, 

поверилац

чије

је

заложно

право

уписано

у

Регистар

залоге

има

право

првенства

у

наплати

из

вредности

предмета

залоге

, 

као

и

право

следовања

на

основу

којег

може

тражити

наплату

и

од

каснијих

прибавилаца

предмета

залоге

. 

 
4. 

Предмет

заложног

права

– 

Предмет

заложног

права

могу

бити

:  

- 

покретне

ствари

  (

индивидуално

одређена

ствар

и

индивидуализована

генерична

ствар

),  

- 

збир

покретних

ствари

 (

на

пример

, 

роба

у

складишту

или

продавници

),  

- 

право

потраживања

 (

под

условом

да

је

преносиво

),  

- 

друга

имовинска

права

 (

којима

титулар

може

слободно

располагати

),  

- 

сувласнички

удео

,

- 

будуће

ствари

и

права

 (

заложно

право

настаје

тек

када

залогодавац

стекне

својину

на

ствари

односно

право

).     

5. 

Уговорне

стране

– 

Уговорне

стране

су

заложни

поверилац

и

залогодавац

. 

Заложни

поверилац

је

увек

оно

лице

које

је

поверилац

обезбеђеног

потраживања

(

има

право

потраживања

према

дужнику

и

заложно

право

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

). 

Залогодавац

је

, 

најчешће

, 

дужник

обезбеђеног

потраживања

који

је

истовремено

и

власник

ствари

која

се

залаже

, 

али

то

може

бити

и

треће

лице

које

пружа

обезбеђење

за

туђи

дуг

.  

Зависно

од

тога

да

ли

је

залогодавац

физичко

лице

  (

уговор

о

залози

закључује

изван

оквира

привредне

делатности

) 

или

привредни

субјект

 (

лице

које

се

професионално

бави

привредном

делатношћу

), 

Законом

је

предвиђена

могућност

уговарања

посебних

одредаба

о

намирењу

  (

вансудска

јавна

продаја

, 

продаја

предмета

залоге

по

тржишној

односно

берзанској

цени

или

задржавање

ствари

по

тој

цени

).

2

6. 

Права

и

обавезе

залогодавца

у

погледу

предмета

залоге

– 

Залогодавац

је

обавезан

да

чува

предмет

заложног

права

  (

са

пажњом

доброг

домаћина

, 

односно

2

Одредбе

чл

. 27-28 

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

. 

5 

доброг

привредника

) 

и

да

га

одржава

у

исправном

стању

  (

обавеза

осигурања

предмета

залоге

постоји

само

ако

је

изричито

уговорена

).  

Будући

да

се

ствар

налази

код

њега

,

3

залогодавац

може

, 

поштујући

наведене

обавезе

, 

вршити

сва

овлашћења

која

проистичу

из

права

својине

  (

употреба

, 

прибирање

плодова

, 

издавање

у

закуп

, 

односно

уступање

предмета

залоге

трећем

лицу

ради

употребе

и

прибирања

плодова

). 

Залогодавац

може

отуђити

предмет

заложног

права

, 

чиме

се

не

мења

правни

положај

заложног

повериоца

јер

прибавилац

стиче

право

својине

оптерећено

уписаним

заложним

правом

.

4

Наведена

права

залогодавца

могу

се

битно

ограничити

или

искључити

уговором

о

залози

. 

Тако

, 

уговором

се

може

искључити

право

залогодавца

да

отуђи

предмет

заложног

права

или

да

га

поново

заложи

, 

а

може

се

и

ограничити

употреба

предмета

заложног

права

.

5

7. 

Ред

првенства

у

наплати

– 

У

случају

вишеструке

регистарске

залоге

 (

на

истом

предмету

заложног

права

) 

ред

првенства

у

наплати

одређује

се

по

моменту

настанка

заложног

права

, 

тј

. 

према

тренутку

уписа

у

Регистар

.  

Законом

је

прописано

и

како

се

одређује

ред

првенства

када

постоје

различита

заложна

права

на

истом

предмету

. 

Тако

, 

када

постоји

и

регистарска

и

ручна

залога

, 

првенство

у

наплати

одређује

се

према

времену

настанка

одговарајућег

заложног

права

  (

упису

у

Регистар

, 

односно

предаји

ствари

у

државину

).

6

Првенство

у

односу

на

регистарску

залогу

има

законско

заложно

право

из

уговора

у

привреди

, 

које

настаје

по

одредбама

Закона

о

облигационим

односима

.

7

За

потраживања

пореза

и

других

дажбина

ред

првенства

законског

заложног

права

државе

одређује

се

према

времену

њиховог

уписа

у

Регистар

залоге

.

8

8. 

Намирење

– 

Ако

дужник

не

испуни

своју

обавезу

о

доспелости

, 

заложни

поверилац

стиче

право

на

државину

по

самом

закону

и

право

да

из

вредности

премета

заложног

права

намири

своје

обезбеђено

потраживање

 (

главницу

и

камату

) 

као

и

трошкове

наплате

. 

3

Залогодавац

има

право

да

држи

предмет

заложног

права

, 

с

тим

што

губи

право

на

државину

ако

о

доспелости

не

испуни

обавезу

према

заложном

повериоцу

.  (

чл

.  20 

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

) 

4

Међутим

, 

ако

залогодавац

предмет

заложног

права

продаје

у

оквиру

своје

редовне

делатности

, 

купац

стиче

право

својине

без

терета

.  (

чл

.  23/6 

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

) 

5

Чланови

 24-26 

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

. 

6

У

Закону

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

прецизирано

је

да

заложно

право

стечено

предајом

у

државину

  (

ручна

залога

) 

ужива

првенство

у

односу

на

доцније

заложно

право

уписано

у

Регистар

залоге

, 

ако

се

заснива

на

уговору

о

залози

који

је

закључен

у

писменој

форми

и

оверен

у

суду

. 

Поред

тога

, 

терет

доказивања

је

на

повериоцу

који

тврди

да

је

ствар

била

предата

у

државину

пре

него

што

је

извршен

упис

у

Регистар

.  

7

Ради

се

о

законском

заложном

праву

превозиоца

, 

комисионара

, 

отпремника

и

складиштара

ради

обезбеђења

потраживања

трошкова

отпреме

и

превоза

ствари

, 

као

и

о

законском

заложном

праву

посленика

за

потраживања

која

проистичу

из

уговора

о

делу

 (

потраживање

награде

за

рад

, 

накнаде

за

утошени

материјал

).  

8

Члан

 34 

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

 . 

7 

Застарелост

потраживања

не

даје

могућност

дужнику

  (

залогодавцу

) 

да

захтева

брисање

заложног

права

, 

јер

заложни

поверилац

може

и

своје

застарело

потраживање

намирити

из

вредности

предмета

залоге

. 

б

) 

пропаст

предмета

залоге

  – 

Престанак

потраживања

доводи

увек

до

престанка

заложног

права

  (

због

његовог

акцесорног

карактера

). 

Међутим

, 

када

престане

да

постоји

предмет

залоге

престаће

заложно

право

, 

али

не

и

потраживање

. 

Оно

ће

и

даље

постојати

иако

ослабљено

због

престанка

заложног

права

.  

У

случају

да

је

предмет

залоге

био

осигуран

, 

заложно

право

се

успоставља

на

потраживању

износа

осигурања

, 

по

самом

закону

  (

без

икаквог

посебног

уговарања

). 

в

) 

продаја

предмета

залоге

у

поступку

намирења

заложног

повериоца

 - 

Ако

је

у

питању

судска

продаја

, 

суд

по

правноснажности

одлуке

о

намирењу

решењем

одређује

да

се

заложно

право

брише

из

Регистра

залоге

. 

У

случају

вансудске

продаје

заложни

поверилац

је

дужан

да

изда

исправу

на

основу

које

залогодавац

може

захтевати

брисање

заложног

права

. 

Купац

који

је

предмет

заложног

права

прибавио

на

вансудској

продаји

, 

такође

, 

може

захтевати

од

заложног

повериоца

издавање

овакве

исправе

. 

г

) 

одрицање

заложног

повериоца

од

заложног

права

  – 

Одрицање

је

ваљан

основ

да

се

захтева

брисање

само

ако

је

дато

у

писаној

форми

. 

д

) 

конфузија

– 

Када

се

својство

заложног

повериоца

стекне

у

истом

лицу

са

својством

дужника

престаће

заложно

право

зато

што

ће

у

том

случају

доћи

до

престанка

потраживања

 (

нико

не

може

сам

себи

да

дугује

, 

односно

сам

од

себе

да

потражује

). 

ђ

) 

консолидација

  – 

Када

заложни

поверилац

стекне

право

својине

на

предмету

заложног

права

доћиће

до

престанка

заложног

права

.  

 
10. 

Регистар

залоге

  – 

Регистар

залоге

представља

јединствену

електронску

базу

података

14

која

је

доступна

свим

лицима

, 

без

обзира

на

место

и

територију

на

којој

приступају

Регистру

. 

Регистар

залоге

15

води

Агенција

за

привредне

регистре

Републике

Србије

. 

Претраживање

података

уписаних

у

Регистар

веома

је

олакшано

и

може

се

вршити

према

залогодавцу

, 

предмету

заложног

права

, 

броју

под

којим

је

захтев

заведен

.

16

14

Основа

јој

је

централна

база

података

у

којој

се

чувају

сви

подаци

унети

у

Регистар

. 

Локалне

јединице

формирају

се

на

територији

Републике

Србије

. 

Централна

база

података

је

доступна

путем

локалних

јединица

Регистра

залоге

, 

ради

уписа

или

претраживања

. 

15

Пун

назив

регистра

је

Регистар

заложног

права

на

покретним

стварима

и

правима

. 

Регистар

је

почео

са

радом

  15. 

августа

  2005. 

године

.   

Подаци

уписани

у

Регистар

доступни

су

јавности

путем

званичног

сајта

Агенције

www.apr.gov.rs

. 

Ту

се

могу

преузети

и

сви

формулари

захтева

за

упис

и

брисање

, 

са

упутством

за

њихово

попуњавање

и

о

потребној

документацији

коју

треба

приложити

да

би

се

издејствовала

дата

врста

уписа

. 

О

Регистратору

, 

као

лицу

преко

којег

се

води

Регистар

 (

ко

га

именује

и

разрешава

, 

која

су

му

овлашћења

и

обавезе

) 

видети

чл

. 57-57

а

Закона

о

заложном

праву

на

покретним

стварима

уписаним

у

регистар

.   

16

На

сајту

Агенције

дата

су

детаљна

упутства

које

податке

треба

унети

да

би

започело

претраживање

. 

Најчешћи

предмети

залоге

су

теретна

и

путничка

возила

, 

аутобуси

, 

производне

машине

, 

опрема

 (

све

оно

што

се

може

лако

идентификовати

по

одређеном

регистарском

броју

), 

али

то

могу

бити

и

уметнички

предмети

  (

наводи

се

врста

и

аутор

) 

и

драгоцености

  (

наводи

се

назив

и

произвођач

).