Pojam i vrste stvarnih prava

Pojam –

SP je

grana građanskog

(imovinskog) prava

(posebni deo), pored OP, NP, PP,

i na njega se

primenjuju opšta načela ove porodice prava

. Ono

reguliše pravni odnos u

pogledu stvari i prava

, sa zadatkom da stvari pripoji

određenom licu

, tako da tim

pripajanjem lice

stiče neposrednu

pravnu vlast

na određenoj stvari.

Стварно право у субјективном смислу –

је

апсолутно

право

(делује према

свима

–

erga omnes

које за свој непосредни објект има ствар.

Оно

овлашћује

титулара

(субјекта

права) да врши

непосредну правну власт

над

ствари

, и при

томе забрањује свима другима да га у извршењу те власти сметају (

негативан

захтев према трећим лицима

да се уздржавају од сваког акта).

Правна власт титулара

извире из објективног права

Норме објективног права

одређују опште претпоставке

под којима

правни субјекти стичу или губе

субјективно право на некој ствари

Стварно право у објективном смислу –

То је

скуп правних норми

грађанског

права

(изражених у закону или дpyгoм опшшем акту) које

регулишу односе између

људи поводом присвајања

ствари

(

субјективна стварна права

са циљем дa се

одреди коме та права припадају

Osnovne karakteristike SP –
1.

kao

apsolutno pravo

, SP

deluje prema svima

(

erga omnes

);

postoji obaveza na pasivno

ponašanje svih (trećih)

, tj.

negativan zahtev prema

trećim licima

da se uzdržavaju od svakog akta –

neodređen broj obavezanih lica;

unapred neodređen odnos

imaoca SP i obavezanih;

SP uživa

pravo prvenstva

–

jače je u konkurenciji sa

obligacionim, kao i sa SP

kasnijeg datuma

(npr. vlasnik je dao stvar na poslugu, u slučaju da poslugoprimčevi

poverioci traže prinudno izvršenje, može tužbom tražiti da se ta stvar izuzme iz
prinudnog izvršenja);

SP daju

pravo sledovanja

– titular SP može suprostaviti svoje pravo svakome kod

koga se njegova stvar nađe, bilo bespravno, bilo po nekom pravnom osnovu

(vlasnik može tražiti predaju svoje stvari

i od lopova, i od lica kome je lopov otuđio

stvar, dok kupac predaju stvari može tražiti samo od prodavca, a ne i od lica kome je

prodavac otuđio stvar);

SP ne prestaju promenom svog titulara, a

SP na tuđoj stvari

ne prestaju promenom vlasnika stvari;

SP za neposredan objekt (predmet) imaju

stvar

;

SP prate stvar i redovito su

trajna

;

SP su pretežno uređena

imperativnim propisima

Начела регулисања стварног права –

Стварна права се одликују и

самосвојним начелима

која их издвајају

од осталих имовинско

правних

(грађанско

правних) односа. То су:

−

начело

приватно

правне власти

на ствари,

−

начело

ограничености броја

стварних права

(

numerus clausus

−

начело

одређености

(

специјалности

) стварних права и

−

начело

публицитета

(

јавности

Razlika između SP i OP
1 – U ekonomskom smislu:

−

SP (prvenstveno pravo svojine) predstavlja

pravo prisvajanja

−

predstavlja način na koji se obavlja

promet već prisvojenih vrednosti

2 – Prema predmetu:

−

SP imaju za predmet

određenu, konkretnu, stvar

, i ona svom titularu daju vlast na

stvari (najpotpuniju ili ograničenu);

−

stvaraju neposredan odnos između

dva lica, poverioca i dužnika, i imaju za

predmet

određenu radnju (ponašanje) dužnika

, koja se može sastojati u predaji stvari,

činjenju

nečinjenju

i trpljenju.

3 – Prema dejstvu:

−

SP su

apsolutna

i deluju prema svakome (

erga omnes

−

OP su

relativna

deluju između ugovornih strana

(

interes partes

4 –

Prema načinu sticanja:

−

se stiču i gube

predajom

(pokretne stvari), odnosno

upisom

u zemljišne knjige –

katastar (nepokretne stvari),

−

se stiču na osnovu

ugovora

, odnosno

jednostrane izjave volje

5 – Prema broju:

−

broj SP je

zakonom ograničen

(

numerus clausus

−

broj OP

nije zakonom ograničen

već se

broj OP stalno menja, jer odražavaju

dinamiku ekonomske strukture društva.

Врсте стварних права –

Број и врсте стварно

правних односа одређени

су

законима

и то

Законом о основама својинско

правних односа

Законом о

планирању и изградњи

Врсте СП према ЗОСПО

–

право својине

(

plena in re potestas

) и три СП на

туђим стварима

(

iura in re aliena

): право службености, право залоге и

право

стварног (реалног) терета

•

право својине

–

представља

највишу правну власт на ствари

; та власт

обухвата највиши степен

држања

коришћења

располагања

ствари, у

границама закона, а закон може наметнути власнику ствари одређена

ограничења

;

једино је право својине апсолутно право

, док остала стварна

права то нису

;

•

право службености

–

то је

СП

на туђој ствари

и представља однос

свакодобних власника двеју непокретности, послужног и повласноr добра

;

титулар права је

власника повласног добра, и он је

овлашћен: 1) да

на

одређени начин

користи туђу ствар

(послужно добро)

или

да

од власника

послужног добра

захтева

да он своју ствар не користи онако како би могао;

власник

послужног добра

дужан је да

трпи одређене радње

власника

повласног добра;

•

право залоге

–

то је такође је

СП

на туђој ствари

;

оно овлашћује титулара

да

заложену ствар прода

(

покретну

или непокретну), и да из остварене вредности

наплати свој дуг пре осталих поверилаца (банка прода стан да би намирила

свој дуг по кредиту);

врсте права залоге

: 1)

ручна залога

–

на покретним

стварима је, 2)

хипотека

–

на непокретним стварима.

•

право стварног (реалног) терета

–

то је такође је

СП

на туђој ствари

;

титулар

је

овлашћен да од било ког власника оптерећене непокретности

захтева одређене престације

–

чињења

; у нашем праву, стварни терет се може

стећи

на основу

уговора

(нпр. уговора о доживотном издржавању

или уговора о

продаји

–

нпр. продавац за себе задржи право да од купца захтева да му из

продате шуме

сваке године испоручи одређену количину исечених дрва)

;

право стварног терета разликује се од стварне службености

–

стварна

службеност представља однос свакодобних власника двеју непокретности

(послужног и повласноr добра), док стварни (реални

)

терет може имати и лице

које није ималац непокретности

Pojam i vrste stvari

Pojam –

Da bi moglo postojati

nečije

SP, nužno je dapostoji njegov objekt.

Nema SP

bez objekta.

Objekti SP su stvari

Nakon što je na ili povodom određene stvari nastalo

za nekog subjekta SP, od daljnje sudbini te stvari zavisi

će i

daljnja sudbina tog prava.

Teorijska definicija –

Stvar

(

res

)

celovit, samostalni materijalni deo prirode

(koji

može prisvojiti

), tj. svaki

telesni činilac

koji se nalazi u prirodi i okružuje čoveka.

Zakonska definicija –

U građanskom pravu, stvar

(

res

)

materijalni deo prirode

, koji

faktički ili virtuelno

nalazi

u vlasti lica

(fizičkog ili pravnog)

, i na kome

postoji pravo

svojine

ili neko

drugo SP

U stvari spadaju i sve vrste

energija

(električna, atomska, plin).

Životinje

nisu stvari ali

se primenjuju pravila o stvarima.

Čovek

nije stvar

, niti njegovi delovi

ili stvari koje su veštački vezani za ljudsko telo

(proteze), osim ako su odvojene od ljudskog tela, k

ada postaju stvari (odsečena kosa).

Ljudski leš se ne smatra za stvar. Nemoralan je ugovor o prodaji ljudskog leša, ali je
punovažan testament, ako bi zaveštalac, u interesu nauke, svoj leš ostavio npr.
medicinskom institutu.

Vrste stvari –

Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeležja.

Klasifikacija stvari je važna, jer se

na svim stvarima n

e mogu se zasnovati indentična

prava

1 – Stvari u prometu i stvari van prometa

1a – Stvari u prometu

(

res in commercio

)

– Stvari koje

mogu biti objekat

imovinsko-pravnog odnosa

između subjekata prava

(mogu da se prodaju i kupuju,

razmenjuju, poklanjaju, daju u zakup, na poslugu). Roba je stvar koja je uvek u
prometu.

1b – Stvari van prometa

(

res extra commercium

)

–

Ne mogu biti objekat

imovinsko-pravnih odnosa

između subjekata prava

, jer

svi pravni subjekti imaju pravo

opšte upotrebe

nad njima (javna dobra u državnoj su svojini – putevi, reke, jezera,

obale, parkovi, javno

građevinsko zemljište;

zatim muzeji, narodna biblioteka i stvari

koje bi vređale moral

, npr.nadgrobni spomenik). Na svim ovim stvarima

ne može

postojati pravo svojine

i one ne mogu biti u prometu.

1c –

Stvari u ograničenom prometu

–

Sticanje i promet uslovljeni su dozvolom ili

odobrenjem nadležnog organa

(vatreno oružje, lekovi na recept, promet vojnom

opremom i drogama); dozvoljeno je pojedinim pravnim subjektima, a

regulisano je

imperativnim propisima

(naređujućim

-obaveznim).

2 – Pokretne stvari i nepokretne stvari

2a – Pokretne stvari

(

res mobiles

)

– Stvari

čiji

se položaj u prostoru može promeniti

, a

da se time

ne naruši njihova bitna osobina

. Mogu se prenositi sa jednog mesta na drugo

bez narušavanja njihove suštine.

SP na njima stiče se

predajom stvari. Založno pravo

na pokretnim stvarima je

ručna zaloga

2b – Nepokretne stvari

(

res immobiles

)

– Stvari

čiji

se položaj u prostoru ne može

promeniti

, a da se na taj način ne

povredi njihova bitna osobina

. Ovde spadaju zemlja i

svi predmeti

mehanički vezani za nju

, koji se ne mogu pomerati sa jednog mesta na

drugo da se ne povredi njihova suština – zgrade, stanovi, bazeni, instalacije. Sve što je
sa zemljom trajno organski vezano

takođe je nepokretnost,

dokle god se od zemlje ne

odvoji – trava, drva, plodovi, ribe u vodi

(dok se ne ulove), divljač

(dok se ne ubiju).

Brodovi i avioni imaju status nepokretnih stvari.

SP stiče se

upisom u javnu knjigu –

katastar (RGZ) (pokretne stvari se ne upisuju). Založno pravo na nepokretnosima je
hipoteka.

3 –

Individualno određene stvari i stvari određene po rodu

3a – Individualno

(pojedinačno)

određene stvari

– U

pravnom prometu određene su po

nekom

posebnom svojstvu koje ih razlikuje od ostalih stvari iste vrste

(slika poznatog

slikara), jedina takve vrste ili su joj takvo svojstvo dale strane u pravnom poslu.

Propašću stvari

prestaje obaveza dužnika.

Samo individualno određene stvari

mogu biti

predmet prava svojine

3b –

Stvari određene po rodu

–

Pokretne

stvari koje se u pravnom prometu

ne razlikuju

od ostalih stvari iste vrste

(automobil „audi“, telefon „nokia“), a

označavaju

se po nekoj

mernoj jedinici

, po vrsti, broju i količini

(novac, brašno, nameštaj,

šećer)

. Ne propadaju,

jer ne prestaje obaveza dužnika

da preda stvar, mora isporučiti druge stvari istog roda.

Ako se stvari izdvoje iz roda, ona postaje

individualno određena

(iz gomile jabuka

izdvoji određena količina).

4a – Zamenljive i nezamenljive stvari

4a – Zamenljive stvari

– Stvari umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze,

može

predati druga stvar istih karakteristika

Stvari određene po rodu

su zamenljive.

Individualno određena

stvar može biti zamenljiva i nezamenljiva. Predmet su ugovora o

zajmu (predaja novca ili drugih zamenljivih stvari).

4b – Nezamenljive stvari

–

Ne mogu biti zamenjene drugom

5 – Potrošne i nepotrošne stvari

5a – Potrošne stvari

– Stvari koje

se jednom upotrebom potroše

(uništavaju), ili se

njihova supstanca bitno smanji

, ili su pak

namenjene otuđenju

(prehrambeni proizvodi,

novac, električna energija).

5b – Nepotrošne stvari

–

Mogu se

upotrebljavati neograničen

broj puta

, a da se time

bitno ne naruši supstanca (

zemljište, kuća, automobil).

Predmet su ugovori o zakupu i

posluzi.

6 – Deljive i nedeljive stvari

6a – Deljive stvari

– Stvari koje

se mogu deliti na više istovrsnih delova

, pri čemu

njihova

supstanca ostaje ista

, a manji delovi imaju

srazmerno manju vrednost

u odnosu

na celinu (vagon pšenice, kontejner šećera).

Moguća je

geometrijska,

fizička

i civilna

podela stvari. Geometrijska deoba deli

zemljište

linijama na više parcela.

Fizička deoba

mehanička

podela stvari na sitnije delove. Civilna deoba je deoba

po vrednosti

, ako

fizička deoba nije moguća.

6b – Nedeljive stvari

–

Stvari kod kojih

bi se deobom uništila njihova suptanca

ili bi se

nesrazmerno umanjila vrednost delova

dobijenih deobom (živa životinja, dijamant,

umetnička slika).

7 – Proste (jednostavne) i složene (sastavljene) stvari

7a – Proste (jednostavne) stvari

–

Prosta stvar je

prirodna jedinstvena (organska) celina

(živa životinja, biljka, dijamant). Može biti

i rezultat ljudskog rada

i sačinjena od različitih

sirovina koje su u procesu proizvodnje izgubile svoju individualnost (tabak papira).

7b – Složene (sastavljene) stvari

–

Složena stvar je nastala

spajanjem raznorodnih

prostih stvari

u jednu

novu celinu

, nezavisno od okolnosti da li svaka od njih može biti

samostalna stvar ili ne.

Proste stvari čine sastavni deo

nove, složene stvari koja ne

može postojti bez njih (automobil, kompjuter).

8 – Pripadak –

sporedna

fizički

samostalna

pokretna

stvar koju je njen vlasnik

namenio da

olakša ili omogući korišćenje glavne stvari

(

res principalis

)

(rezervni točak

pripadak automobila, čamac za spasavanje pripadak je broda)

, i koja deli pravnu

sudbinu glavne stvari (otuđenje, opterećenje, osim kod hipoteke

gde se mora izričito

navesti u ugovoru). Nastaje i prestaje voljom vlasnika glavne stvari. Pripadak nije ono
što privremeno koristi glavnoj stvari (antena za televizor). U sudskoj praksi i

nepokretna

stvar

može imati svojstvo pripatka glavne stvari (pomoćna zgrada pripadak stambene

zgrade kao glavne stvari) i deli njenu sudbinu samo ako su joj isti vlasnici.