Јдххфуууојубвнмџлјкдјдопршђжћћ
љњаџцвбнмлкјјфххдљњертзуиокјјх
хггфсфдадццввцбнваџцџвцбвнмкгј
фхфхгфххфзхуутујгујујујјгкзтујизи
куоиојппјоллјшђкчћжкфјфјфхфхѕџ
цвнбмбхгфдасењтттрзхузуутуиујх
кјнбмклчшпчћчлккјјјјхасдњертзууо
пклкјхљњервбаџцмнбхгкјтрфгхвб
шђљџвбцјјкјлккгккгкгккчгдкчкчгдк
чгдкчгкчгдкчгдкчгкчгкдчгдииитеи
птиптипитпеиптеиптеиптеипкикчг
дкчдгкчкчшђшшфлчлллћлшоошл
фкоотшекјјхгсфчћхфдхфхдхфхфх
кхкфххфхххфхфхуурууроооососп
шшкхккхкхкпфклфккнбцвцгњрезу
туииооиопокчкфјјјхчкллћдћћшшш
+0+0+
шппшоиопорзрзтзњ
ghjklzxcv
Стварно право
Скрипта
Јануар, 2017
Стварно право
6
1. Појам стварног права
Стварно право у објективном смислу је скуп општих правних норми, које регулишу
субјективна права. Стварно право у субјективном смислу је субјективно право које је са
једне стране апсолутно и делује према свима, а с друге стране за свој непосредни објект
има ствар.
Суштина субјективног стварног права је у непосредној правној власти на одређеној
ствари, намеће свим трећим лицима одређено понашање, и оно се увек састоји у
неучињену, у пасивности у односу на дату ствар.
Код права ове врсте извршење обавезе од стране пасивних субјеката, не значи и
вршење права од стране активног субјекта, већ тек стварање услова за вршење тог права.
Нпр. То што нико осим мене не сме да употребљава, нити употребљава мој
аутомобил, не значи да га самим тим употребљавам ја.
У стварном праву важи numerus clausus: врсте стварних права и њихова садржина
одређене су инперативним прописима и странке не могу уговором установљавати нове
типове стварних права. Последица апсолутног дејства стварних права је постојање права
следовања и права првенства. Право следовања састоји се у томе што ималац ставрног
права може ово вршити против сваког трећег лица у чијим се рукама ствар нађе, било
бесправно, било по неком правном основу, власник може захтевати повраћај ствари од
лопова, без обзира на то које се лице у тој улози појављује. Право првенства састоји се у
томе што је стварно право јаче у конкуренцији са облигационим правом, као и са
истоврсним стварним правом каснијег датума. Нпр. Више хипотека на истој ствари.
Стварна права су:
1. права својине,
2. службености,
3. ручна залога,
4. станарско право и
5. право грађења.
У стварна права могу се још убројити:
Стварно право
8
Вештачки делови тела (протезе) јесу ствар, и то у промету, али док су одвојени,
даколе, док нису спојени са телом. Намештена протеза престаје да буде ствар у промету,
али и даље је рез и припада ономе коме служи.
3. Врсте (подела) ствари
1. Проста и сложена ствар.
Код просте ствари делови се не могу распознати, док код
сложене могу.
2. Припадак, главна и споредна ствар.
Припадак обухвата непотпуно
инкорпорисане делове који се могу одвојити без оштећења (нпр. прозорско крило
на згради), као и оно што је физички самостално или функционално повезано са
“главном” ствари, (нпр. гума за аутомобил, резервни точак). Главна ствар
подразумева физичку целину њених саставних делова, која као таква има примарну
улогу у односу на једну покретну ствар са којом је функционално повезана.
Споредна ствар је прихваћена ширим појмом припатка.
3. Плодови.
Плодови су у натуралном облику производи које нека ствар даје
периодично, без исцрпљивања своје супстанце, а намењени су за одвајање;
производ је оно што ствар да, али без периодичности и што је део њене супстанције
(нпр. материјал од срушене зграде, камен или песак извађен из њиве, посечена
воћка у воћњаку).
4. Ствари у промету и ван промета.
Res extra commercio и res in commercio.
5. Збирна ствар – Universitatis resurm.
Целина која се састоји из појединих
самосталних ствари, физички одвојених, од којих свака има самосталну употребну
вредност и представља објекат посебног права својине, а у редовном промету и
самосталан предмет облигационих односа; комплементарна ствар се састоји из
појединих делова који су физички одвојени, али немају никакву самосталну
употребну вредност, већ само као целина, те се у редовном промету појављују и
као целина (нпр. пар рукавица, пар чизама); Universitatis uris је збир ствари и права
који се са гледишта одређених правних односа сматра као целина (нпр. предузеће).
6. Дељиве и недељиве ствари.
Дељива ствар се физички може поделити тако да
сваки део добијен деобом има вредност сразмерну вредности целине (нпр. џак
брашна, камион песка, котур сира); недељива ствар се деобом упрошћава, њени
делови добијени деобом не задржавају сразмерну вредност, тако да је збир
њихових вредности мањи од вредности неподењене ствари (нпр. комад намештаја).
7. Процењиве и непроцењиве ствари.
Процешиве су оне чија се вредност може
одредити упоређивањем са другим стварима у промету, имају прометну и
употребну вредност и могу се изразити у новцу; непроцењиве су оне чија се
