53.
Појам и значај земљишних
књига
54.
Катастар земљишта
55.
Састав земљишних књига
56.
Права која се могу уписати у
земљишне књиге
57.
Укњижба и предбележба
58.
Забележба
59.
Фикција апсолутне тачности
60.
Тапијски систем
Стварно право у објективном смислу – скуп норми које регулишу
субјективна стварна права.
Стварно право у субјективонм смислу – делује према свима, erga omnes и за
свој непосредни објект има ствар, апсолутно право.
Суштина субјективног стварног права је у непосредној правној власти на
ствари и намеће свим трећим лицима одређено понашање (нечињење).
Стварна права су апсолутна права.
Последица апсолутног дејства стварних права је посотјање права следовања
Стварно право је регулисано Законом о својинско-правним односима.
Стварна права су: право својине, службености, ручна залога, право грађења,
станарско право, закуп, хипотека, послуга, законскоправо прече куповине.
Односи који се састоје од скупа овлашћења и обавеза на страни различитих
субјеката су стварноправни осноси.
4
1.
Појам ствари
Ствар је у грађанскоправном смислу део материјалне пророде који се
налази у људској власти и на којем постоји право својине или неко друго
стварно право. Тај део материјалне природе мора да је фактички или
виртуелно у људској власти. Ствари су и природне снаге, односно енергије у
облику електрицитета, топлоте, гаса, уколико су потчињене човековој
власти и стављене у његову службу. Да постоји право својине или неко друго
стварно право на делу материјалне природе који је у људској власти. Да
није искључен из промета, да се налази у грађанскоправном промету. Али
има ствари у грађанскоправном смислу које нису у промету, само је право
својине које на њима постоји непреносиво (тзв. добра мртве руке). Када за
неку ствар кажемо да је у промету, то у ствари значи да је у промету право
својине на тој ствари. Ствари ван промета су ствари на којима постоји
непреносиво право својине као што су на пример јавна добра (ствари у које
није уложен никакав рад, и то су добра која се налазе под јавноправним
режимом и на која појединци немају грађанска имовинска права).
2.
Проста и сложена ствар, припадак
5
Припадак је непотпуно инкорпорисани део који се може одвојити без
оштећења (нпр. прозорско крило на згради, врата, точак на аутомобилу),
као и оно што је физички самостално али функционално повезано са
главном ствари (нпр. резервни точак за аутомобил, кључ од аутомобила или
зграде). И један и други део могу бити такви да је употреба ствари без њих
немогућа, или да је битно отежана, или да само олакшавају употребу
ствари. Припадак ствари у правним односима дели судбину главне ствари
(тако је код купопродаје, поклона, трампе). Једна покретна ствар може
постати припадак друге (покретне или непокретне) само ако припада
истом власнику и само онда важи правило да дели правну судбину главне
ствари.
3.
Плодови и производи ствари
Плодови
Плодови у натуралном облику су производи које нека ствар даје
периодично без исцрпљивања своје супстанце, а намењени су за одвајање.
Плодови су, нпр.: воће, младунци животиња, вуна и млеко које дају овце,
пчелињи мед. До одвајања плод је саставни део ствари, на којој постоји
једно право својине. Одвајањем постаје самостална ствар, на којој постоји
посебно право својине. Плодови се деле на:
1) неодвојене (необране, висеће) и
2) одвојене (обране).
Одвојени плодови деле се на:
1) сабране и
2) несабране.
Плодови у натуралном облику се још деле на:
1) природне, када их ствар даје сама од себе, без улагања људског рода (нпр.
дивље јагоде и купине) и 2) вештачке, за чије је настанак потребно улагање
људског рода (нпр. жетва са обрађене парцеле).
Постоје и цивилни плодови, који се најчешће појављују у новчаном облику,
а ређе у облику других ствари одређених по роду (нпр. камата, кирија,
закупнина), то су периодични приходи које ствар даје на основу правног
односа власника ствари са другим лицима.
Производи
7
