Vedran Đukić
STVARNO PRAVO
STVARNO PRAVO U OBJEKTIVNOM I SUBJEKTIVNOM SMISLU
Stvarno pravo u
objektivnom
smislu je skup opštih pravnih normi koje regulišu subjektivna stvarna
prava. Stvarno pravo u
subjektivnom
smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje, s jedne strane,
time što je apsolutno i što deluje prema svima, a s druge strane, što za svoj neposredni objekat ima
stvar. Suština subjektivnog stvarnog prava je u naposrednoj pravnoj vlasti na određenoj stvari, a radi
obezbeđenja te pravne vlasti nameće se svim trećim licima određeno ponašanje koje se uvek sastoji u
nečinjenju – pasivnom ponašanju.
Stvarno pravo su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, stanarsko pravo i pravo građenja.
OPŠTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOŽENA STVAR,
PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR.
Opšti pojam –
Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo
svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Nju karakterišu dva uslova:
- prvi je fizički i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode
(vazduh, sunčeva svetlost - ne mogu se naći u ljudskoj vlasti).
- Drugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u
ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Pod stvarima se između ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za života davaoca i koji
pripadaju samom davaocu, onome u čiju korist je izvršeno odvajenje ili određenoj medicinskoj
ustanovi. Veštački delovi tela (proteze), jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu
spojeni s telom.
Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kažemo da je to
prosta stvar
,
ukoliko se delovi mogu raspoznati kažemo da je to
složena stvar
. Svi delovi složene stvari nalaze se u
međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu. Ti delovi složene stvari mogu biti
spojeni
1
1
Vedran Đukić
sastavni delovi
(fizički spojeni) i
odvojeni sastavni delovi
(fizički samostalni). Spojeni sastavni
delovi, opet, mogu biti
neodvojivi
i
odvojivi
.
- Neodvojivi
(potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja
(npr. građevinski materijal od kog je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo).
- Odvojivi
(nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja
(npr. točak automobila, luster...).
Odvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama složena stvar kojoj pripada može biti i pokretna i
nepokretna.
DOBRA MRTVE RUKE
–
Stvari koje nisu u građanskopravnom prometu a na kojima postoji
pravo svojine koje je neprenosivo.
Pripadak stvari
(prihvaćeno objašnjenje iz poljskog prava) obuhvata nepotpuno
inkorporisane delove
(odvojive) koji se mogu odvojiti bez oštećenja (vrata, točak na automobilu). Pripadak stvari u pravnim
odnosima deli sudbinu glavne stvari (teko je kod kupoprodaje, poklona, trampe, nacionalizacije,
konfiskacije...). Jedna pokretna stvar može postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i
samo onda važi spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. Pripadak ne gubi to svojstvo
usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i
postaje samostalna stvar, te može biti predmet samostalnih pravnih odnosa- npr. kupoprodaja.
Plodovi
su proizvodi koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni
su za odvajanje. Plodovi su npr. voće, mladunci životinja, pčelinji med. Do odvajanja plod je sastavni
deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na
kojoj postoji posebno pravo svojine. Postoji podela plodova na
neodvojene
(neobrane, viseće) i
odvojene
(obrane), i podela odvojenih plodova na
sabrane
i
nesabrane
. Plodovi se još dele na
prirodne
(kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada- npr. divlje jegode i kupine) i
veštačke
( za čije je nastajanje potrebno ulaganje ljudskog rada).
Sem plodova u naturalnom obliku, postoje i civilni plodovi, koji se najčešće pojavljuju u novčanom
obliku (npr. kamata, kirija, zakupnina).
Proizvodi
- U širem smislu i plodovi su proizvod stvari. Proizvod u tehničkom smislu (užem) je ono
što stvar da, ali bez periodičnosti (materijal od srušene zgrade, kamen izvađen iz njive, posečeno
visoko stablo u šumi). Ukoliko npr. vlasnik šume odredi da se šuma eksploatiše tako što će se svake ili
2
2
Vedran Đukić
odnosno, istom tržištu cena stvari menja u toku dana (pijačne cene).
- Vanredna
cena se uglavnom javlja kao cena ''naročitih okolnosti'' zbog kojih stvar
za vlasnika ima veću vrednost od tržišne (npr. pehar koji je sportista osvojio na takmičenju).
Neprocenjive stvari
su one čija se vrednost ne može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima.
Pod
bestelesnim stvarima
podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine.
Tu se, prema tome, ubrajaju:
1. Stvarna prava na tuđoj stvari (službenost i zaloga)
2. Intelektualna prava (umna i industrijska svojina)
3. Potraživanja (bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, činjenje ili nečinjenje)
Podela na telesne i bestelesne stvari potiče iz rimskog prava. Ta podela imala je za uzrok
poistovećivanje prava svojine sa svojim objektom, što se ne može činiti ni sa jednim drugim pravom.
Kao najšire pravo, pravo svojine se na neki način poistovećuje, izjednačava sa svojim objektom.
Potrošne stvari
su one koje se mogu upotrebiti samo jednom (hrana, benzin, piće, ugalj).
I novac spada u potrošne stvari jer ga kao sredstvo plaćanja vlasnik može upotrebiti samo jednom.
Nepotrošne stvari
su one koje mogu biti upotrebljene više puta (odelo, knjiga, automobil) ili
praktično neograničeno puta (zemljišna parcela).
Neki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotrošnim stvarima: posluga, najam, plodouživanje. U
svim ovim slučajevima titular prava je ovlašćen da upotrebljava tuđu stvar, ali istovremeno ima
obavezu da je po prestanku prava vrati.
Individualno određena stvar
je ona koja je određena konkretno i koju su baš stranke imale u vidu.
Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno određene mogu voljom stranaka koje
zaključuju pravni posao postati stvari određene po rodu (npr. umesto da se sa određene izložbe kupi
pet tačno određenih slika, kupi se ''pet slika'' za ukupnu cenu od pedeset hiljada dinara, dakle, bez
preciziranja o kojim je slikama tačno reč).
Stvari određene po rodu
su one koje se u pravnom prometu označavaju po vrsti i broju, odnosno po
nekoj jedinici mere (kilogram, litar, kvadratni metar), na primer, sto litara benzina, sto metara žice,
deset tona peska.
4
4
Vedran Đukić
Stvari koje su određene po rodu mogu se individualizovati, tako što izvesna količina bude izdvojena iz
roda i obeležena.
Zamenjiva stvar
je ona na čije mesto u pravnom odnosu može doći druga stvar istih osobina i
vrednosti. Ostale stvari su
nezamenjive
.
Novi automobil određene marke je zamenjiva stvar, više primeraka iste knjige su zamenjive ali
nepotrošne stvari, dok je poslednja flaša vina određene berbe potrošna i nezamenjiva stvar.
Stvari u prometu
– Kad za neku stvar kažemo da je u prometu, to u stvari znači da je u prometu
pravo svojine na toj stvari.
Stvari van prometa
su stvari na kojima postoji neprenosivo pravo svojine, kao što su javna dobra
(ulice, parkovi, trgovi). Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa različiti su, na
primer, potrebe narodne odbrane i unutrašnje bezbednosti, javni moral ili neki drugi javni interes.
Izvesne stvari se nalaze u
ograničenom i naročito regulisanom prometu
(npr. oružje i eksploziv mogu
se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, većina lekova može se kupiti samo na osnovu
lekarskog recepta.
POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI I PRAVNI ZNAČAJ PODELE NA POKRETNE I
NEPOKRETNE STVARI
Pokretne stvari
su one koje se mogu premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove
suštine.
Neki zakonici u pokretne stvari ubrajaju i stvari koje se same kreću, tj. životinje.
U pravima pojedinih zemalja posebno je precizirano da su pokretne stvari:
1. Prirodne snage (energije koje su stvar u pravu)
2. Materijal dobijen rušenjem zgrade
3. Čamci, skele, brodovi, i svaka plutajuća fabrika koja nije pričvršćena za stubove
Ne može jedna stvar, koja je po svojim fizičkim osobinama nepokretna, vršiti funkciju pripatka
pokretne stvari.
5
5
Vedran Đukić
POJAM I VRSTE DRŽAVINE
Imaoci nekih prava (svojine, službenosti, zaloge, zakupa) ovlašćeni su da na osnovu svog prava vrše
faktičku vlast na stvari, odnosno, imaju pravo na državinu. Međutim državina je i ona faktička vlast
koja se ne vrši na osnovu nekog subjektivnog prava: državinu ima i lopov, i onaj koji je kupio od
lopova a nije postao vlasnik, i nalazač koji je utajio stvar.
Državina se može definisati kao faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu
subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.
Pravno-tehnički naziv za postupke koji znače državinu kao faktičku vlast na stvari je
aperhenziona
radnja (akt).
U objektivnoj koncepciji državina se deli na
posrednu
i
neposrednu.
-
Neposrednu
državinu ima onaj ko neposredno vrši faktičku vlast na stvari (npr. lopov
koji drži i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se služi svojom stvari)
-
Posrednu
državinu ima lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kojem je po
osnovu ugovora o korišćenju stana, zakupa, dalo stvar u neposrednu državinu
Pravo na državinsku zaštitu imaju i neposredni i posredni držalac. Sve aperhenzione radnje, koje se po
opštim pravilima kvalifikuju kao državina, vrši neposredni držalac.
Od državine treba razlikovati detenciju.
Detenciju
ima lice koje po osnivu radnog ili sličnog odnosa u
domaćinstvu, vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice i dužno je da postupa po njegovim uputstvima
(Npr. kućna pomoćnica, konobar u tuđem ugostiteljskom objektu).
U tom slučaj državinu ima lice po čijim je uputstvima detentor dužan da postupa.
Prema obimu, odnosno širini faktičke vlasti državina se deli na
državinu stvari
i
državinu prava.
Državina stvari
je najšira faktička vlast na stvari. Držalac stvari se ponaša kao vlasnik, bez
obzira da li ima pravo svojine ili ne (svojinski držalac je i lopov, i nalazač koji je utajio nađenu
stvar, i onaj ko je kupio od lopova a nije postao vlasnik).
Državina prava
je uža, delimična faktička vlast na stvari. Državinu prava ima, na primer,
plodouživalac, ali i uzurpator plodouživanja i onaj ko za sebe misli da je plodouživalac i tako
se ponaša.
7
7
