Stvarno pravo i stvari

GRAĐANSKO PRAVO

SEMINARSKI RAD

Tema: Stvarno pravo i stvari

UVOD

U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri užoj podeli

nailazimo na stvarno pravo, kao deo građanskog prava. Ovo pravo sadrži pravne norme
koje regulišu odnose među ljudima povodom stvari

.
Stvarna prava se mogu posmatrati u

objektivnom

subjektivnom

smislu.

U objektivnom

smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene stvari koja je i

predmet nastanka konkretnih ovlašćenja u okviru stvarnih prava. U

subjektivnom

smislu

ono predstavlja skup ovlašćenja zaštićenih pravom određenog pravnog subjekta povodom
neke stvari. Između ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.

S obzirom na

odnos

regulisan ovim pravom (između ljudi i stvari) mođe se reći da je

naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao faktički
i kao pravni odnosi.  Faktički odnos  se sastoji u raspolaganju ili korišćenju nekog lica
određenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu suštinu.Pravni
odnos  se uspostavlja između nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dužnih da
poštuju stvanropravna ovlašćenja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko dođe do
nepoštovanja   pomenutog   ovlašćenja   nosilac   stvarnih   prava   raspolaže   određenim
instrumentima pravne zaštite.

Po svom

sadržaju

stvarna prava se dele prema vrsti ovlašćenja nosioca prava prema

određenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ograničena stvarna prava.

Pravo

svojine

je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i isključivu vlast na stvari, dok

ograničena stvarna prava

omogućuju titularu prava ograničenu vlast.

Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet

stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog
titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa
ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.

Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašćenja i obaveza na strani različitih subjekata su

stvarnopravni odnosi

Karakteristike

stvarnih prava su:

1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava
2. stvaraju obavezu trećim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vršenju

stvarnopravnih ovlašćenja

3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode
4. sadržaj je unapred utvrđen imperativnim normama i subjekti ga ne mogu

menjati, ali se može vršiti prenos stvarnopravnih ovlašćenja

5. unapred su utvrđena pravnim normama (zakonski utvrđena)
6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i

svih ostalih sa postojanjem određenih stvarnih prava, što se postiže upisom
prava u zemljišne knjige.

Stvari su materijalni delovi prirode podložni ljudskoj vlasti.

Ovako definisane

stvari predstavljaju

objekte stvarnopravnih odnosa

i one mogu biti predmet prometa i

razmene.

Postoji više klasifikacija i podela stvari:

PRIVATNA SVOJINA – PRAVO I OBLICI

Pravo privatne svojine

, kao centralni institut prava uopšte, razvijalo se kao skup

pravila kojim se normiraju odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti (prisvajanje
dobara). Opšte

karakteristike

svojine i njenih prava su

držanje, korišćenje i

raspolaganje određenim sredstvima.

Ovlašćenje držanja stvari je mogućnost ostvarivanja faktičke vlasti na stvari

(državina) da bi se stvar koristila. S tim u veze je i ovlašćenje upotrebe stvari, što
omogućava vlasniku da time stiče korist od predmetne stvari (prihod).Raspolaganje je
ovlašćenje koje se tiče supstance stvari i njenog pravnog statusa.

Pravo privatne svojine je najvažnije građansko pravo i ono titularu omogućava

najpotpunije raspolaganje nekom stvari.

Ograničenja

prava privatne svojine se odnose na

subjekte, objekte i sadržinu ovog prava. U pogledu

subjekta

ograničenje se odnosi na

mogućnost da jedno lice može postati titular određenog prava svojine s obzirom na svoja
svojstva. U pogledu

objekta

ograničenja se odnose na stvari koje mogu postati predmeti

privatne svojine (odnosi se na nepokretne stvari).U pogledu

sadržaja

prava ograničenje se

odnosi na zloupotrebu, tj. titular može koristiti svoje pravo na način da ga ne
zloupotrebljava. Postoje i neka ograničenja u pogledu raspolaganja stvarima, što je
naznačeno u tzv. pravu preče kupovine (ponuditi prilikom prodaje stvar prvo suvlasnicima,
a nakon toga trećim licima).

Posebni oblici prava privatne svojine su:

a. Pravo susvojine
b. Pravo zajedničke svojine
c. Pravo etažne svojine

Susvojina

se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca prava svojine i

svaki   od   njih   je   nosilac   vlasničkog   dela   prema   kojima   se   određuje   udeo   suvlasnika   u
vršenju svih prava svojine.Svaki od suvlasnika samostalno raspolaže svojim delom, osim u
slučajevima koje zakon predviđa drugačije(pravo preče kupovine).Svi suvlasnici zajednički
upravljaju   zajedničkom   stvari,   osim   ako   ne   odluče   drugačije   (da   upravlja   jedan   ili
nekolicina   suvlasnika).Za   odlučivanje   je   bitan   odnos   suvlasničkih   dobara.Za   poslove
redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika čiji udeli čine više od ½ vrednosti
stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika.U slučaju
nemogućnosti usaglašavanja uprava zajedničkom stvari se poverava trećim licima, o čemu
odlučuje sud.

Troškove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo da traži

fizičku deobu stvari čime će se utvrditi realni pripadajući delovi nad kojim će biti isključivi
vlasnici. Ova deoba ne sme biti na štetu drugih suvlasnika. Ukoliko stvar nije fizički deljiva
ona se prodaje i novčana protivvrednost raspodeljuje se suvlasnicima.Svaki od suvlasnika
ima pravo da koristi zakonom dozvoljena sredstva za zaštitu svojih prava, a za sve sporove
nadležan je sud.

Zajednička svojina

je svojina na jednoj fizički nepodeljenoj stvari koja pripada

dvoma ili većem broju lica čiji su udeli samoodredivi.Odatle proizilaze

sledeće

karakteristike

1) Jedinstveno pravo svojine
2) Jedinstvo objekta

3) Pravo svojine na zajedničkoj imovini (stvari) pripada životnoj

zajednici, a ne pojedinim članovima.

Zajedničari učestvuju bez utvrđivanja njihovih pojedinačnih udela,svoja ovlašćenja

vrše zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime svih) i ne mogu individualno raspolagati
proporcionalnim delovima svojine.

Oblici

zajedničke svojine su svojina kućnih zadruga i bračna tekovina

Prva se sve

ređe sreće (reč je o zajedničkoj svojini životne radne zajednice zasnovane na porodičnim, a
ne pravnim odnosima).Zajednička imovina bračnih drugova je „ona koju su supruzi stekli
radom u toku bračne zajednice“ iz čega proizilaze sld.karakteristike:

Zajednička imovina potiče od rada bračnih drugova(odvojenog ili

zajedničkog)

Subjekti zajedničke svojine su bračni drugovi (punovažeći i nevažeći

brak)

c) U zajedničku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stečene

dok je postojala bračna zajednica.
Ovom vrstom imovine supružnici upravljaju zajednički, osim u slučaju sklapanja

drugačijeg sporazuma.Zajednička svojina može biti pretvorena u susvojinu zahtevom
zajedničara na način da zajednička stvar bude podeljena.

Etažna svojina

je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnim

delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana određena prava zajedničkim delovima
zgrade i na zemljiđtu na kome je zgrada podignuta.

U slučaju postojanja etažne svojine ne mogu se pojaviti na istoj stvari drugi oblici

privatne svojine.

Predmet

etažne svojine ne mogu biti zajednički delovi zgrade (stepeništa,

tavani i sl.) i zajednički uređaji i sama konstrukcija zgrade, već oni delovi zgrade koji
potpadaju pod etažnu svojinu (pojedini stanovi, poslovne prostorije).

OSTALI OBLICI SVOJINE U NAŠEM PRAVU

Krupne sistemske promene kod nas nakon 1990.g. odrazile su se i na planu pravnog

uređivanja svojinskih odnosa Ustav SRJ i Ustav RS definisali su prethodno postojanje:
privatne, državne, društvene i zadružne svojine,kao mogućih svojinskih oblika.

Osnov za postojanje državne socijalističke svojine bile su različite pravno-političke

mere kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove svojine bila je socijalistička država i
svoje pravo ostvarivala je preko svojih organa. Uslove za prenos svojinskih ovlašćenja i
njihov sadržaj definisali su zakoni.

Društvena svojina izražava odgovarajući društveni odnos u prisvajanju ekonomskih

vrednosti u procesu proizvodnje.Ona je oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira
postojanje titulara svojine.Titulara predstavlja celo društvo (formalno).Ova svojina uvek je
poverena nekom na korišćenje i ti isti postaju korisnici (vršioci) prava svojine. Ovo pravo
sadrži dve komponente;

građanskopravna

– ovlašćenje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u

društvenoj svojini;konstituisana je u korist radnih i drugih organizacija

2. javnopravna

– obuhvata sva ostala prava iz društvene svojine.

Pravo korišćenja, kao osnovno pravo društvene svojine, predstavlja jedno specifično
građansko pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih prava.

Zadružna svojina je ona koju čine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u

zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava stečenih na druge načine