1
S
TVARNO
PRAVO
1. Pojam i obeležija stvarnog prava.
Stvarno pravo sadrži pravne norme koje regulišu odnos između ljudi povodom nekih određenih
stvari. Prema pravnoj prirodi, stvarno pravo je apsolutno i deluje erga omnes tj. prema svima.
Stvarno pravo je deo građanskog prava pa ima i opšte karakteristike kao što su: ravnopravnost
subjekta, promenljivost, dispozicija i imovinska sankcija, ali isto tako ima i brojne specifičnosti
zbog koga je i samostalno pravo.
U objektivnom smislu stvarno pravo reguliše odnose povodom određene stvari koja je i predmet
nastanka konkretnih ovlašćenja u okviru stvarnih prava.
U subjektivnom smislu pravo je ovlašćenje koje pravni poredak stavlja licu na raspolaganje radi
ostvarenja njegove sopstvene volje i interesa, a druga lica će se uzdržati od nečega ili će nešto
učiniti.
Osnovno obeležje stvarnog prava je stvarnopravno dejstvo erga omnes.
Ostala obeležja stvarnog prava:
1. Svojina sa modalitetima (svojina, zajednicka i etažna svojina)
2. Prava korišćenja službenosti, susedska prava, a neki ubrajaju i zakup u ova prava
3. Prava obezbeđenja ili unovčenja: zaloga, neakcesorna prava unovčenja.
4. Prava prečeg sticanja: pravo preče kupovine (zakupa, prisvojenja)
5. Mešoviti oblici: realni teret (posebno iskorišćenje + obezbeđenje)
2. Načela regulisanja stvarnog prava.
Nacela stvarnog prava su:
1.
Nacelo apsolutnosti
- znači da imalac stvarnih prava uživa pravnu zaštitu u odnosu na
treća lica, za razliku od obligacionih (relativnih) prava kod kojih postoji korelacija
između prava i obaveza između tačno određenih lica (inter partes). Zato se kaže da
stvarna prava deluju prema svima (ergo omnes).
2.
Nacelo neposrednosti
- Neposrednost označava subjektivnu stranu stvarnih prava,
sadržanu u vlasti imaoca prema određenoj stvari i to je pozitivna strana svakog
subjektivnog stvarnog prava. Ali neposrednost ne znači, da imalac stvarnog prava ne
može vršiti svoje pravo posredno preko trećeg lica, jer time se ne umanjuje njegova
pravna vlast, kao što se ponekad misli.
3.
Nacelo publiciteta
- Pomoću načela publiciteta obaveštava se spoljni svet da neko
lice ima stvarno pravo na nekoj stvari. U pogledu pokretnih stvari to se pokazuje
posedovanjem stvari, jer se stvarna prava na pokretnim stvarima stiču momentom
predaje ovih stvari. Kod nepokretnosti su stvari prava vidjiva tek upisom u katastar
nepokretnosti, odnosno zemljisne knjige. To propisima katastra propisano je: nacelo
javnosti, upisa u pouzdanja.
4.
Nacelo sledovanja
- Pravo sledovanja je važna karakteristika stvarnih prava, zbog
toga što se na taj način obezbeđuje potraživanje založnog poverioca bez obzira kod
koga se naloži založena stvar u vreme dospelosti potraživanja. (na primer ako se
nepokretnost opterećena hipotekom, proda, hipotekarni poverilac se može naplatiti od
takve nepokretnosti protiv novog pribavioca iste).
5.
Nacelo taksativnosti
- Taksativnost stvarnih prava (numerus clausus) je jedna od
bitnih obeležja stvarnih prava za razliku od obligacionih prava kod kojih same
stranke mogu određivati vrstu i sadržinu međusobnih obaveza.
2
3. Načelo portivpravne vlasti na stvari.
4. Načelo ograničenja stvarnih prava.
5. Načelo odredjenosti stvarnih prava.
6. Načelo publiciteta stvarnih prava.
Nacelo publiciteta. Pomoću načela publiciteta obaveštava se spoljni svet da neko lice ima
stvarno pravo na nekoj stvari.
U pogledu pokretnih stvari to se pokazuje posedovanjem stvari, jer se stvarna prava na
pokretnim stvarima stiču momentom predaje ovih stvari.
Kod nepokretnosti su stvari prava vidjiva tek upisom u katastar nepokretnosti, odnosno zemljisne
knjige. To propisima katastra propisano je: nacelo javnosti, upisa u pouzdanja.
7. Podela stvarnih prava.
Stvarno pravo se deli se na:
1. Stvarno pravo nad svojim stvarima
2. Stvarno pravo nad tuđim stvarima (službenost, hipoteka, zaloga)
Službenost je ograničeno stvarno pravo nad tuđim stvarima. Npr. pravo prolaza, pravo korišćenja
službenog ulaza,..
Zaloga je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koje se poverilac moze naplatiti iz zalozene
stvari.
Hipoteka je založno pravo na nepokretnoj stvari koja se stiče upisom založene nepokretnosti u
katastar.
S
TVARI
8. Podela stvari.
Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine
ili neko drugo stvarno pravo.
Podela stvari:
Pokretne i nepokretne, Načelo super ficies solo cedit, Zamenljive i nezamenljive,
Deljive i nedeljive, Potrošne i nepotrošne, Procenjive i neprocenjive, Proste i složene, Glavna i
sporedna stvar, Zbirne i zbir stvari, Telesne i bestelesne, Plodovi, Novac, Roba i proizvodi,
Delovi covecijeg tela kao stvar.
9. Stvari u prometu i van prometa.
Stvari u prometu
(Res In Commercio) su one stvari koje mogu biti objekt građansko pravnog
odnosa (roba). Kada kažemo za neku stvar da je u prometu to znači da je u prometu pravo
svojine na toj stvari.
Stvari van prometa
(res extra commercium) ne mogu biti u gradjansko pravnom prometu i ako
mogu biti u specificnom prometu na osnovu upravnih akata.
U grupu stvari van prometa spadaju:
1. Dobra od opšteg interesa-to su delovi materijalne prirode, a to su prirodna bogadstva,
rudna blaga…
4
12. Zamenjive i nezamenjive stvari.
Zamenljiva stvar
je ona umesko koje se prilikom ispunjenja obaveze moze predati neka druga
stvar istih osobina i vrednosti.
Nezamenljiva stvar
se ne moze zameniti drugom stvari. Ovu podelu treba razlikovati od one na
individualne i stvari odredjene po rodu.
Primer: Novi automobil određene marke je zamenjiva stvar, više primeraka iste knjige su
zamenjive ali nepotrošne stvari, dok je poslednja flaša vina određene berbe potrošna i
nezamenjiva stvar.
Pravni znacaj
ove podele je kod naknade štete. Ako se nadoknađuje šteta zamenljive stvari,
onda je to u natoralnom obliku (žito za žito, vino za vino..), dok se naknada štete za
nezamenljivu stvar daje u novcu.
13. Deljive i nedeljive stvari.
Deljiva stvar
je ona koja se fizički može podeliti na delove, a da se njena vrednost ne umanji
(džak brašna, sanduk sećera, kamion peska, kotur sira, vekna hleba...). Na primer, kotur od deset
kilograma sira je deljiva stvar jer deset komada od po jednog kilogrrama vrede koliko i
nepodeljeni kotur od deset kilograma.
Nedeljiva stvar
je ona koja se deobom upropašćava (figura od gipsa, komad nameštaja) ili je
zbir vrednosti delova dobijenih deobom manji od vrednosti nepodeljene stvari (Dijamant vredi
više od zbira vrednosti njegovih delova, par rukavica).
Pravni značaj
razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sticanja svojine
priraštajem, kod susvojine, zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika. A suvlasnistvo i
zajednicka svojina kad je roba nedeljiva ili ima vise duznika naziva se solidarna odgovornost.
14. Proste (jednostavne) stvari i složene (sastavljene) stvari.
Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kažemo da je to
prosta
stvar (
cigla, konac,,), a ukoliko se delovi mogu raspoznati kažemo da je to
složena stvar
(kuća,
automobile, brod…).
Delovi složene stvari mogu biti spojeni sastavni delovi (fizički spojeni) i odvojeni sastavni
delovi (fizički samostalni). Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti neodvojivi i odvojivi.
Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja (npr.
građevinski materijal od kog je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo).
Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja (npr. točak
automobila, luster...). Odvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama složena stvar kojoj pripada
može biti i pokretna i nepokretna.
Pravni značaj
se ispoljava kod prenosa prava svojine i konstituisanja drugih stvarnih prava na
složenoj stvari.Kad se prenosi pravo svojine na složenoj stvari pnda se prenosi pravo svojine in a
njenim delovima, nebitno da li su odvojivi ili neodvojivi. Pravni značaj se ispoljava jos i kod
sticanja prava svojine veštačkim priraštajem (spajanje, prerada, građenje na tuđem zemljištu…).
15. Priadak.
Pripadak stvari
je sporedna pokretna i samostalna star koju je njen vlasnik namenio da olaksa
ili omogući korišćenje glavne stvari (rezervni točak, poljoprivredni alat). Svojstvo pripadka
stvari ima samo ona stvar za koju je u pravnom prometu uobicajno da cini pripadak.
5
Pripadak ne gubi svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr radi popravke. Ali voljom
vlasnika pripadak gubi ito svojstvo i postaje samostalna stvar, pa moze biti predmet samostalnih
pravnih odnosa, npr kupoprodaja.
16. Plodovi (fructus).
Plodovi (fructus)
su prihodi koji nastaju od neke stvari prirodno ili posredstvom necijeg roda.
Oni najčešće se javljaju periodično, a namenjeni su za odvanjenje i neiscrpljuju supstancu od
koje proizilaze. To su npr. voce, mladunci životinja, pčelinji med... Odvajanjem od glavne stvari
plod postaje samostalna stvar i na njoj postoji posebno pravo svojine.
Dele se na:
1. Prirodne (samoniklo jestivo bilje, divlje kupine...)
2. Industrijske (kulture voca i povrca...)
3. Civilne (zakupnina, kamata)
Postoji podela jos i na neodvojene i odvojene (sabrane i nesabrane) plodove.
Pravni značaj
: savesni držalac vraća stvar sa plodovima koji još nisu ubrani, a nesavesni držalac
dužan je vlasniku predati sve plodove i naknaditi vrednost ubranih plodova.
17. Zbirna stvar.
Zbirna stvar
(universitas rerum) se sastoji od dve ili više stvari koje zajedno imaju istu namenu
i čine jednu celinu (par cipela, par rukavica, šahovska garniture…) a njenu sastavni delovi su
fizički odvojivi jedan od drugog, ali se u pravnom prometu pojavljuju kao jedna stvar.
Zbir stvari
(universitas iuris) je skup istovrsnih fizički samostalnih stvari koje imaju istu
namenu i pojavljuju se kao celina u pravnom prometu (zbirka markica, stado ovaca,
biblioteka...). Ali isto tako moze da se sastoji i od raznovrsnih stvari, npr. stovariste robe. Svaka
od pojedinih stvari iz zbira može biti predmet pravnog posla.
Pravni značaj
je u tome što se pojednostavljuje pravni promet. Umesto zaključivanja velikog
broja pravih poslova prema broju pojedinih stvari, može se zaključiti jedan za npr cello stado
ovaca. Isto važi i za zbirne stvari, jer nemaju finkcionalu upotrebnu vrednos kada su odvojene.
18. Novac i procena vrednosti stvari.
Novac je telesna stvar, ima funkciju opsteg merila vrednosti robe i usluga na trzistu i
istovremeno je sredstvo placanja. Vrednost stvari izrazena u novcu je njihova cena.
Novac se troši vrednosno u ekonomskom smislu kao sredstvo plaćanja, ali ne i novčane jedinice
u kojima se izrežava, tako da je njegova potrošnost specifična u odnosu na druge stvari.
Pravni značaj
novca ima višestruko značenje kod velikog broja pravnih odnosa, a posebno kod
kupoprodaje i naknade štete, prekomernog oštećenja…
19. Hartije od vrednosti.
Hartije od vrednosti su pismene isprave čiji zakoniti imalac može da ostvari neko subjektivno
građansko pravo koje je određeno na hartiji. Prema pravoj prirodi spade u jednostrane pravne
poslove. One služe za dokazivanje prava koje je u njoj sadržano. A ako se ona izgubi ili uništi,
ne može se dokazati pravo koje je u njoj bilo sadržano.
Postoje 2 prava hartija od vrednosti:
1. Pravo NA nartiju je pravo zaloge ili svojine koja je za svoj objekt ima hartiju kao telesnu
pokretnu stvar.
2. Pravo IZ hartije je ili stvarno pravo (npr oravo svojine na robu predatoj brodaru) ili
obligaciono pravo (pravo na isplatu sume novca, kao menica).
7
2. Obligacionopravne su one koje u sebi sadrze obligaciono pravo, a pojavljuju se i u praksi
i cine poslovni promet laksim i brzim. Tu spadaju: menica, cek, kreditno pismo,
trgovacka uputnica...
3. Hartije od vrednosti sa pravom ucesca su hartije koje njenom imaocu omogucavaju
ucesce u upravljanju poslovnim subjektima. Najvaznija hartija ove vrste je akcija.
Dele se jos i na:
1. Kauzalne (stedna knjizica, obveznice narodnih zajmova..)
2. Apstraktne
26. Bitna obeležija hartija od vrednosti na donosica, na ime i po naredbi.
Hartije na donosioca
(npr. lutrijski lozovi) prenose se, kao i druge pokretne stvari, predajom,
bez posebnog obeležavanja na hartiji. Prema obaveznom licu imalac prava iz hartije legitimiše se
kao ovlašćeno lice samim držanjem, odnosno posedovanjem hartije (formalna legitimacija), a
obavezno lice lice nije dužno da ispituje i njegovu materijalnu legiimaciju, tj. da li je držalac do
hartije došao savesno. Moguće su zloupotrebe.
Hartije na ime
(npr. obveznica našeg prvog narodnog zajma) su hartije čiji je imalac označen na
samoj hartiji, izdavalac prilikom izvršenja obaveze samo treba da utvrdi identitet donosioca i
proveri da li je to isto lice sa onim označenim na hartiji kao imalac. Ove hartije prenose se
cesijom i to se označava na samoj hartiji unošenjem imena novog imaoca hartije (cesionara) i
prenosioca (cedenta).
Hartije po naredbi
su hartije čiji je prvi imalac označen sa samoj hartiji, a prenose se
indosamentom, jednom pismenom klauzulom koja se stavlja na poleđinu hartije, tako da se
formalna legitimacija za ostvarivanje prava vidi iz podataka koje sadrži sama hartija. Prenosilac
hartije je indosant, a onaj na kojeg je hartija preneta (indosirana) je indosatar. Indosament može
biti:puni, blanko i na donosioca.
27. Legitimacione hartije.
Legitimacioni papyri nisu hartije od vrednosti, ali su slični hartijama od vrednosti. One se
odnose na određenu obavezu izdavaoca bez označavanja poverioca. One ne moraju da sadrže
elemente kao hartije od vrednosti na donosioca, nego samo naziv izdavaoca i njegovu obavezu.
To si: železničke, autobuske,pozorišne i druge karte, bonovi, kvalifikovani legotimacioni papiri
(štedna knjižica, polisa osiguranja, potvrda depozitara…)
Legitimacioni znaci su garderobni ili slični znaci koji se sastoje od komada hartije, metala ili
drugog materijala, na kojima je utisnut neki broj ili naveden broj predatih predmeta. Oni služe da
pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati. U slučaju
gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada, već se može dokazivati drugim dokaznim
sredstvima.
D
RŽAVINA
28. Državina.
Dezavina (possessio) se moze definisati kao faktička vlast na stvari nezavisno od toga da li se
vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.
Državina nije pravo, ali:
Uživa samostalnu sudsku zaštitu.
Pod određenim uslovima može se pretvoriti u pravo (održaj).
