SADRŽAJ
UVOD
.........................................................................................................................................4
1. POJAM KRIVIČNO PROCESNIH SUBJEKATA
..........................................................5
2. VRSTE KRIVIČNO PROCESNIH SUBJEKATA
...........................................................7
2.1. Sud
.................................................................................................................................8
2.2. Tužilac
.........................................................................................................................13
2.3. Okrivljeni
.....................................................................................................................14
2.4. Branilac
.......................................................................................................................15
2.5. Sudija za prethodni postupak
......................................................................................16
2.6. Sudija za prethodno saslušanje
..................................................................................17
3. MEĐUSOBNI ODNOSI PROCESNIH SUBJEKATA
..................................................18
ZAKLJUČAK
..........................................................................................................................19
LITERATURA
........................................................................................................................20
4
1. POJAM KRIVIČNO PROCESNIH SUBJEKATA
Proučavanje pojma krivično-procesnih subjekata zahtijeva prethodno pojašnjenje glavnih
krivično-procesnih funkcija. To su funkcije bez kojih ne bi mogao da se odvija krivični
postupak. To se odnosi prije svega na funkciju gonjenja, funkciju odbrane i funkciju suđenja.
Pored ovih glavnih funkcija bez kojih nema krivičnog posupka, postoje i sporedne funkcije koje
vrše pomoćni subjekti. Ti sporedni (pomoćni) subjekti „mogu se angažovati u određenoj fazi
krivičnog postupka uzimajući učešća u krivičnoprocesnom odnosu, a neki istupaju iz tog odnosa
kada za njih prestane potreba“.
1
Do pojma glavnih krivično-procesnih subjekata dolazimo povezivanjem glavnih procesnih
funkcija sa subjektima koji te funkcije vrše. Stoga možemo reći da su glavni krivično-procesni
subjekti oni učesnici u krivičnom postupku bez kojih se krivični postupak ne bi mogao pokrenuti
ni trajati. Znamo da su to nosioci glavnih procesnih funkcija, pa glavnim krivično-procesnim
subjetima nazivamo tužioca, okrivljenog i sud.
S obzirom da se pojam subjekta uopšte odnosi na osobu koja ima određena prava i obaveze,
možemo zaključiti da, uz glavne subjekte, u postupku postoje i drugi krivično-procesni subjekti.
Takve subjekte koji nisu nosioci glavnih procesnih funkcija, nazivamo sporednim krivično-
procesnim subjektima.
Sva lica koja učestvuju u krivičnom postupku nisu procesni subjekti. Procesni subjekti su samo
ona lica koja su neophodna da bi se mogao zasnovati, teći i okončati krivično procesni odnos.
Glavni ili osnovni procesni subjekti su sud (kao samostalni i nezavisni državni organ), tužilac
(koji vrši funkciju krivičnog gonjenja) i osumnjičeni, odnosno optuženi koji vrši funkciju
odbrane. Tužilac i osumnjičeni, odnosno optuženi su procesne stranke, tako da su glavni
procesni subjekti sud i stranke.
Osim glavnih subjekata krivičnog procesnog odnosa (sud, tužilac i osumnjičeni, odnosno
optuženi), postoje i sporedni procesni subjekti koji imaju određena i ograničena ovlaštenja u
krivičnom postupku. Tu spadaju oštećeni, koji je na strani tuzioca, bez obzira na to da li mu
pripada imovinsko pravni zahtjev, pravno ili fizičko lice, prema kojem treba izreći mjeru
1
Jašarević, Osman 2012, Krivično procesno pravo I i II, Travnik, str.101
5
bezbijednosti oduzimanja imovinske koristi (na strani osumnjičenog, odnosno optuženog) i
organ starateljstva u postupku prema maloljetnicima (na strani suda).
Subjekti procesnog odnosa nemaju nikakvih ovlaštenja u pogledu raspolaganja formama
krivično procesnog odnosa, dok, nasuprot tome, mogu raspolagati ne samo formalnom, već i
materijalnom sadržinom pripojenog imovinsko pravnog odnosa.
Dakle, naziv krivično-procesnog subjekta imaju samo učesnici u krivičnom postupku koji
stupaju u krivično-procesno pravni odnos i u njemu vrše procesno-pravnu funkciju – suđenja,
gonjenja i odbrane (procesni subjekti u užem smislu) ili imaju određena druga prava i obaveza –
npr. oštećeni (procesni subjekat u širem smislu). Prema tome, procesni subjekt je subjekt
krivično-procesnog odnosa.
„Da bi se utvrdila odgovornost izvršioca krivičnog djela, potrebno je provesti krivični postupak.
U krivičnom postupku, radi utvrđivanja istine, preduzimaju se mnogobrojne procesne radnje. Te
radnje preduzimaju zakonom određeni organi ili osobe koji se smatraju subjektima krivičnog
postupka.“
2
Krivično-procesni subjekti su, procesno sposobna fizička ili pravna lica koja na
osnovu zakonom predviđenih prava i dužnosti u krivičnom postupku, preduzimanjem određenih
radnji, stupaju u krivično-procesni, odnosno doprinose ostvarivanju krivično-pravnog zadatka.
2
Jašarević, Osman 2012, Krivično procesno pravo I i II, Travnik, str.101
