2
Садржај
1. Право. Значење и дефиниција
2. Норме
2.1. Врсте норми
2.1.1. Правне норме и њени елементи
2.1.1.1. Диспозиција
2.1.1.2. Санкција
2.1.1.2.1. Правна санкција
3. Субјекти права. Уводна разматрања
3.1. Субјекти права. Појам и дефинисање
4. Физичка лица
4.1.Атрибути физичких лица
4.1.1. Лично име
4.1.2. Пребивалиште и боравиште
4.1.3. Држевљанство
5. Правна лица
5.1. Атрибути правних лица
5.1.1 Назив правног лица
5.1.2. Седиште правног лица
5.1.3. Држевљанство
5.2. Врсте и функције правних лица
6. Закључак
7. Литература
4
2.1. Врсте норми
Друштвене норме
су прописани и захтевани облици понашања чије упражњавање
друштво подржава и награђује, а одступање и непоштовање осуђује и кажњава. Могу
бити у формализованом виду (нпр. закони, прописи) или неформализованом (нпр.
обичаји, друштвене конвенције). Друштвене норме су регулатори друштвеног
понашања људи. Ради усмеравања понашања свака друштвена заједница користи
механизме контроле поштовања норми које регулише законом.
Моралне норме
су експлицитна или имплицитна правила понашања која важе у
одређеној друштвеној заједници и према којима се неко понашање процењује као
морално или неморално, односно добро или рђаво.
Правне норме
се могу дефинисати као правила понашања која уређују одређене
односе међу људима, а која су обезбеђена државном принудом. Могу се схватити и као
најпростији елементи права који се не могу разложити на простије правне елементе,
неки теоретичари правну норму због те особине називају атом права. То су такође
хетерономна правила, тј. обавезују без обзира на лични став онога коме су упућена о
њиховој ваљаности и исправности.
2.1.1. Правне норме и њени елементи
Правне норме се могу дефинисати као правила понашања која уређују одређене односе
међу људима, а која су обезбеђена државном принудом. Могу се схватити и као
најпростији елементи права који се не могу разложити на простије правне елементе,
неки теоретичари правну норму због те особине називају атом права. То су такође
хетерономна правила, тј. обавезују без обзира на лични став онога коме су упућена о
њиховој ваљаности и исправности. Међутим, не треба их изједначавати са одређеним
члановима закона или неког правног акта из разлога што се ретко дешава да се она
поклапа са једним таквим чланом. Тако, један члан садржи или део једне или више
норми, а ретко потпуну правну норму.
Главни део сваког правног поретка је нормативни елемент који се састоји из правних
норми (правила понашања) и правних аката (психичке радње којима се стварају правне
норме или одређују услови за њихову примену). Све друштвене норме представљају
правила понашања, а правне норме су најзначајнија врста друштвених норми. Правна
норма је правило о једном одређеном понашању које је заштићено организованом
санкцијом државе. На апстрактан начин дефинише одређено понашање људи у
друштву.
Људи у друштву свакодневно ступају у најразличитије односе, и ступајући у те односе
људи се не могу понашати по свом нахођењу, већ се морају придржавати извесних
правила понашања. Тако је правна теорија код нас усвојила схватање и дефинисала
право као скуп правила понашања у друштву чију примену обезбеђује држава.
Она се може дефинисати, као правило о понашању људи које је заштићено државном
принудом.
