1
Семинарски рад
December 30, 1899
1. Појам субвенција
Врло је широк распон економске политике државе која резултира настајањем
субвенција, па зато оне могу за различите појединце попримити различити смисао и имати
различит садржај. У најширем смислу субвенције се могу одредити као државна помоћ
произвођачима или потрошачима за коју држава не прима никакву накнаду, али је условна
посебном врстом делатности или понашања примаоца. Произвођач који је примио
субвенцију снижава своје трошкове производнје, док потрошач који од државе добије
субвенцију повећава свој расположиви доходак. Сувбенције могу бити експлицитне,
односно директне ако представлјају непосредан новчани издатак, или су имплицитне
односно индиректне (или скривене) ако непосредан новчани издатак није присутан.
Директан новчани трансфер из државног прорачуна некој грани или појединцу
представлја директну и експлицитну субвенцију. Но, на пример ниже каматне стопе на
кредите који се дају гранама чији се развој намерава повећати представља имплицитну,
индиректну односно скривену субвенцију. Како се осим директним субвенцијама разне
државе у великој мери користе и индиректним субвенцијама, тако ваља у проучавање
субвенција укључити не само директне субвенције као део текућих издатака државног
прорачуна, већ и његове скривене облике. Тако субвенције могу попримити следеће
облике, од којих само први представља директну субвенцију:
Директно новчано давање произвођачима или потрошачима;
Кредити по каматној стопи испод тржишне, те државне гаранције;
Смањење порезне обавезе, односно постојање пореских олакшица;
Државно учествовање у власништву. Тада држава обично захтева од
предузећа у свом власништву нижу стопу приноса од оне која би се
постигла на тржишту;
Државно опскрбљивање потрошача или произвођача добрима и услугама по
цени испод тржишне;
Државне набавке добара и услуга по ценама испод тржишних;
2
Семинарски рад
December 30, 1899
Државна регулација одређених активности или грана привреде којом се
повећавају цене или олакшава приступ тржишту;
Одржавање процењеног курса домаће валуте чиме релативно појефтињују
увозни инпути.
2. Намена субвенција
Основна намена субвенције јесте да се њиховом применом тако изменни привредна
делатност да она постане пожељнија од оног стања које постоји без примене субвенције.
Најчешће се као циљеви примене субвенција наводе виша стопа запослености и бржи
привредни раст, учинковитије коришћење необновљивих ресурса при постојању
тржишних неуспеха, уравнотежење платног биланса или праведнија расподела дохотка, тј.
она која доходак распоређује у корист породица са нижим примањима. Произвођачке
субвенције су експлицитно или имплицитно плаћање државе предузећима или читавим
гранама чији се развој жели подстакнути. Произвођачке субвенције делују тако да се
производни ресурси (рад и капитал) селе у субвенциониране секторе, на штету сектора
који не добијају субвенције. Овакво кретање ресурса има последице по укупну
учинковитост привреде. Основни задатак тржишта јесте да алоцира производне ресурсе
како би се унапредила њихова продуктивност. Када држава даје субвенције она мења
тржишне сигнале и вештачки подиже профитабилност изабраних привредних активности.
Као резултат тога ресурси се селе у субвенциониране гране, но ти исти ресурси
произвешће мањи оутпут од оног који би произвели да су употребљени у другим гранама.
Тако је и укупна привредна учинковитост нижа.
