САДРЖАЈ ЈЕ У ПРИЛОГУ КАКО ТРЕБА ДА

ИЗГЛЕДА.Уредити литературу

УВОД

Законом о извршном поступку

регулисан је извршни поступак који предстваља

извршење судског поступка принудним путем од стране извршитеља кога поставља суд.
Такође, овај закон примењују се и на принудно извршење одлуке донете у управном или
прекршајном поступку а која гласи на испуњење новчане обавезе, као и на обезбеђење
новчаног   потраживања   о   коме   се   одлучује   у   управном   или   прекршајном   поступку.
Најједноставније   дефинисано,   уколико   тужени   који   је   изгубио   парнични   спор   неће
добровољно да изврши своју обавезу која проистиче из судске одлуке која је постала
правоснажна, онда суд поставља судског извршитеља да би принудним путем извршио
обавезу из правоснажене судске одлуке.  Странке у извршном поступку јесу поверилац и
дужник.  Поверилац је лице које је поднело предлог за извршење и чије се потраживање
обезбеђује, док је дужник лице против кога је поднет тај предлог за извршење и према коме
се поступак извршења остварује.

Судски извршни поступак је скуп правила по којима суд поступа ради принудног

извршења и обезбеђења: извршне судске одлуке и судског поравнања; извршне одлуке
донесене у управном поступку, поравнања у управном поступку, извршне одлуке донесене
у прекршајном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе; као и поравнања или
одлуке која је као извршна исправа предвиђена законом. Ово је дефиниција у закону о
извршном поступку из 2000. године. Законом о извршном поступку из 2004. године
одређено је да се одредбе тог закона примењују и на извршење и обезбеђење на броду и
ваздухоплову само ако је то савезним законом одређено. Извршни поступак се састоји из
радњи суда, странака и других учесника у поступку. Радње су повезане у систем у коме
свака радња има свој (ближи) посебни циљ, а све радње имају заједнички (општи) циљ –
намирење повериоца. Циљ сваке радње мора бити у функцији општег циља.

Да би се остварење општег циља – намирење потраживања повериоца извршило

брзо, ефикасно и са што мање трошкова, законодавац је груписао поједине радње у шире
целине, које у оквиру читавог поступка имају такође своје ближе процесне циљеве.

Подизањем предлога почиње да тече извршни поступак. По Закону о извршењу и
обезбеђењу из 2011. године постоје два основна стадијума извршног поступка. Први је
дозвола извршења, а други спровођење извршења. Субјекти извршног поступка, поред суда
као државног органа и основног субјекта у извршном поступку (и поступку обезбеђења),
јесу сва лица која на различите начине учествују у извршном поступку са законом
признатим правима или обавезама. Пре свега, то су странке, тј. лица чије се потраживање
остварује или обезбеђује, затим, лица која у извршном поступку остварују неко своје право
или интерес, а нису странке у извршном поступку. По ЗИО, странке су извршни поверилац
и извршни дужник. Извршни поступак покреће се, по правилу, предлогом овлашћеног лица,
односно извршног повериоца.

Извршни поступак јесте метод поступања којим се, применом правно регулисане

принуде   остварује   потраживање,   утврђено   домаћом   или   страном   извршном   или
веродостојном исправом. Поступак иѕвршења покреће се на предлог извршног повериоца
или по службеној дужности када је то законом одређено. Извршење одређује суд, ако
законом није другачије одређено, аспроводи га суд или извршитељ. Увођење извршитеља у
извршни поступак је и највећа новина коју доноси нови закон.Реч је о физичком лицу које
именује министар надлежан за правосуће да у статусу службеног лица спроводи иѕвршење у
границама решења о извршењу и да врши друга овлашћења која су му законом поверена.
Извршитељ и суд не могу истовремено спороводити извршење на основу истог решења о
извршењу. За одлушивање о поступку извршења стварно је надлежан основни и привредни
суд, а суд је искључиво надлежан за спровођење извршења одлука у вези са породичним
односима и за вршење ради враћања запосленог на рад. Трошкове поступка у вези са
одрећивањем и спровођењем извршења сноси извршни дужник. Извршни поверилац је
дужан да предујми трошкове поступка, а доказ о уплаћеном предујму дужан је да достави уз
предлог   за   извршење.   Трошкови   поступка   који   је   покренут   по   службеној   дужности
предујмлјују   се   из   средстава   суда   који   спроводи   извршење.   Када   је   извршење   већ
спроведено извршни дужник може суду поднети предлог за противизвршење захтевајући да
му поверилац врати оно што је изршењем добио, ако је: 1) извршна исправа правоснажно,
односно коначно укинута, преиначена, или поништена или стављена ван снаге, 2) извршни
дужник у току извршног поступка добровољно намирио повериочево потраживање, 3)
решење   о   извршењу   или   решење   о   спровођењу   извршења   правоснажно   укинуто   или
преиначено, 4) правоснажном судском одлуком уврђена недопустивост извршења.

Средства извршења ради остварења новчаног потраживања су: продаја покретних

ствари, продаја непокретности, пренос новчаног потраживања, пренос потраживања за
предају покретних ствари или непокретности, уновчење других имовинских права, пренос
средстава која се воде на рачуну код банке, продаја акција и удела у привредним субјектима.

- У процесном смислу, ова правила уређују одређивање и спровођење извршења и
обезбеђења, као и процесни положај учесника у поступку.

- У материјалноправном смислу, она уређују дејства извршне и веродостојне исправе и
материјалноправна дејства појединих радњи предузетих у оквиру извршног поступка или
изван њега.“

Извршни поверилац покреће захтев

да се принудним путем реализује његово

потраживање   према   дужнику.   Извршење   се   спроводи   на     некој   ствари   или     имовини
дужника, а не на његовој личности. Та ствар или имовина  представља предмет извршења.
Као пример можемо узети извршење продаје покретне ствари  где за предмет извршења
имамо одређену покретну ствар.

У књизи Проф. Др. Радованов А. „Грађанско процесно право“ наилазимо на питање:

Шта представља правни основ за принудно извршење? Правни основ за принудно
извршење представљају следеће одлуке:

1) одлуке судова опште надлежности,
2) одлуке србитражних судова,
3) одлуке трговинксих судова,
4) одлуке судија за прекршаје
5) судско поравњање, и
6) titulus executionis.

(Судском одлуко. сматра се : решење, пресуда, друга одлука која је донета у посупкупред
судом, арбитражом и пред судом части Привредне коморе. )

Извршни поступак састоји се од две фазе

: прва је одређивање извршења, а друга

спровођење извршења (еx оffo). У првој фази одређивања извршења процењује се да ли су
испуњени услови да се донесе решење о извршењу, а у неким лсичајевима и закључак. У
фази спровођења извршења предузимају се извршне радње чији је циљ намирење извршног
повериоца у границама оног што је одређено решењем о извршењу. Структура поступка
може бити различита, у зависности од тога да ли извршење спроводи суд или извршитељ.

Милошевић М, Исто дело, стр. 13

Слика бр.1: Извршење спроводи суд (Извор: Милошевић М „Приручник за извршитеље“
Пројекат за боље услове пословања- УСАИД)

Извршни поступак покреће се

одговарајућим предлогом за извршење уз који се

прилажу у оригиналу или овереном препису веродостојна или извршна исправа као и, по
потреби, друге исправе када је тако законом предвиђено. Предлог за извршење је
иницијални акт којим се покреће извршни поступак.

Субјекти извршног поступка

Све учеснике у извршном поступка можемо сврстати у две групе:

прву групу чине суд и странке у извршном поступку (поверилац и дужник),

групу групу чине сви остали учесници - помоћни органи суда: судски извршитељ,

банка, полиција, вештак, земљишно-књижно одељење суда, чувар пописаних покретних
ствари.

Надлежност суда

Под појмом надлежност суда

подрзумева се да одређени суд на основу закона има

право да поступа у одређеној правној ствари. Разликује се следеће врсте надлежности:
стварна, месна, функционална и апсолутна.

Извршни поверилац

је активна странка која подноси предлог за извршење, предлог за

обезбеђење или предлог за спровођење извршења, док је извршни дужник пасивна странка
против које се тај предлог подноси.

Према новом закону из 2004.године својство субјекта поред суда, повериоца и дужника
дато је и судском извршитељу

. Осим ових главних субјеката, у извршном поступку често

се појављују и неки други субјекти. Па тако све учеснике у извршном поступку можемо
поделити на следећи начин:

Главни учесници (суд, извршни поверилаци извршни дужник) и судски
извршитељ,

Треће лице као учесник- лице према коме извршни дужник има неко
потраживање,

Помоћни државни органи у поступку (Народна банка Србије,
Агенција за привредне регистре, Републички геодетски завод,
полиција, и сл.)

Споредни учесници (стручна лица, тумачи и сл.).

„Суд је и по новом Закону о извршењу и обезбеђењу задржао улогу главног органа, па је
тако овлашћен да по иницијативи других учесника врши надзор над законитошћу рада и
аката извршитеља

“

Како је неопходно правити разлику између стварне легитимације и процесноправног појма
странке у парничном поступку тако је треба правити и у извршном поступку. У извршном
поступку стварна легитиамција се доказује извршном испрваом. Ово значи да уколико се у
извршном поступку као извршни поверилац или дужник не појављују лица која су означена
у тој извршној исправи, суд одбија предлог за извршење. Ако докажу да су на њих прешла
прав аи обавезе из извршне исправе суд онда прихвата налог з аизвршење. Оваква лица
имају својство процесне странке и суд поступа по њиховој жалби.

УЛОГА ИЗВРШИТЕЉА У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ

Извршитељ

је новина у новом закону о извршном поступку. „Према законској

дефиницији (чл. 11) извршитељ је физичко лице које именује министар надлежан за
послове правосуђа да у статусу службеног лица спроводи извршење у границама решења о
извршењу и да врши друга јавна овлашћења која су му Законом о извршењу и обезбеђењу
поверена.“

Дужност извршитеља

јесте да чува самосталност и да поступа са личним и

професионалним интегритетом, а не да се руководи другим интересима и ауторитетима,
осим интереса које има клијент и дужностима који су прописани законом, општим актима и
другим прописима.

Милошевић М, Исто дело, стр. 31

Милошевић М, Исто дело, стр. 33