M i l a n S t a n k o v i ć
S U M A T R A I Z A M
U
L I R I C I
M L A D O G
C R N J A N S K O G
Pr va zbi r k a pesama Mil oša Cr nj anskog Li r i ka I take (1919)
bi l a j e izazvana r at om u kome j e Crnj ansk i učestvovao, i t o, st i
-
caj em i st or ij sk ih ok ol nost i , na str ani nepr i j at el j a Sr bi j e, u aust r o
-
ugar sk oj voj sci . Ta li r ik a j e sva obel ežena učešćem u r at u, r at
-
nim st r adanj ima, def et izmom , nihi l izmom , negacij om pr edr atnih
gr ađansk i h i deal a, bol om zbog nesr eće čovečanst va
i sr psk og na
-
r oda, želj om da se ži vot menj a, da se Ij udi uj edi ne međusobnom
l j ubavl j u, i t d. Ta l i r ik a j e i st ovr emeno bil a i pobuna pr ot iv dot a
-
dašnj e, pr edr atne l i t er at ur e, nj ene sadr ži ne i f or m e.
1
Međut i m ub r zo posl e obj avlj i vanj a L i r i ke I take, Cr nj ansk i ,
ponesen svoj i m novi m pesn
i čk i m vizij ama, menj a svoj e shvat anj e
poezij e i nj ene ul oge u društvu, napušt a poet i ku
»I take« i prihva-
t a, od k r aj a 1920, novu, da t ak o k ažemo,
—
p oet i ku
»Sum at r e«.
Uver en da se poezij om
m al o m ože u t i cat i
n a post oj eću
st v ar -
nost , on se ok r eće od st var n ost i , zapost avl j a j e pot pun o i ob r aća
se svom unu t r ašnj em svet u. »S vr em enom j e post ao odanij i duhu ,
snu nego nesi gur nom never nom životu . U dr ugoj r eal nost i , j edi
-
noj j avi , pot r aži o j e Cr nj ansk i nak nadu za svoj u život nu pr oma
-
šen ost ,« dob r o uočava H at i dža K r nj evi ć
t aj pr el om u poezi j i M i
-
l oša Cr nj ansk og posl e L i r i ke I take
2
. Ti m e j e i znever i o onog pobu
-
nj enog pesni k a L i r i ke I take, al i j e ot kr i o nove m ogućnost i poet
-
sk og stvar anj a. On se ni j e upu št ao u dal j u bor bu sa por et k om ,
k ao št o se m ogl o oček ivat i od p esni k a bu nt ovne I t ak e, nego j e
— usl ed ne
pr i hvat anj a st v ar n ost i , ot u đenj a od ži v ot a
—
p ot r a
-
ži o i zl az u um et n ost i , u poet sk oj baj ci . Dr agut i n Vuj anovi ć s pr a
-
v om k on st at uj e da j e »u k asni j em st var al aštvu Cr nj an ski sk or o
pr eću t ao t e svoj e zvonk e t onove, k ao da j e p osr i j edi nek a dr u ga
l i č n o st .«
3
1) M i l an St an k ovi ć , M l ađi Cr n j an sk i (L i r i k a I t ak e) , »K o r aci « K r agu j e
-
v ac , 22
-
23 1970 , st r . 83
-89.
2) H at i d ža K r nj ev i ć, Povod om »L am en t a«, a o p oezi j i M . Cr nj an sko g,
»I zr az « X I I I , 4, 1963. st r . 365.
3) Dr agu t i n V uj anovi ć, »I t ak a i k om en t ar i «, M . Cr nj an sk og, »St v a,
r anj e«, Cet i n j e, 1960, X V , 3, st r . 241.
Šumat r aizam Ćr nj anskog
9
Svoj a nova shvatanj a o poezij i i zložio j e Cr nj anski olct obr a
1920, na t r aženj e ur edni k a Srpskog knj i ževnog glasni ka Bogda-
na Popovi ća, u esej u Obj ašnj enj e »Sumat r e«. Št ampaj ući u SK G
sv oj u pesmu Sumat r a, Cr nj ansk i j e izl oži o i svoj e pesni čk o »ve-
r uj u«, svoj u poet i ku, k oj u mnogi smat r aj u k nj iževnim manif est om
n j egov e gen er aci j e.
K oj i su osnovni st avovi te nove poet ike
—
poet i k e Sumat r e?
On i su um nogome supr ot ni poet ici I take. Ako se dopune
j oš i st av ovi m a i z esej a Za sl obodan st i h (1922), k oj i i ne donosi
ni št a novo, nego samo r azr ađuj e i pr ecizir a st avove iz Obj ašnj e
-
nj a »Sumat r e«, onda ih m ožem o u potpunost i sagledat i .
U pr v om pl anu t e nove poet i ke j e sada bor ba za novu f or
-
m u u poezi j i (r anij e j e t o, u L i r ici I take, bil a sadr žina
— bor b a
za n ovi ži vot ) . Govor eći o novoj poezij i u Evr opi , Cr nj ansk i k aže:
»K od nas se od sve
ga t oga nazi r u samo f or mal ne pr omene i nast a
-
j u pr epi r k e ok o f or m e. I baš su one t e za k oj e se i j avno t r eba
bor i t i . I dej e pobeđuj u i bez borbe, a f orme u svak i dašnj im , ne
-
u k u sn i m b o r b a m a .«
I on se st oga p onov o, k ao nek ada u L i r ici I t ak e,
žest ok o
obar a na
f or mu par nasovsk e, dući ćevsk o
-r aki ćevsk e
poezij e, na
t u »l i r sk u poezij u večnih , svaki dašnj ih met af or a, ono dr ago
-ci l e
-mi le st ihova
, hr i zant ema, koj e su cvet al e u naši m , nedel j ni m , do
-
daci ma«, na »navi knut e r i movane st r of e« nasl agane »k ao dobr o
pečene ci gl e i z dr ven og k al up a
«, na »banal ne četvor ok ut e i dobo-
šar sk u m uzi k u dosodašnj e met r ike«,
Cr nj anski se obar a i na par nasovski r i t am sk i mani r . »Ni-
j e r i t am sam o dobovanj e dvanaest er ca«. Ri t am j e »unut ar nj a, a ne
spolj ašnj a stvar «. Ne pr im aj u se »žal ost i i r adost « »u ist om r i
-
t mu «. Svak o r aspol oženj e im a svoj r i t am . »Del im o r it am sunčani/г
dana, od večer nj ih r it mova. Ne mećemo sve t o u pr ipr avlj ene k a
-
l upe.
On se zal aže za sl ob odan st i h ,
4
k oj i j e »sa svoj i m r i t m om
polusna sasvi m vezani m za r i t am mi sli , kod svakog novog r aspo
-
l oženj a nov, f lui dan, bez dobovanj a okovanog r i tma«, koj i j e »vr -
hunac« poet skog izr aza, koj i »odbacuj e sve i ostavlj a dušu samu«.
Sl obodan st i h j e moder na, či st o l ir ska met r i ka. On j e f lui d sadr ža-
j a, i t o j e k od l i r i k e j edi n a f or m a. . .«
Cr nj ansk i ust aj e i pr ot iv »plj usk anj a sl adunj avih
r i m a«,
k oj e smet aj u doživlj avanj u pesme. Sl obodan stih i u t om pogle-
du i m a pr ednost nad parnasovsk im . »Sl obodan st ih k ad j e zadr -
žao gde r imu, upot r ebl j uj e j e asimet r ično. Ona j e t ak o nova. . . i
spi r i t ual nij a senzacij a«.
4) Sl obođan st i h uvel i su u Sr p sku poezi j u j oš L aza K ost i ć i Mi l et a
Jak ši ć, a za nj im a će poći dr ugi pesnici . Novo j e to št o su »posl er at ni «
ml ađi unel i u svoj program — borbu za slobodan st ih. — Dr a
gi ša Vi toše
-
vi ć, Posleratna avangarda i Miloš Crnj anski — u kn
j izi »Mil oš Crnj anski «,
I nst i tut za knj iževnost i umetnost , Beograd, 1972. str . 34.
Su m at r ai žarri Cr nj ariskog
11
u m et nost i , r adi poezi j e k ao novog, i st i ni t ij eg za nj ega ži vot a«. Da
b i i st ak ao k ol i k o se Cr nj ansk i b oj ao j ave, K onstant i novi ć navodi
V i naver ovo zapažanj e »da se Cr nj ansk i boj i mat er ij e i mat er ij al
-
n ost i . Čak i pr i zvuk a nj ih ovog. M ožda i sam og et er izma, kao pose
-
bnog obl ik a mat er i j e«. K onst ant inovi ć sli kovi t o predst avlj a Cr nj an
-
sk og k ao Odi sej a »št o j e u mor u mat er ij e pokušao da pr onađe os
-
t r vo na k om e ne važe zak on i f i zi k e i mehani k e k oj i važe za sav os
-
t al i sv et , m ožda i za svu dr ugu l i t er at ur u,« da j e »Cr nj ansk i t r a
-
ži o, k r oz st i h, u gr anicama st iha. . . t u novu f izi k u koj a omoguća
-
v a egzi st enci j u k ao u sl ut nj i , u zanosu i l ebdenj u , u snu«. . . ,
6
K ao i nj egov st ar ij i dr ug i pr i j at elj pesni k Sibe M i li či ć, k oj i
j e p r op agi r ao
»v el i k u
p oezi j u sveopšt e k osm i čk e l j ub av i
«, i Cr
nj an sk i se oduševl j avao t om poet sk om baj k om , t i m snom . «Li r i
-
k a k oj a se udalj uj e od bivših sadr žaj a«, pi še on , »odbacuj e i bivše
f or m e. Ni j e t o ludor ij a št o se ona ok r eće kosmosu — st avl j a u nj e-
ga i ži vot ,
— ču desni m i
pr edi vni m b oj am a, r asp ol oženj im a i sen
-
zaci j ama nebesa. Tr eba pr imet i ti veli ki val i nter esovanj a za te
t aj anstvene vi sine, nebr oj ene knj ige f lamar i ona, pri r odnih časopi
-
sa i u m et ni čk ih del a, sve u tome vr aćanj u k osmosu«. Otk uda t o
mi st i čno ob r aćanj e kosmosu ? Ono j e posl edica r atnih st r adanj a i
l omova. »Ta mi st i k a j e«, kaže Crnj anski , »j edna vel ika r eakcij a,
r azum lj iva posle onoga što j e u zadnj e doba znači o život u Ev-
r opi . Tu , ni j e čudo, r eči dobi j aj u nov sj aj i boj u, nove nij anse; po
-
j movi o r i t mu , o st ihu, o f or mi mešaj u se.« Cr nj ansk i j e pi sao da
na f or mu nj egovih pesama i pesama nj egovih dr ugova »uti ču f or -
m e k osm i čk i h ob l i k a: obl ak a, cvet ova, r ek a, pot ok a.«
Ova t endencij a, koj a j e u izvesnoj mer i došl a do izr ažaj a
već i u L i r ici I take, pot puno j e pr evagnul a u pot onj em st var a-
nj u Mi l oša Crnj anskog, i poetskom i pr oznom. Bi o j e t o, nesum-
nj ivo, podsticaj ekspr esionizma, samo ne onog vi da koj i j e bio do-
m i n ant an k ada j e Cr nj ansk i r adi o L i r i ku I tak e (nar oči t o ci k l us
Vi dovdansk e pesme), onog vida k oj i se »obr aćao st var nost i ošt ri -
cama k r i t i čk e negacij e«, nego onog dr ugog vi da, koj i j e propagir ao
bek st vo od st var nost i «
'7
k oj i j e upućivao pesni ke u k osmos, u vi-
si ne i dalj ine, u poet ske b aj ke i snove.
Cr nj ansk i , dak l e, ni j e više ht eo da se ob r aća stvar nost i , m a-
kar i k roz ver bal nu negacij u, nego se okrenuo od nj e i obr atio se
svom unut r ašn
j em svet u , i t am o, u bogat st vu duh ovnog i duše
-
vnog života potr aži poet sku inspir acij u. U Obj ašnj enj u »Sumat-
r e« on kaže o sebi i dr ugovima: »Pokušavamo da izrazimo pro-
i nenlj ivi r i t am r aspol oženj a koj i su, davno pr e nas, ot kr i l i . Da
damo t ačnu sl i ku mi sl i , što spi r i tual nij e! Da upot r ebimo sve bo-
j e, l eluj ave boj e, naših snova, i slutnj i , zvuk i šaput anj e stvari
dosad p r ezr eni h i m r t vi h .«
6) Radomi r K onst ant i novi ć, »Pesni k pr ed ogledal om «, »Poli t i k a«, 13.
X I I 19 5 9 .
