САДРЖАЈ:
1. Увод....................................................................................................3
2. Сумерско-Акадско Царство.............................................................4
2.1.Сумер.................................................................................................5
2.2. Акад..................................................................................................9
3. Правни систем Сумерско-Акадске цивилизације........................13
4. Закључак..........................................................................................15
5. Литература.......................................................................................16
2
2.СУМЕРСКО-АКАДСКО ЦАРСТВО
Месопотамија
1
, међуречје Тигриса и Еуфрата, представља родно место најстарије
цивилизације. Сумери
2
су творци најстарије писмености сликовног писма које је еволуирало у
клинасто писмо. Градили су насеља на брежуљцима који су их штитили од поплава. Почели си
да граде насипе и канале користећи оруђа од камена, дрвета,глине, бакра. Већа производња
на исушеним мочварама омогућила је друштвени раслојавање и наметала потребу
координације иригационих система на ширим просторима. Првобитна друштвена организација
распла се средином IV миленијума п.н.е када су се образовали први самостални градови
државице: Ур, Урук,Киш,Лагаш,Ериду, Ум и други. Севернија акадска племена Семитског језика
и порекла под Сумерским утцајем стварају своје прве градове-државице.
Сумерско –акадска цивилизација изникла је на геополитички отвореном простору.
Непријатељска племена и прородне стихије често су рушиле тековине људског рада. И
послушност Оцу и владару била је импреатив породице и државе. Градови су настали од
централних насеља појединих племена. Централно место у граду имало је Храм Бога
заштитника града, храм је био степенастог облика и служио је као светичиште, осматрачница,
складиште, архив, суд и школа Патесије, градови државе остали су важни политички и
привредни центри заштићена зидовима и каналима. Управници градова(Петеси) били су
првосвештеници. Касније владари на ширим просторима носили су титулу лугал(цар). Функција
патеса од изборне је постала наследна. Вадар је био врховни војсковођа,законодавац и
врховни судија. Владар је преко себи потчињеног највишег државног чиновника нубанде
контролисао државну и храмовску бирократију. Врховни бог заштитник сматран је за врховног
владара чији су земаљски изасланици патеси и храмовски службениции. Храмови су
поседовали велику имовину. Припадао им је највећи део обрадивог земљишта и државно
храмовска провреда обезбеђивала је резерве хране као основу за економску стабилност.
1
Велике реке Еуфрат и Тигар чине ову плодну долину.Према Грчким
изворима(Полибије,Стрбон),Међуречјем се сматрала област средњег тока ових река,до места где се
највише приближавају,до данашњег Багдада(на Тигру), где обе реке дели свега 30 км.
2
Етничко порекло Сумера, тамнопутих земљорадника и сточара представља загонетку.
4
Храмовска земља била је колективна својина заједнице
3
. Патеси су преко писара надзирали
изградњу и одржавање иригационих система. Моћни сталеж свештеника окруживао је владаре
и будно је пратио њихов рад, Истовремено су посредовали између владара и народа.
Теократија заслоњена ауторитетом божанства није значила чисту самовољу владара. Битне
одлуке доношене су у присуству градски старешина и наоружаних мушкараца.
Д.Пантић,
Општа правна историја
,Београд 2003, 20- друштвене напетости увећале су се
одузимање храмовске земље у корист владара и дворске аристократије. Град Лагаш се
побунио због нарушавања старих обичаја и смањења приватних сељачких поседа. Вођа побуне
Урукагинуа повратио је старинске уредбе враћањем храмовске земље и забранио отуђивање
сељачког поседа. Дужничко ропство није биило укинуто. Најстарији правни акт о социјанлим
реформама одредио је прецизне тарифе за венчање и сахране свештеницима. Друштвене
неправде су ублажене и одобрењем дужничке доцње, одређивањем следовања хране за неке
категорије становништва. Социјалне реформе су узнемириле аристократију и свештеништво
суседних градова што је довело до рата између Уме и Лагаша. Победа Уме је укинула реформе.
Сумерске патесије биле су ослабљене унутрашњим сукобим аи међусобним ратовима. Акадски
освајач Саргон пошто је покорио све градове у Акаду завршио освајачки поход и потпуним
потчињавањем Сумерских градова држава око 2350п.н.е. Саргонова империја била је прва
јединствена Сумерско-Акадска држава која је обухватила читав простор Месопотамије.
Акадски владари(Лугали) почели су да користе титулу цара све четири стране света. Саргон је
створио стајаћу војску и изградио велике иригационе системе
4
. Увео је општи систем мера што
је погодовало ширењу трговине и јачању приватне својине, царство је ослабило
партикуларизам и оно је потрајало нешто више од једног века. Сумерски Цареви из града Ура
обновили су око 2100 п.н.е јединствену државу. Лугал Ур-наму
5
створио је империју која није
трајала много дуже од једног столећа. Империја јхе била врхунац сумерске државности у
облику цивилизације-државе. Ур наму је први законодавац чији је заон делимично сачуван.
Лугали су некада моћне управничке градове постављали или премештали по вољи и учинил их
потпуно зависним. Последњи сумерски цареви су себе прогласили божанствима. Семитска
племена елмита и аморита уништили су Сумерско царство али су новостворене државице
остале под снажни утицајем сумерске цивилизације. СУмери су нестали као државотворан
народ али је њихова цивилизација битно обележила друге народе у Месопотамији.
Цивилизацијско јединство Меспопотамије били је сачувано и у условима државноправног
партикуларизма. Идеја о владару као осреднику између неба и земље који обједињује
световну и државну власт траје од Саргона до Набукодоносора.
2.1.СУМЕР
3
Колективна цвојина припадала је групи људи и могли су је користити само њени чланови. Заједничке
њиве,пашњаци,шуме представљали су основву друштвене једнакости
4
Систем наводњавања помоћу повезаних канала.
5
Једна међу најјачим личнстима у Сумеру карајем XXII века, Почео је „владати” као намесник, гувернер
града Ура у име цара Утухенгала
5
