2
SADRŽAJ
UVOD.................................................................................................................................3
1. ŠUMSKI PROIZVODI SA STABLA..............................................................................4
1.1. Smola......................................................................................................................4
1.2. Štavne materije.......................................................................................................5
1.3. Lika..........................................................................................................................5
1.4.
Seme šumskih vrsta drveća....................................................................................6
1.5. Korišćenje lišća za ishranu stoke - lisnik..............................................................10
1.6. Iskorišćavanje četina............................................................................................11
2. ŠUMSKI PROIZVODI SA ZEMIJE..............................................................................12
2.1.
Lekovito bilje, potreba i opravdanost korišćenja..................................................12
2.2. Jestive gljive..........................................................................................................13
2.3. Šumski plodovi......................................................................................................14
2.4. Šumska paša........................................................................................................14
2.5. Kamen, zemlja, mineralni sastojci tla i treset........................................................15
LITERATURA..................................................................................................................17
4
1. ŠUMSKI PROIZVODI SA STABLA
1.1. Smola
Smola je eksudativni proizvod nekih vrsta biljaka. Nju biljke po stvaranju
izlučuju u međućelijske prostore ili posebne prostore koji se obrazuju u tu svrhu. Smola
se stvara u drvetu, kori i četinama. Ako se stablo rani, tj. ako se prescku međućelični
prostori u kojima se nalazi smola ona ističe. Smola iz drveta četinaiskih vrsta
neposredno po isticanju je svetlo-žuta prozračna tečnost. Ima više naziva za smolu:
balzam, živa smola, terpentin, sirovi terpentin i dr. Najprikladniji naziv je smola, s tim da
se naznači od čega je. Na primer: smola crnog bora.
Smola iz drveta ubrzo po isticanju kristališe se slično medu koji se "ušećeri".
Intenzitet kristalizacije zavisi od vrste drveta, temperature, prisustva vode i drugih
faktora. Što je kristalizacija sporija to je kvalitet smole veći. Kristalizacijom smola se
"zamuti". U početku talog kristala je beličasta masa, a kasnije postaje tamniji.
U hemijskom pogledu smola je rastvor čvrstih smonih kiselina u
terpentinskom ulju. Sadržaj terpentinskog nlja u ukupnoj količini smole zavisi od vrste
drveta. Na primeru crnog bora kreće se do 36 %. Terpentinsko ulje je vrlo isparljivo i
ako smola stoji u otvorenim posudama, već posle nekoliko dana sadržaj terpentinskog
ulja pada na svega 16-25%.
Preradom smole dobijaju se dva osnovna proizvoda: terpentinsko ulje i
kolofonijum. Kolofonijum je čvrsta amorfna masa, a terpentinsko ulje je žitka lepljiva i
mirišljava tečnost. Kolofonijum se rastvara u alkoholu, acetonu i drugim rastvaračima. U
hladnoj vodi se ne rastvara a u toploj vodi se rastvara neznatno. Terpentinsko ulje je
smeša raznih terpena. Odličan je rastvarač i lako se meša sa raznim rastvaračima.
Slika 1. Smola
5
1.2. Štavne materije
Glavni i pretežni sastojak štavnih materija je tanin. Pod štavnim materijama
se podrazumevaju materije koje imaju svojstvo da konzervišu kožu i uopšte da joj
poboljšavaju neka svojstva: trajnost, elastičnost, savitljivost i tvrdoću. Štavne materije iz
drveta, odnosno uopšte iz biljaka upotrebljavaju se od najranijih vremena. U novije
vreme im konkurišu sintetičke i mineralne štavne materije. U mineralne štavne materije
spadaju soli hroma, gvožda, aluminijuma i dr. Štavne materije biljnog porekla i danas su
znatno zastupljene, posebno za štavljenje najfinijih koža. Za dobijanje štavnih materija
koristi se drvo hrasta i pitomog kestena, zatim kora hrasta, vrbe, smrče, jove i dr.
Takođe se koriste rujev list i hrastova šiška.
Osim za štavljenje tanin se upotrebljava u tekstilnoj industriji, u industriji
plastičnih masa, medicini i dr.
Na kvalitet štavijenja kože imaju uticaja i neke netaninske materije koje se
nalaze uz štavne materije u biljkama. To su materije koje sadrže šećera, smole,
belančevina i dr.
Štavljenje je rad koji se obavlja s ciljem da koža upije određenu količinu
štavnih materija. Sa kože se predhodno odstrani unutrašnji sloj koji se pretežno sastoji
od masnih ćelija.
1.3. Lika
Lika je unutrašnji živi deo kore koji se sastoji od vlaknastih elemenata. Lika
nekih vrsta drveća se upotrebljava u tapetarstvu, užarstvu, u industriji obuće,
nameštaja, vinogradarstvu i dr. Najvažnije vrste drveća od kojih se dobija lika su: lipa,
brest i vrba. Najviše se koristi lipova lika.
Predmet korišćenja su tzv. niske šume lipe (panjače). Seča stabala se
obavlja u vreme intenzivnog kretanja sokova, a to je sredina maja do kraja juna, kada
se kora lako guli. Stabla se seku neposredno pred guljenje. Seče se onoliko stabala
koliko se može u toku istog dana ili narednog da oguli.
Po guljenju kora se slaže tako što se jedan komad stavlja u drugi itd. da bi se
omogućilo odvajanje like od mrtvog dela kore.
Lika je za mrtvi sloj kore vezana lepljivim materijama. Ove materije se
rastvaraju u vodi. U tom cilju se kora potapa u stajaću vodu, tzv. močila. To su prirodna
ili veštački izgrađena udubljenja u zemlji koja zadržavaju vodu. Dubina im je 1—1,5 m.
Dublja močila nisu dobra jer je u njemu voda hladna i proces močenja traje srazmerno
