Земунска гимназија
МАТУРСКИ РАД ИЗ
БИОЛОГИЈЕ
Тема: Сунђери (Porifera)
Предметни професор: Ученик:
Земун,2014.
Сунђери
САДРЖАЈ:
1. Увод
………......................................................................................................................3
2. Циљ рада
..........................................................................................................................4
3. Општа грађа
...................................................................................................................5
3.1. Скелет сунђера
......................................................................................................7
4. Типови грађе
...................................................................................................................9
5. Исхрана сунђера
...........................................................................................................11
6. Размножавање
..............................................................................................................12
7. Класификација
.............................................................................................................14
8. Classis Calcarea
.............................................................................................................15
9. Classis Hexactinellida
....................................................................................................16
10. Classis Demospongia
...................................................................................................17
10.1. Subclassis Tetraxonida
.....................................................................................17
10.2. Subclassis Monaxonida
....................................................................................18
10.3. Subclassis Keratoza
..........................................................................................20
11. Филогенија сунђера
...................................................................................................21
12. Закључак
...................................................................................................................22
13. Литература
................................................................................................................23
2
Сунђери
2.ЦИЉ РАДА:
Циљ мог рада је да што боље упознам сунђере, њихову анатомију и морфологију, како живе, њихове односе
са другим организмима,њихову поделу, на који начин су настали.
Слика 2: Унутрашњи и спољашњи изглед сунђера
4
Сунђери
3. ОПШТА ГРАЂА:
Телесни зид сунђера грађен је од спољашњег
ектодерма-пинакодерма
, средишње
мезоглеје-мезохила
и
унутрашњег
ендодерма-хоанодерма
.
Средишњи слој мезоглеја( мезохил) је код сунђера по пореклу од ектодерма, па се међу зоолозима јавља
дилема да ли их треба сматрати двослојним(
diploblastica
) или трослојним(
triploblastica
) . Без обзира на
високу морфолошку и функционалну диференцираност ћелија мезоглеје( што је резултат дуготрајне
еволуције), сунђери су двослојне животиње.
Пинакодерм
(ектодерм) већине сунђера,изузев Hexactinellida, јавља се у три облика:
езго,
ендо и
базипинакодерм.
Егзопинакодерм је грађен од
егзопинакоцита
, ''Т'' ћелија које на површини тела имају спљоштени део, а
део са једром и другим органелама знатно дубље у мезохилу(Слика 3). Егзопинакоците се делом
преклапају. Код неких сунђера егзопинакоците споља луче аморфни кутикуларни омотач, који је споља
прожет страним честицама.
Ендопинакодерм је грађен од сферичних или вретенастих ћелија
ендопинакоцита,
које пружају израштаје
дубоко у мезохил( Слика 3). За њих је карактеристично да не луче споља кутикуларни омотач.
Базипинакодерм је грађен од вретенастих и ''Т'' облика ћелија које се називају
базипинакоците
које луче
гликоген, полисахариде, протеине и друге материје којима се јединке причвршћују за подлогу.
Слика 3 : Пинакоците:А-егзопинакоцита, В-ендопинакоцита.
Посебна форма ћелија пинакодерма су пороците, које се диференцирају од пинакоцита и имају функцију
превођења воде из спољашње средине у спонгоцел.
5
Сунђери
Сферуларне ћелије
се састоје од крупних вакуола, за које се сматра да су депои крајњих продуката
метаболизма.
Микрогрануларне ћелије
карактеришу се многобројним штапићастим гранулама, грануларним
ендоплазматичним ретикулумом и митохондријама. Функција им је непозната.
Глобуларне ћелије
мезоглеје се срећу код неких сунђера. У цитоплазми имају велику количину
цилиндричних глобула непознате хемијске грађе, а на једном крају једро. Функција и ових ћелија је
непозната.
Тамне ћелије
мезоглеје су неправилног облика. У цитоплазми имају бројне грануле гликогена, и знатно
крупније грануле непознатог садржаја.
Рабдитне ћелије
мезолеје су такође неправилног облика, добро развијене код морских сунђера. Садрже
бројне штапићасте органеле које су испуњене мукополисахаридима.
Цистеноците
се налазе само код слатководних сунђера. Карактеришу се крупном вакуолом,а цитоплазма
са једром је по периферији.
Миоците
су издужене и са дугим израштајима. У цитоплазми имају доста паралелно постављених
микротубула и микрофиламената. Овај тип ћелија је најбројнији у региону оскулума, чијим контракцијама
се мења ширина отвора. Њих има и у другим деловима тела, и захваљујући њима сунђери могу незнатно да
мењају форму тела. За миоците се сматра да имају и способност перцепције дражи и адекватно
реаговање,тј. контракцију. Очигледно да код сунђера ћелије рецептори( неурони) нису одвојене од ћелија
ефектора( мишићних), што је примитивна одлика сунђера.
3.1. Скелет сунђера:
Најбројније и изгледа најразноврсније ћелије мезоглеје су ћелије
коленците
,
лофоците
и
спонгоците
, које
учествују у образовању врло сложеног скелета сунђера.
Коленците
могу бити вретенасте до звездасте. Имају овално једро без једарцета. У цитоплазми имају
крупне вакуоле које продукују колагене фибриле. Фибриларни колаген је универзални протеин везивних
ткива Metazoa. Код сунђера, колагена влакна су глатка, проста, али су у непосредној вези са
гликопротеинима.
Посебан облик колагена-
спонгин
, јавља се у три варијанте: у облику дебелих колагених влакана,
периспикуларног и базалног спонгина. Основу спонгина чине протеини комбиновани са другим
материјама.
Спонгин грађен од дебелих колагених влакана чини масиван скелет многих сунђера, који омогућава
постизање крупних димензија јединки ( колонија).
Периспикуларни спонгин састоји се од танких микрофибрила, и он је везан за неоргански скелет
( спикуле) у нивоу њиховог укрштања, а код већине окружује спикуле целом њиховом дужином.
Базални спонгин је обично продужетак периспикуларног спонгина и састоји се од танких и дебелих
микрофиламената. Овим спонгином сунђери се причвршћују за подлогу.
Лофоците
се код већине сунђера налазе у основи базалних делова, којим се причвршћују за подлогу. По
форми су амебоидне, а функционално су сличне коленцитама које луче колагене фибриле.
У мезоглеји већине сунђера налазе се
склероците
(
спикулоците
), ћелије које учествују у образовању
минералног скелета од калцијум карбоната(
калкоците
), силицијум диоксида(
силикоците
).
Минерални скелет је грађен у облику иглица, спикула, које према облику могу бити различите, једноосне
или вишеосне.
Величина спикула(склера) доста варира, међутим, у телу преовладавају спикуле мањих димензија-
микросклере
, а у нивоу оскулума се налазе крупне спикуле-
мегасклере
(Слика 6).
7
