-
СПУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад:Суверенитет државне власти
Добој Април 2015
Професор:
Доц.др
. Жељко Тодоровић
Студент:Долић Младен
Суверенитет државне власти
Сажетак: питање суверенитета држава већ је дуго присутно у међународним односима. Да је
држава суверена то у суштини значи да на њеној територији нема веће власти од њене власти.
Држава располаже монополом оружане моћи да сопственој територији.То је основ једног од
најважнијих обележја државне власти.
1
До почетка двадесетог вијека на територији држава
примјењивано је на све грађане домаће право, а када је дошло до повећања размјена роба и
услуга међу држвама од тог правила морало се одступити. Развој међународних односа и
економска експанзија, уз промјену политичких односа на свјетској сцени неминовно су довели
и до промијењеног односа по питању суверености држава, чак до те мјере да је питање
суверенитета у потпупности доведено у питање пошто су неке међународне и глобалне
организације постале снажније и битније од самих држава, тако да је све већи број оних који
говоре о тзв. релативизацији појма суверенитета у двадесет првом вијеку.
1.
Увод
Питање суверенитета несумњиво представља једно од кључних питања државног и
међународног права, те међународних односа уопште. Суверенитет се, што нарочито
долази до изражаја у савременим условима, (посебно у 21. вијеку) јавља као један од
најзначајнијих фактора у одређивању међусобних односа држава у процесу њихове
међусобне комуникације. Иначе, суверенитет је опште прихваћен као једно од
основних обиљежја сваке државе и основ за њихове међусобне односе. Под државом
се, као организованим друштвом, подразумијева заједница људи (народ) настањен на
једној територији (територија) и организована сагласно једом правном поретку који
има карактер оригинерности (суверености, суверене власти).
2
Прва размишљања о
појму (феномену) суверенитета јављају се релативно рано, али је сам појам
суверенитета од почетка био доста различито схватан у теорији. Настанком апсолутних
монархија може се констатовати да су основи његовог обима и садржаја, у смислу
савременог схватања уобличени, али у новије вријеме поготово посљедњих неколико
десетљећа, долази до снажног раскорака између теоријских поставки и фактичког
стања. Иако је од самог почетка било јасно да суверенитет није апсолутан, већ да он
подлијеже одређеним ограничењима, чини се да су односи који су настали на свјетској
политичкој сцени након пада социјалистичког режима утицали да се досадашњи
ставови теоретичара готово никако не слажу са реалним стањем односа по питању
1
Др.Радомир Д. Лукић Увод у право јавно предузеће службени лист СРЈ стр.78.
2
Марковић Р., Уставно право и политичке институције, Београд, 2008., стр. 151.
