Jovana Æiriæ
UDK: 341.211: 327
Originalni nauèni rad
DOI: 10.2298/FID0801191C
SUVERENITET U SAVREMENO DOBA
Apstrakt:
Ovaj tekst se bavi pitanjem granica, transformacija i opstanka na-
cionalnog suvereniteta u XX i XI veku s obzirom na udruivanje nacionalnih drava u
meðunarodne organizacije i vojne saveze i s obzirom na globalizaciju, transnaci-
onalne i nadnacionalne fenomene. Meðuzavisnost udruenih drava smanjuje njiho-
vu nezavisnost, a širenje transnacionalih fenomena izmièe kontroli nacionalne dra-
ve, tako da je nacionalni suverenitet doveden u pitanje i zasluuje da se ponovo ispi-
ta. Prvo æemo se osvrnuti na Kantov projekat za veèni mir koji predviða i inspiriše
udruivanje drava u savremeno doba, zatim æemo se baviti suverenitetom nacional-
nih drava s obzirom na njihovo èlanstvo u meðunarodnim organizacijama i vojnim
savezima koji su stvoreni u dvadesetom veku i na kraju s obzirom na globalizaciju i
regionalno udruivanje drava.
Kljuène reèi:
nacionalni suverenitet, nacionalna drava, demokratska legiti-
macija, nezavisnost, meðuzavisnost i saradnja, meðunarodne organizacije, globali-
zacija, pravo na intervenciju i mešanje.
Ovaj rad se bavi pitanjem da li nacionalni suverenitet postoji
u savremeno doba i, ako postoji, koje su njegove granice i transfor-
macije. Savremeno doba je doba globalizacije, u koje je usled libera-
lizacije razmene i kretanja i usled razvoja transnacionalnih fenome-
na dovedeno u pitanje sve sto je nacionalno pa i suverenitet.
Interesuju nas granice nacionalnog suvereniteta na meðunarodnoj
sceni i u odnosu na transnacionalne fenomene. S jedne strane imamo
predstavu meðunarodne scene na kojoj nacionalne drave postoje
jedna pored druge i svaka svojim sredstvima brani svoja prava i svo-
je interese. Niko nema prava da se umeša u unutrašnje poslove jedne
drave. Drave ne podleu zajednièkom pravu koje je iznad njih i
koje reguliše njihove odnose. U tom smislu je suverenitet vezan za
pravo svake drave da pribegne sili i ratu da bi zaštitila svoju politiè-
ku nezavisnost i svoj teritorijalni integritet. Sukobljene strane èesto
obe mogu da se pozivaju na suverenitet da bi opravdale svoje zahte-
ve, bilo da se ti zahtevi odnose na teritoriju, nezavisnost jedne nacije
ili jedinstvo jedne drave. Interesuje nas pitanje granica suverenite-
191
FILOZOFIJA
IDRUŠTVO
1/2008
ta, to jest nezavisnosti i prava jedne nacije da raspolae sobom, na
meðunarodnom planu. S druge strane, svedoci smo razvijanja nad-
nacionalnih i transnacionalnih fenomena koji prevazilaze nacional-
nu dravu i nacionalni suverenitet i tako ih dovode u pitanje. Vidimo
da danas izvesne drave intervenišu i upotrebljavaju silu na teritoriji
drugih drava i da se takve intervencije smatraju legitimnim. U sa-
vremeno doba, da bi odolele izazovu globalizacije, da bi obezbedile
sebi mir, sigurnost i ekonomski napredak, nacionalne drave se
udruuju i prihvataju odreðene univerzalne pravne principe i norme
koji su iznad njih. Ovi principi osuðuju rat kao sredstvo za rešavanje
sporova izmeðu drava i odobravaju odreðene oblike vojne inter-
vencije bez saglasnosti drave u kojoj se interveniše. Treba ispitati
da li postoji protivreènost izmeðu nacionalnog suvereniteta i prava
na intervenciju i mešanje, drugim reèima postaviti pitanje granica
suvereniteta u odnosu na transnacionalne i nadnacionalne fenome-
ne. Treba ispitati takoðe da li nacionalni suverenitet drava koje su
udruene i zavisne jedne od drugih nestaje, ogranièava se ili opstaje.
Osvrnuæemo se na problem suvereniteta prvo u Kantovom
projektu za veèni mir koji podrazumeva stvaranje slobodnog saveza
drava i koji predviða i inspiriše udruivanje drava u savremeno
doba. Zatim æemo razmotriti granice suvereniteta s obzirom na
èlanstvo drava u meðunarodnim organizacijama i vojnim savezima
stvorenim u dvadesetom veku, i konaèno s obzirom na globalizaciju
i regionalno udruivanje drava.
Pre nego što preðemo na razmatranje podsetimo se ukratko
šta su nacionalna drava i nacionalni suverenitet. Nacionalna drava
je vrsta politièke organizacije koja preovlaðuje u XIX i XX veku u
Evropi i Sjedinjenim Amerièkim dravama i koja predstavlja osnov-
nu politièku jedinicu u meðunarodnim odnosima. Demokratska
nacionalna drava kakva je nastala posle Engleske, Francuske i
Amerièke revolucije je teritorijalna drava s precizno odreðenim
granicama i karakteriše je nacionalni suverenitet, koji drava spro-
vodi na sve stanovnike svoje teritorije. Suverenitet je vlast, to jest
moæ kvalifikovana pravom. Suverenitet je vlast koja pripada dravi,
javnom i pravnom licu koje dri monopol legitimne sile i pozitivnog
prava na celoj svojoj teritoriji i u odnosu na sve stanovnike koji je
naseljavaju. Posle liberalnih revolucija drava se ne identifikuje više
s kraljem nego s nacijom, a dravni suverenitet s nacionalnim suve-
192
JO
VA
NA
ÆIRIÆ
Da bi institucionalizovale meðunarodni ivot, drave osniva-
ju meðunarodne organizacije. Amerièki predsednik Vudro Vilson
(Woodrow Wilson) je predloio posle Prvog svetskog rata stvaranje
jednog udruenja drava kome je cilj bilo prevazilaenje egoizma
nacija i odravanje mira. Njegova koncepcija vodi stvaranju Društva
naroda 1919. Posle Drugog svetskog rata je stvorena Organizacija
Ujedinjenih nacija, takoðe inspirisana idejama mira, kolektivne si-
gurnosti, meðuzavisnosti nacija i meðunarodnog reda, koje poèivaju
na univerzalnim pravnim normama i principima. Mir i pravda takoðe
zahtevaju saradnju izmeðu nacionalnih drava u ekonomskom, soci-
jalnom i kulturnom domenu, koju institucionalizuju meðunarodne
organizacije. Sigurnost i zajednièka odbrana motivišu udruivanje
drava u vojne saveze kao što su NATO i Varšavski pakt. Meðuza-
visnost i saradnja izmeðu drava, pripadnost drava meðunarodnim
organizacijama i vojnim savezima slabi njihovu nezavisnost.
Meðuzavisnost i ekonomska i kulturna razmena meðu dra-
vama najavljuju globalizaciju, fenomen koji transformiše viðenje
svetskog prostora podeljenog po terirorijalnom principu na nacio-
nalne drave. U vreme globalizacije razne vrste tokova izmièu kon-
troli nacionalne drave. Liberalizacija razmene dobara i usluga i kre-
tanja osoba, otvaranje ekonomskih prostora, transnacionalno širenje
kulturnih, finansijskih, ekoloških i komunikacionih fenomena, razli-
èiti èinioci meðunarodne regulacije, kao što su meðunarodne organi-
zacije, multinacionalne kompanije, nevladine organizacije, itd., koji
deluju u transnacionalnom prostoru, razvijanje svetskog graðanskog
društva autonomnog u odnosu na drave, karakterišu globalizaciju i
dovode u pitanje oba aspekta suvereniteta nacionalne drave, i unu-
trašnji i spoljašnji, i autonomiju i nezavisnost. Konkurencija trans-
nacionalnih èinilaca smanjuje autoritet drave koja je ogranièena na
svoj nacionalni prostor.
Moda je previše radikalno govoriti o kraju politike, kraju na-
cionalne drave, njene teritorije i suvereniteta, ali je oèigledno da su
nacionalna drava i nacionalni suverenitet u krizi u savremeno doba
i da ih treba ponovo ispitati. Treba ispitati da li je pojam suvereniteta
prevaziðen i koje su transformacije neophodne da bi on mogao da se
uzdigne na visinu èinilaca koji deluju iznad nacionalnih sistema i
granica.
194
JO
VA
NA
ÆIRIÆ
I. Granice i transformacije pojma suvereniteta
Koegzistencija nezavisnih i sebiènih nacionalnih drava u
„prirodnom stanju“, stanju rata, je praæena naporima teoretièara da
pronaðu i propišu naèin da se izaðe iz ovog stanja. Èak i ako ove teo-
rije uzimaju u obzir autonomiju drava, ulazak u jedno pravno stanje
povlaèi ogranièenje njihovog suvereniteta. U svom tekstu
Veèni mir.
Filozofski nacrt
Kant predlae ustanovljenje jednog federativnog sa-
veza drava kao rešenje da se postigne veèni mir. Meðunarodne or-
ganizacije kao što su Društvo naroda i Organizacija Ujedinjenih naci-
ja su pokušaji da se ostvari kantovska ideja zasnivanja mira na pravu.
Ova vrsta mira zasnovanog na pravu i udruenju drava zahteva da
drave prihvate odgovornost i da se odreknu svoje „divlje bezakoni-
te“ slobode da rade sve što ele. Saradnja izmeðu drava i poštovanje
prava mogu da znaèe slabljenje nacionalnog suvereniteta. S druge
strane, udruivanje jedne drave s drugim dravama i njihovo poko-
ravanje pravu moda predstavlja njihovu pravu slobodu i èuva njihov
nacionalni suverenitet. Ispitaæemo uticaj Kantovog projekta i osni-
vanja meðunarodnih organizacija koje sledi njegovu ideju, na prome-
ne prvobitnog shvatanja dravnog nacionalnog suvereniteta.
I. 1. Kant: Veèni mir
Prema Kantu ljudi koji ive u prirodnom stanju se ugroavaju
samim tim stanjem u kome nema zakona. Ljudi imaju dunost da
izaðu iz stanja rata i da ustanove stanje mira, pokoravajuæi se pravu.
Javno pravo moe da bude dravno ili graðansko, to jest pravo gra-
ðana jedne drave, zatim meðunarodno, pravo drava u njihovim
meðusobnim odnosima i kosmopolitsko pravo gde se ljudi i drave,
koji utièu jedni na druge, smatraju graðanima jedne univerzalne
drave.
1
Što se tièe drava Kant kae da se „narodi, kao drave, mogu
posmatrati kao pojedinci koji se u svom prirodnom stanju (tj. stanju
nezavisnosti od spoljašnjih zakona) uzajamno vreðaju veæ time što
ive jedni uz druge i od kojih svaki, u interesu svoje sopstvene si-
gurnosti, moe i treba s pravom traiti od drugoga da stupi u ureðenje
slièno graðanskom, u kome æe svakom biti zagarantovano pravo.“
2
195
FILOZOFIJA
IDRUŠTVO
1/2008
1
Immanuel Kant,
Um i sloboda
, „Veèni mir. Filozofski nacrt“, Ideje, Beo-
grad, 1974., drugi odeljak, str. 142.
2
Ibid
., drugi odeljak, str. 145.
zajedno s ratom. Moæ novca primorava drave da potpomau mir.
9
Pravo koje tei ujedinjenju svih naroda u odnosu na odreðene univer-
zalne zakone trgovine je kosmopolitsko pravo, pravo graðana sveta.
U Kantovoj teoriji nema ni jednog zajednièkog ustava ni supe-
riorne drave koja bi dominirala nad dravama èlanicama. Pitanje je
šta je garancija trajnosti saveza drava i njihovog pokoravanja ko-
smopolitskom pravu ako nema nikakve pravne garancije ni prinudnih
zakona neke nadreðene vlasti koji ih na to obavezuju. Kant u svojoj
teoriji èuva suverenitet drava èlanica, ali treba objasniti koji je motiv
zbog kog suverene drave ostaju zajedno u trajnom savezu i štite mir.
Da li su garancija mira od strane prirode, „moæ novca“ i „trgovaèki
duh“ dovoljni kao objašnjenje trajnosti jednog mirovnog saveza?
Kant istièe jedan oblik upravljanja koji moe da objasni
tenju drava prema miru. To je republikansko ureðenje koje bi pre-
ma Kantu bilo jedino „koje potpuno odgovara ljudskom pravu.“
10
Graðansko ureðenje svake drave treba da bude republikansko. U
republikanskom ureðenju graðani su slobodni, jednaki i aktivni.
Kant misli da ovo ureðenje ima mirovni karakter zato što graðani
sami odluèuju o ratu svojom saglasnošæu. Kant smatra da je lakše
poèeti rat kad dravom vlada neko ko nije „ravnopravni dravni po-
danik, nego njen sopstvenik.“
11
U stvari Kantova pretpostavka o mi-
rovnom karakteru republikanskog ureðenja ne mora da bude taèna
jer identifikacija graðana i drave moe da stimuliše volju graðana
da se bore za domovinu.
Karakteristika republike koja moe da slui kao garancija traj-
nosti slobodnog saveza drava je publicitet. Odluke i postupci vlada-
ra ne treba da budu tajni, nego poznati graðanima. Ako vlada pred-
stavlja opštu volju suverenog naroda, narod mora da kontroliše vladu
èije odluke moraju da budu javne. Publicitet je kriterijum moralnosti
politike i pokazuje šta je pravo. Forma publiciteta je ono što preostaje
ako se apstrahuje celokupna materija javnog prava. Bez nje ne bi bilo
ni pravde ni prava. Postupci èija maksima mora da ostane tajna da bi
oni uspeli su protivpravni.
12
Nespojivost maksima javnog prava i
publiciteta pokazuje neslaganje politike i morala. Nasuprot tome, sve
197
FILOZOFIJA
IDRUŠTVO
1/2008
9
Ibid.,
prvi dodatak, str. 154.
10
Ibid.,
prvi dodatak, str. 153.
11
Ibid.,
drugi odeljak, str. 143.
12
Ibid.,
Prilog II, str. 164.-165.
