+)*
типографијa | урош недељковић
Vi{edecenijska potraga za novim
na~elima oblikovawa, kori{}ewem
pojednostavqenih izra`ajnih formi,
dovela je evropske i svetske dizajne-
re modernizma do na~ela svojstvenih
internacionalnom stilu
.
Pioniri internacionalnog stila
u arhitekturi svojim idejama bazira-
nim na minimalizmu i funkcionali-
zmu uticali na razvoj pisma, odnosno,
na pravac u razvoju tipografije koji
je kasnije nazvan
internacionalni
tiPografski stil
.
Pojam internacionalni stil bio
je upotrebqen kao obele`je mini-
malisti~kih i funkcionalisti~kih
tendencija u modernoj arhitekturi
20-ih i 30-ih godina
XX
veka; prvi
put kao naslov za izlo`bu 1932. go-
dine u muzeju moderne umetnosti u
Wujorku (
Museum of Modern Art – MoMA
)
me|utim ovaj stil u oblasti grafi-
~kog oblikovawa najpre sre}emo pod
nazivom {vajcarska tipografija.
Povr{inom plakata ili bro{ure
dominira prenagla{eni slovni znak.
u ovom stilu koji je u nekim prilika-
ma nazivan i {vajcarski stil najbo-
qe radove ostvarili su dizajneri ove
neutralne zemqe koja nije bila opte-
re}ena Drugim svetskim ratom i rat-
nom propagandom ve} se nastavqa na
konstruktivisti~ki stil sa uticajem
elementarne tipografije, stila koji
je dominirao od 1925. godine. Za ra-
zliku od navedenog stila kontrasti
su pove}ani do krajnosti, npr: nagla-
{eno veliko slovo (osnovna poruka),
obja{wava se u formi propratnog
informativnog teksta vrlo malim
gradacijama.
u [vajcarskoj su postojale dve
{kole umetnosti i zanata. [kolu u
Bazelu vodili su armin H
ofman
(
Armin H
offmAnn
) i emil r
uDer
(
Emil
Ш
вајцарска типографија
– и
нтернационални
типографски стил
– ф
ункционални стил
Nakon zavr{ene [kole za umetnost i
zanat u Cirihu,
Maks B
il
(
Max B
ill
)
prelazi na studije Bauhausa. Po povra-
tku u Cirih, (1929), Bil osniva agenciju
za grafi~ki dizajn
– Bill Reklame Zurich
.
Dizajnira avangardne arhitektonske
publikacije vezane za [vajcarski Verk-
bund, plakate za razli~ite izlo`be,
propagandna i direktna sredstva za
kompaniju
Wohnbedarf
, (proizvo|a~ mod-
ernog name{taja), Slika hhh
R
udER
), dok je {kolu u cirihu vodio
Jozef m
uler
-B
rokman
(
Josef m
üllER
-
B
RockmAnn
)
. Poznato je da su svi oni
studirali u ciri{koj {koli za diza-
jn gde su primewivali principe ele-
mentarne tipografije Jana ^
iHolDa
.
Hofman je, isti~u}i kontrast izme|u
razl~ito oblikovanih elemenata, u
velikoj meri doprineo razvoju novog
stila, dok je muler-Brokman radio
isto, istra`ivaju}i ritam vizuelnih
formi. Do izra`aja je do{la ideja da
pismo ne bi trebalo da otkriva sadr-
`aj poruke svojim upadqivim ukrasi-
ma i dodacima. umesto upadqive for-
me, pismo sredinom HH veka dobija
novu, modernu, i op{teprihva}enu
formu koja je i danas pismo modernog
doba.
Pedesetih godina dvadesetog veka
u [vajcarskoj, nastaje novi stil u gra-
fi~kom oblikovawu, koji se zbog svog
sna`nog oslonca u tipografskim ele-
mentima naziva
internacionalni
tiPografski stil
. Zbog politi~ke
+)+
типографски стилови ХХ века
Pored Tea Balmera, Maks Hjubera, Emil
Rudera i Jozef Muler-Brokmana,
Maks
Bil
bio je centralna figura definisa-
wa [vajcarske tipografije kao slede}eg
koraka razvoja grafi~kog dizajna. Maks
Bil je svojim delom izvr{io izuzetno jak
uticaj na generacije koje su sledile prin-
cipe internacionalnog stila.
Jan ^ihold
(1937) Plakat za izlo`bu
Konstruktivisti, asimetri~no kompo-
novan; redukovan na osnovne geometrijske
oblike, naslov i referencijalni tekst
slo`eni groteskom. Standardizaciju i
uvo|ewe jedinstvenog stila u tipogra-
fiju, baziranog na principima konstruk-
tivizma, ^ihold je smatrao neophodnim
za moderno grafi~ko oblikovawe i izda-
va{tvo.
