VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
NIŠ
Predmet: Održivi razvoj
Tema: Sve što želimo ili sve što nam treba
Niš, nov.2017
Student:
Dimitrije Marković
br.indeksa 56/16
Sve što želimo ili sve što nam treba Dimitrije Marković
Imamo tu privilegiju da se rodimo kao ljudska bića. Biti ljudsko biće je poklon koji
nam je dala majka priroda ili Bog, na tu odluku nismo mogli da utičemo niti da biramo
drugu opciju. Data nam je mogućnost da budemo najsuperiornija bića koja imaju dar da
razmišljaju, da koriste mozak i da posedujemo svest, da smo jedinstveni u odnosu na
sva ostala živa bića na planeti. Od svog postojanja, čovek je težio da unapredi i poveća
kvalitet svog života, da poboljša standard. U ljudskoj prirodi je da je sanjar i da mašta o
bogatom životu u materijalnom, duhovnom i emotivnom pogledu.
Još iz doba pračoveka pa do današnjice, uvek je bilo podela. Tako da su
"plebejci" uvek zavideli "patricijama" odnosno, radnička klasa je zavidela gospodi,
ljudima koji su bili na vlasti i imali raskošan i blagodetan život. Svako ljutsko biće teži da
ima materijalnu, finansijsku nezavisnost, da može sebi i svojim bližnjima da priušti
hranu, kuću, automobil, garderobu idrugo, a za sve to je potreban novac kojim se plaća
svaka blagodet u životu.
Sa evolucijom čovečanstva, potrebe pojedinca u jednom društvu su rasle i bivale
sve veće. Od osnovnih potreba za preživljavanjem, kao što su hrana, odeća, krov nad
glavom, pa sve do potreba za luksuznim stvarima, kao što su: automobil, veća i
modernija kuća, luksuzni stanovi, moderna tehnika, vredan nakit i slično. Taj trend i
pojava u društvu krenula je globalizacijom na svetskom nivou. Prvi put pojam
globalizacije sveta se pojavljuje nakon završetka drugog svetskog rata sa osnivanjem
raznih međunarodnih organizacija, kao što su: MMF (međunarodni monetarni fond),
Svetska banka i slične organizacije na globalnom nivou.
Pojam globalizacije podrazumeva promene u ekonomiji, društvu i kulturi. Rast
trgovine, ekonomije u svetu, potreba za slobodnim tržištem robe, novčanim
transakcijama, dolazi do zavisnosti zemalja u ekonomskom i industrijskom pogledu.
Vrtoglavi razvitak industrije, inovacije i otkrića koja poboljšavaju čoveku kvalitet života,
prouzrokuju nekontrolisanu eksploataciju prirodnih dobara. Tako da danas imamo
problem sa nestankom šuma na svetskom nivou, a te šume su "pluća" naše planete.
Takođe, dolazi do nekontrolisanog zagađenja reka, jezera i mora što dovodi do
globalnog zagrevanje i efekta staklene bašte i direktno utiču na opstanak čovečanstva.
Ekonomskim i industrijskim prosperitetom dolazi do osnivanja multi - kompanija
koje imaju svu vlast i jedini motiv je uvećanje kapitala i dobiti. Zbog toga se na primer, u
drvnoj industriji nekontrolisano eksploatiše i uništava šuma, u auto industriji povećanjem
proizvodnje automobila dolazi do povećanja emitovanja izduvnih gasova koji direktno
utiču na zagađenje vazduha i efekta staklene bašte. U svim sferama je jedini cilj
uvećanje kapitala koje motivišu svetske multi - kompanije. U globalu, kako je
napredovala ekonomija i industrija, tako je i eksploatacija prirodne okoline bila sve veća,
