UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD:
Svedok u krivičnom postupku
Predmet: Krivično procesni pravo- opšti deo
Profesor: Student:
Prof. dr. Jelena Matijašević Obradović Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16
SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………3
2. Pojam svedoka.……………...……………………………………………………….…...4
3. Vrste svedoka.……………………………………………………………….……………5
4. Izuzeće svedoka……………………………………………………………………..……7
5. Dužnosti i prava svedoka…………………………………………………………..…….9
Dužnost odazivanja sudu………………………………………………………...9
Dužnost davanja iskaza……………………………………………………….….9
Dužnost obaveštavanja suda o promeni adrese……………………………….…10
Dužnost polaganja zakletve…………………………………………………..….10
Prava svedoka………………………………………………………………..…..11
6. Postupak ispitivanja svedoka…………………………………………………………….12
Ispitivanje svedoka…………………………………………………………..…..12
Suočenje svedoka, prepoznavanje lica i predmeta……………………….………13
Ocena iskaza svedoka…………………………………………………….…...…13
Unakrsno ispitivanje svedoka na glavnom pretresu……………………..…….…14
7. Zaštita svedoka………………………………………………………………………..….16
8. Zaključak……………..…………………………………………………………………..18
9. Literatura…………………………………………………………………………………19
2
Pojam svedoka
Svedok je lice koje je svojim čulima, neposredno opažalo određene činjenice, koje su u
vezi sa izvršenim krivičnim delom ili učiniocem ili je o njima posredno saznalo, i koje na poziv
krivičnog suda o njima iskazuje. Prema određenju zakonika, svedok je lice za koje je verovatno
da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim čijenicama koje su utvrđuju u
postupku.
1
Svedok je osoba različita od okrivljenog kojoj je nešto poznato o činjenicama koje se
utvrđuju u krivičnom postupku i koju je istražni sudija ili sud pozvao da o tim činjenicama daju
svoj iskaz. Svedočenje je izjava lica o čulnom opažanju neke činjenice iz prošlosti koja ima
značaja za konkretan predmet krivičnog postupka, u cilju dokazivanja te činjenice. Svedočenje
kao dokazno sredstvo u krivičnom postupku predstavlja saopštavanje od strane određenog lica,
svedoka, važnih obaveštenja o činjenicama koje su od značaja za rasvetljavanje i rešenje krivične
stvari. Svedok je sporedni krivičnoprocesni subjekt, odnosno subjekt koji nema neposredni
interes za rešenje krivične stvari. Pored svedoka u sporedne krivičnoprocesne subjekte ubrajaju
se i veštaci, zakonski zastupnici, punomoćnici, tumači, stručna lica.
Da bi neko lice steklo svojstvo svedoka, potrebno je da postoji verovatnoća da može
pružiti određene informacije koje se odnose na krivično delo, kao i da bude pozvan od strane
odgana krivičnog postupka radi davanja iskaza.
2
Iz ovoga proizilazi da svedok može biti samo
fizičko lice, a zakon propisuje sposobnosti i dužnosti lica koje se pojavljuje kao svedok u
krivičnom postupku. U našem zakonodavstvu je predviđeno da se kao svedok može pojaviti
svako lice, bez obzira na starost ili određene fizičke nedostatke, ako je sposobno da opaža
činjenice i da ih na određen način reprodukuje. Kao svedok može biti ispitano maloletno lice,
kao i dete, ali ispitivanje ovih lica mora se obavljati uz prisustvo i pomoć psihologa, pedagoga ili
drugog stručnog lica. Oštećeni, oštećeni kao tužilac ili privatni dužilac može se ispitati kao
svedok.
U zavisnosti od toga na koji način je lice saznalo za činjenice o krivičnoj stvari razlikuju
se dve kategorije svedoka: svedoci koji iz vlastitog, neposrednog opažanja znaju nešto o
činjenicama koje se utvrđuju u krivičnom postupku (tzv. pravi svedoci) i lica koja su nešto
doznala o takvim činjenicama na posredan način, tj. na način što im je neko drugi pričao o tim
činjenicama (tzv. svedoci po čuvenju). Iskaz pravih svedoka ima veću vrednost od iskaza
svedoka po čuvenju.
1
Prof.dr. Jelena Matijašević- Obradović – „Krivično procesno pravo-opšti deo“, Privredna akademija, Novi Sad
2
Prof.dr. Jelena Matijašević- Obradović – „Krivično procesno pravo-opšti deo“, Privredna akademija, Novi Sad
4
Važno svojstvo svedoka je posedovanje i najmanje sposobnosti reprodukcije sopstvenog
opažanja činjenica iz prošlosti. Sposobnost reprodukcije se može ispoljiti bilo neposredno
-ličnim usmenim kazivanjem ili posredno - putem tumača, ako se radi o licima koja ne mogu
neposredno opštiti sa sudom, strankama ili drugim učesnicima u postupku. Minimum
psihofizičke sposobnosti mora da postoji, jer jedino se na taj način može doći do saznanja o
činjenicama koje su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa predmetom krivičnog postupka. Važno je
imati u vidu da činjenice o kojima svedok daje svoj iskaz su uvek činjenice iz prošlosti. Pri tome
treba razlučiti one delove iskaza koji su plod razmišljanja i zaključivanja svedoka o činjenicama
koje su predmet iskaza, od onog stvarno opaženog i zapamćenog, jer neretko svedoci praznine u
zapamćenom pokušavaju da popune putem stvaranja sopstvene slike i reda događaja. Razlozi za
ovakvo postupanje mogu biti raznorazni, od onih koji se kreću u okvirima normalnih psihičkih
procesa, od dobronamernih, motivisanih željom da se pomogne sudu ili okrivljenom, pa do
malicioznih.
3
Svedok je najčešće ali i najnesigurnije dokazno sredstvo, jer u ocenu njegovog iskaza
treba uključiti razne kriterijume i imati u vidu različite okolnosti važne za donošenje konačnog
zaključka o validnosti nečijeg iskaza. U krivičnoprocesnoj literaturi navode se dva osnovna
razloga usled kojih iskaz nekog svedoka može u određenom slučaju dovesti organ krivičnog
postupka do toga da pogrešno utvrdi činjenice koje su predmet iskaza svedoka:
a) svedok može svesno govoriti neistinu (svesno lažno iskazivati), pri čemu zna da se sadržaj
njegovog iskaza ne poklapa sa stvarnošću, odnosno iskaz je i subjektivno i objektivno lažan i
b) svedok može hteti da govori istinu, ali se njegov iskaz, iz različitih razloga, ne poklapa sa
stvarnošću, a da to on i ne zna, odnosno iskaz je subjektivno istinit, a objektivno lažan.
4
Ipak svedočenje u krivičnom postupku predstavlja učestalu dokaznu radnju i kao takvo
ono je nezaobilazan izvor saznanja o činjenicama koje se u tom postupku imaju i utvrditi. Drugo
je pitanje na koji će način sud, odnosno drugi organ postupka ceniti verodostojnost iskazanog, a
ona na prvom mestu treba da zavisi od konkretnih okolnosti (pouzdanosti svedoka, njegove
starosti i sl.) i da bude ocenjivana uzimajući u obzir i druge dokaze.
3
Prof.dr. Stanko Bejatović– „Krivično procesno pravo“, Beograd
4
Prof.dr. Milan Škulić – „Krivično procesno pravo“, Beograd
5
