УНИВЕРЗИТЕТ “ УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА ”- БЕОГРАД
ФАКИЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
“ КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ’’- НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: СВЕДОК У ПРЕКРШАЈНОМ
ПОСТУПКУ
ПРЕДМЕТ: ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
Ментор: Студент:
Dice
Ниш, фебруар, 2016.
2
САДРЖАЈ:
УВОД...................................................................................................................... 3
1. ПОЈАМ И ДУЖНОСТ СВЕДКА У ПРЕКРШАЈНОМ ПОСТУПКУ................4
1.1. Последице повреде права на сведочење......................................................5
2. ПОЗВАЊЕ СВЕДОКА.......................................................................................... 6
3. НАЧИН САСЛУШАЊА СВЕДОКА...................................................................6
3.1. Верности сведочења о догађају..................................................................10
4. ЛАЖНИ СВЕДОК...............................................................................................12
5. МАЛОЛЕТНИЦИ И ДЕЦА КАО СВЕДОЦИ...................................................15
6. СТАРИЈА ЛИЦА КАО СВЕДОЦИ....................................................................15
7. ОШТЕЋЕНИ КАО СВЕДОК..............................................................................16
8. СУОЧЕЊЕ СВЕДОКА........................................................................................17
9. ПОДНОСИЦИ ЗАХТЕВА И ОВЛАШЋЕНА СЛУЖБЕНА ЛИЦА................20
10. НЕДОЛАЗАК И ОДБИЈАЊЕ СВЕДОЧЕЊА...................................................21
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................ 22
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................23
4
Сведок је физичко лице за које је вероватно да ће моћи да да објашњења о
прекршају и учиниоцу, као и о другим важним околностима (члaн 181. став 1. Закона о
прекршајима), а у том својству се може саслушати и оштећени.
Сведок је дужан да сведочи, да се одазове позиву надлежног органа за сведочење,
да говори истину и има право да не одговара на питања која би га излозила некој врсти
казненог поступка. Такође као и у кривичном поступку у одређеним случајевима постоји
услов забране сведочења ( лица која имају обавезу дужности чувања тајне и бранилац о
повереним стварима од окривљеног), као и ослобађање од дужности сведочења ( блиски
сродници са окривљеним, усвојилац или верски исповедник). Тада сведок има право, али
није дужан, да сведочи, на шта је суд дужан да га упозори.
Малолетно лице које је навршило шеснаест година, позива се као сведок преко
законског заступника, односно старатеља, осим ако то није могуће због потребе да се
хитно поступа или због других околности.
Сведоци који се због старости, болести или тешких телесних мана не могу одазвати
позиву, могу се саслушати у свом стану.
Бранилац окривљеног се не може појавити у својству сведока. По закону, сведок је
дужан да говори истину, а окривљени има право да изабере начин своје одбране, при чему
бранилац мора да прати одбрану окривљеног. У случају да се појављује као сведок,
бранилац мора да говори истину,
Која може Бити супротна одбрани окривљеног. (Врховни војни суд, К 798/99 од 16.
Августа 2000. године). Дужности сведочења су ослобођени брачни друг окривљеног,
сродници окривљеног по крви у првој линији, сродници у побочној линији до трећег
степена закључно, као и сродници по тазбини до другог степена закључно, усвојеник и
усвојитељ, као и верски исповедник о ономе што му је окривљени исповедио (члан 185.
став 1. ЗОП-а).
За утврђивање сродства, од кога зависи ослобађање од дужности сведочења,
меродавно је време сведочења. Тако, на пример, бивши таст или бивши супруг из брака
који је правоснажно разведен, нису ослобођени дужности сведочења.
Суд је дужан да наведена лица пре саслушања, или чим сазна за однос према
окривљеном, упозори да не морају сведочити, а упозорење и одговор унесе у записник
5
(члан 185. став 2. ЗОП-а), јер се у противном на таквом исказу сведока не може заснивати
одлука (члан 186. ЗОП-а).
Малолетно лице које с обзиром на узраст и душевну развијеност није способно да
схвати значај права да не мора да сведочи, не може се саслушати као сведок, осим ако то
сам окривљени захтева. Лице које има основа да ускрати сведочење према једном од
окривљених, ослобођено јеод дужности сведочења и према осталим окривљенима, ако се
његов исказ према природи ствари не може ограничити само на остале окривљене.
Нико не може бити ослобођен од дужности да сведочи о околностима потребним за
оцењивање душевне развијености малолетника, упознавање његове личности и прилика у
којима живи (члан 273. ЗОП-а).Сведок није дужан да одговара на поједина питања ако је
вероватно да би тиме изложио себе или свог блиског сродника тешкој срамоти, знатној
материјалној штети или кривичном гоњењу (члан 187. ЗОП-а).
Сведок треба сам да одлучи, без икаквог уплитања од стране суда, о томе да ли ће
се на неко питање послужити својим правом да одбије давање одговора, осим ако је у
питању малолетник или друго лице које само не може схватити да није дужно да одговара
на поједина питања.Суд дакле, није овлашћен да независно од воље и става сведока који
се саслушава одбије питање странака у поступку, већ се дужност суда своди на то да
сведока пре његовог саслушања упозори у смислу поменутог члана 187. ЗОП-а.
Дакле, у разматрању положаја сведока у току поступка, исти се могу сврстати у
четири групе:
кад су дужни да сведоче
кад се не могу испитати
кад су ослобођени да сведоче и
са правом да сведочење ускрате.
1
1.1. Последице повреде права на сведочење
У ситуацијама када је саслушано лице које не може бити сведок, лице које не мора
сведочити а није упозорено на то или није се изричито одрекло тог права, или упозорење и
одрицање није унето у записник, ако је саслушан малолетник који није могао схватити
1
Бошковић, М., Право привредних преступа и прекршајно право, УСЕЕ, Нови Сад, 2011., стр.58-66.
7
Сведоци, као окривљени и сва друга лица која учествују у прекршајном поступку
имају право да при извођењу појединих радњи у поступку или на усменом претресу
употребљавају свој језик (члан 86. став 2. ЗОП-а).
Мада повреда овог права сведока није предвиђена као апсолутно битна повреда
одредаба прекршајног поступка као у случају повреде права окривљеног, може довести до
тога да се одлука не може заснивати на таквом исказу, па је неопходна правилна примена
свих одредби којима је регулисан начин и поступак позивања и саслушања сведока чије би
непоштовање одредби неминовно довело до укидања одлука првостепених судова од
стране другостепеног суда.
После општих питања, сведок ће се позвати да изнесе све што му је о предмету
познато, а затим ће му се постављати питања ради проверавања, допуне и разјашњења, уз
питање и откуд му је познато оно о чему сведочи (члан 188. ст. 6. и 7. ЗОП-а). Ако је
сведок глув постављаће му се питања писмено, ако је нем позваће се да писмено одговори,
а ако се испитивање не може обавити на такав начин, позваће се као тумач лице које се са
сведоком може споразумети. То значи да у тој ситуацији тумач не мора бити са листе
тумача, али то не могу бити ни лица-други учесници у поступку и овакав начин
саслушања мора бити унет у записник (члан 188. став 8. ЗОП-а). Саслушању сведока могу
присуствовати окривљени, вештак и све доци који су већ испитани.
Сведочење је извор доказа и начин доказивања у прекршајном поступку.
Лажно
сведочење је намерно свесно давање неистинитих података и лажно
приказивање чињеница у прекршајном поступку које чини сведок да би обмануо суд.
Лажно сведочење може бити изведено активном или пасивном радњом и слепим исказом.
Активно
лажно сведочење је, када је сведок свестан да је његов исказ у
супротности са чињеницама.
Пасивно
лажно сведочење се огледа у прећуткивању важних чињеница, које иду у
прилог или су доказ прекршајне кривице.
Слепим
исказом се сматрају изјаве, за које сведок ни сам не зна јесу ли истините.
Приликом саслушања и оцене исказа сведока треба имати у виду индивидуалност. Не
постоје два једнака човека као што нема два једнака листа и сваки човек доживљава свет
на свој начин. Никада не смемо тврдити да је сведок морао запазити неке чињенице, што
се често уочава у питањима која постављају адвокати вештацима и сведоцима.
