Visoka poslovna škola strukovnih studija Beograd
SEMINARSKI RAD
Predmet: Međunarodna ekonomija
Tema: Švedska banka
Mentor: student:
Prof. dr Nataša Marjanović
Beograd, decembar, 2017
1.Monarhija Švedska
Švedska monarhija jedna je od najstarijih u svetu. Švedska ima kralja unazad više od
hiljadu godina. Carl XVI Gustaf je kralj Švedske od 1973. On je 74. švedski kralj. Švedska
prestolonaslednica je princeza Victoria.
Dinastija Bernadotte je trenutna švedska dinastija. Od 1818. do 1905. pripadnici
dinastije Bernadotte su bili i kraljevi Norveške. Dinastija je nastala 1810., kada je na prestolje
seo francuski maršal Jean-Baptiste Bernadotte. On je bio izabran za naslednika švedskog
prestolja pošto je tadašnji kralj, Karlo XIII, bio poslednji član švedske kraljevske porodice, i
nije imao dece. Tim je činom usvojen i novi zakon nasleđivanja krune te je krunu nasleđivao
najstariji sin dinastije Bernadotte i njegovi potomci.
Taj se zakon promenio tek 1980. godine, kada je donesen zakon da se kruna nasleđuje
prema isključivom srodstvu. To znači da kraljev najstariji potomak, bez obzira na pol,
nasleđuje krunu. Švedska je tako postala prva monarhija u svetu koja je usvojila jednaku
primogenituru, a princeza Victoria je postala prva prestolonaslednica u istoriji. Kralj navodno
nije zadovoljan ovom retroaktivnom promenom, budući da je njegovom sinu oduzela poziciju
koja mu je zakonski pripadala u trenutku rođenja.
Procedura vladanja kralja nije se menjala od 1809. do 1974. kada je donesen Ustavni
akt prema kojem kralj više ne «vlada kraljevstvom sam». U novom aktu pište da «sva javna
2
vlast u Švedskoj proizlazi od građana». Prema Švedskom Ustavu, kralj kao poglavar države
je prvi predstavnik države i njen simbol. Kraljeve dužnosti su primarno ceremonijalne i
reprezentativne. Kada je kralj u nemogućnosti obavljati svoje dužnosti državnog poglavara
jer je na primer u inostranstvu, njegove dužnosti preuzima prestolonaslednica princeza
Victoria, princ Carl Philip ili princeza Madeleine.
Politički sistem
Švedska je ustavna monarhija. Kralj Carl KSVI Gustaf je poglavar države. Kraljevska
moć je već duže vreme limitirana samo na službene i ceremonijalne dužnosti.
Nacionalno zakonodavstvo predstavlja Švedski parlament (Riksdag), s 349 poslanika.
Parlamentarni izbori se održavaju svake četiri godine.
Nakon 12-godišnje vladavine Socijaldemokratske partije, na vlast je 2006. došla
koalicija četiri stranke desnog centra - Moderati (pre Konzervativna stranka), Liberalna
stranka, Stranka centra (pre Seljačka stranka) i Hrišćanski demokrati. Koalicija je ponovo
pobedila na izborima 2011., Ali bez većine osvojenih glasova, te je formirala manjinsku
Vladu. Predsednik vlade u oba mandata je Fredrik Rajnfelt, šef stranke Moderata.
Socijaldemokrati, koji su vladali Švedskom većinu 20. veka i uživali jedinstvenu dominantnu
poziciju moći u nacionalnoj politici u poređenju s ostatkom zapadnoevropskih zemalja, na
zadnjim dvema izborima ostvarili su najslabije rezultate u istoriji.
Švedska ima istoriju snažnog političkog delovanja običnih građana kroz svoje
"građanske pokrete" - sindikate, ženske pokrete, antialkoholičarske pokrete, sportske pokrete
i mnoge druge. Izlazak građana na izbore u Švedskoj je uvek bio velik u odnosu na ostatak
sveta. U Švedskoj se smatra ozbiljnim demokratskim problemom to što se političko učešće
građana smanjuje zadnjih decenija. Izlazak birača na izbore je pao, iako samo na 80%, što je
još uvek visoki procenat u međunarodnim razmerama.
Tokom 20. veka švedska spoljna politika se bazirala na principu nepristupanja
savezima u miru, neutralnosti u ratu. Švedska je članica Evropske unije od 1995. Doktrina
državne spoljne politike je delimično modifikovana u svetlu nove svetske bezbednosne
situacije na način da Švedska igra aktivniju ulogu iu evropskoj bezbednosnoj saradnji.
Švedska je takođe vrlo aktivna u međunarodnim mirovnim misijama, posebno u
okviru Ujedinjenih nacija, te u pomoći trećem svetu.
3
