УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВОСЛАВНО БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
Семинарска вежба из Хришћанске Педагогије
Смер: Богословско-Катихетски Студент: Немања Милић
Професор: др Драгомир Сандо Број индекса: 15/011
Београд, мај 2017.
СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
2
1. Увод
Делатност свете браће Кирила и Методија, равноапостолних просветитеља
Словена, не може се укратко изложити. Њихова заслуга је увођење словенских
племена у културне и цивилизацијске токове тадашњег света који је био подељен под
источну-Византијску и западну-Франачку интересну зону. Нашавши се у тампон зони
између две силе, Словени су постали мета лоших културних и верских утицаја чији
циљ је био политчко подчинавање Словена Франачкој држави. Долазак свете браће
омогућио је самосталан културно историјски развој Словена који се огледао у првом
словенском писму.
Света браћа су научивши дијалекат говорног језика македонских Словена у
околини Солуна и усавршивши се у разним мисијама, били најподеснији за једну такву
мисију широких размера која је кроз њихове ученике и наследнике захватила сва
словенска племена. У најзападнијим словенским крајевима, делатност свете браће је
систематски уништавана од стране немачког клира забрањивањем словенског
богослужења које је потискивано латинским језиком који је био словенима
неразумљив. Губитак језика претходио је губитку државне самосталности, а у
следећем кораку изгубљена је и национална самосталност.
Од самог почетка словенски хришћани су уживали посебне погодности, а то је
слушање јеванђеља и богослужења на свом говорном језику.
СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
4
уплива хришћанства и утицаја Византије долази до промена у начину живота и веровања
Словена. Неизвесно је какве су представе о подземном свету имали Словени, као и о
божанствима који тамо господаре.
Нужно је нагласити да не можемо са лакоћом интерпретирати и бити сигурни ако
говоримо о академском и научном знању у односу на религију и митологију Старих
Словена.
3
2.1.Педагогија код Старих Словена
Родовска заједница у којој су живели Словени везана је за степен развоја и начина
прикупљања средстава за живот. Словени су живели као и остали суседни народи у
крвно родовским огранизацијама где је имовина била заједничка. Сви радно способни
припадници племена били су обавезни да раде за заједницу, јер само тиме се стицало
право коришћења производње заједнице. У заједници је постајала подела рада на
мушке и женске послове. Жене се брину о храни, раде пољске радове, хране стоку,
преду, брину се о одећи, брину се о болесницима и лече ране. Нико није имао неких
специјалних привилегија, о свим важним питањима решавало се на родовско-
племенским скупштинама. За Старе Словене отац је био „глава породице“, био је
хранилац, пастир и учитељ, као и бранилац породице. Физички су били веома снажни,
плаве косе и очију. Због своје снажне конструкције лако су могли да поднесу све
временске ситуациjе, оскудице хране и одеће. Како су имали примитивније оружје у
рату су прибегавали посебним лукавствима која су увек развијали.
Археолошки извори указују да су се бавили риболовом, дрводељством, ловом,
земљорадњом и сточарством. Били су простосрдачни, гостољубиви са пријатним
понашањем према странцима. Њихове моралне врлине преносиле у се са генерације на
генерацију, а затим су се сачувалее у народном предању. Посебно се од моралних
врлина истиче дубоко поштовање Словена према родитељима и старијима. Васпитање
деце било је поверено бризи старијих људи и жена који су имали највише искуства и
стрпљења за васпитање деце. Због година, стари људи нису одлазили од куће на радове
већ су остајали да поучавају децу. За најмлађе постојала је слободна игра и забава, за
старију децу и озбиљнију поверавао се озбиљнији друштвено-корисни рад. Млади су
3
ВЕРОНАУКА У КУЋИ: Религија Старих Словена,
Преузето са сајта:
https://www.youtube.com/watch?v=RgDRmXZOY2k
28.04.2018 (15:00).
СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
5
прво присуствовали раду старијих, а затим су чували стоку и радили лакше кућне
послове. Деца су се тако припремала за рад непосредним учешћем у појединим
активностима и уводила у заједницу одраслих.
Интелектуално васпитање и образовање ограничено је било у почетку на учење
говора, затим на усвајање јасних појмова о предметима и збивањима из непосредне
околине, а касније се проширило на схватање разних мера и рачунања. Упоредо са
интелектуалним стицало се и естетско образовање. Смисао за лепо развијало се
певањем и украшавањем предмета. Од иструмената Словени су познавали тамбуру.
4
2.2. Јужни Словени и Византија
Познато је колико је јак био утицај Византије на културни и политички развитак
Словена на Балканском полуострву. Дошавши на Балкан, Словини су се нашли на
взантијском тлу и тиме су ступили у додир са високо развијеном византијском
културом и цивилизацијом, са римским државним институцијама и хеленистичким
наслеђем. Сасвим природно Византија је била та која је давала, а Словени су примали.
Не сме се мислита да је само Византија та која је давала већ је и за Византију долазак
Словена био велики и пресудан значај. Политички и материјални губици настали
доласком Словена надокнађени су позитивним последицама, конструктивно улогом
коју су Словени одиграли у даљем развитку византијске државе.
Покушај Византије да крајем VI века заустави напредовање Словена на Дунаву
завршио се неуспешно. На Балкану су се несметано ширили Словени и Авари који
уништавају Византијску власт у унутрашњоти полуострва. Словени насељавају старе
Римске провинције које су претходно опустошили- Илирију, Мезију, Тракију и
Македонију. У VII веку Византија раскида са тековином најамничких војски чији се
негативни ефекат у многом испољавао и налази нову попуну за своје војне редове у
Словенима који су тада ступили у најближи додир са империјом.
5
Много се говорило да је долазак Германа подмладио западне земље некадашњег
Римског царства. Мало ко је свестан да се такав сличан процес подмлађивања и
обнављања касније одиграо и у Источном делу царства услед досељавања Словена.
Разлика је у томе што су Германи рушећи царевину уништили на Западу и све
4
„
ПРЕДИНСТИТУЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СРБА
“, Миле Ђ. Илић, Татјана В.
Михајловић
Преузето са сајта:
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902x/2016/2217-902x1609015I.pdf
,
28.04.2018, (16:24).
5
Александар Шмеман,
„
Историјски пут Православља
“, Цетиње-1994, 295 .
