REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
,,VRANJE”
Smer: Saobraćajno Inženjerstvo
Predmet: Motorna Vozila
TEMA: SVETLOSNA SIGNALIZACIJA NA MOTORNIM
VOZILIMA
PREDMETNI PROFESOR:
STUDENT:
Prof.dr.Tomislav Marinković
AMG GT 93
Vranje, oktobar 2015.
ZAVRŠNI RAD
MOTORNA VOZILA
AMG GT
4
2. Uređaji za osvetljavanje puta
Pod uređajima za osvetljavanje puta podrazumevaju se:
glavni farovi,
farovi za maglu,
svetlo za vožnju unazad,
dnevno svetlo,
farovi za osvetljavanje mesta gde se izvode radovi,
pokretni far – reflektor.
Uređaji za osvetljavanje puta na prednjoj strani vozila moraju biti povezani tako da se ne
mogu uključiti dok se ne uključe zadnja i prednja poziciona svetla i svetla za osvetljavanje
zadnje registarske tablice.
Na prednjoj strani su po dva:
o
velika svetla;
o
kratka svetla;
o
pokazivača pravca;
o
poziciona svetla;
o
svetla za maglu.
Na zadnjoj strani su po dva:
o
poziciona svetla;
o
stop svetla;
o
pokazivača pravca;
o
katadioptera;
Jedno ili dva:
o
svetla za registarsku
tablicu;
o
svetla za vožnju
unazad;
o
svetla za maglu.
Slika 1
. Uredjaji za osvetljavanje puta
2.1 Far
Far
je jedno od osnovnih
delova automobila, kamiona, motora i ostalih
drumskih vozila. Ispravnost farova kao i
njihov
kvalitet je veoma bitan za sigurnost
putovanja.
Prema
američkim istraživanjima gotovo polovina
udesa
se desi noću iako je procenat putovanja tokom
noći
samo 25%.
Slika 2
. Farovi motora
MOTORNA VOZILA
AMG GT
5
2.2 Istorija
Prvi farovi su bili u stvari acetilenske lampe i korišćene su na prevoznim sredstvima od
1880. godine. Prvi električni farovi su napravljeni 1898. godine i bili su opciono montirani na
vozilima. Ipak vremenom su postale neizostavni deo vozila pa čak i najprepoznatljiviji deo
vozila. Standardne lampe za farove su predstavljene 1940. godine, dok su halogene lampe prvi
put korišćene 1962.
Iako je osnovna namena farova bila tokom noćne vožnje u skorije vreme se uvela
obaveza uključivanja farova i tokom dana. Ipak mnoge zemlje su istakle razne lokalne razloge
za i protiv korišćenja svetla u dnevnoj vožnji, te se i pravila razlikuju od zemlje do zemlje.
Razvoj svetala doveo je do toga da su 2006. razvijeni najmoderniji farovi sa
inteligentnim svetlosnim sistemom .
Ona omogućuju pet moda rada i to:
Režim određene države u kojo se vozi
režim vožnje po autoputu
Poboljšana svetla za maglu
Aktivno svetlo
Svetlo u krivinama
2.3 Karakteristike I vrste sijalica
Većina karakteristika farova je definisana
posebnim pravilnicima i aktima kako na nivou
država tako i na globalnom nivou . Moderna prednja svetla su električna sa mogućnošću
štelovanja na tzv. spuštena svetla i podignuta svetla. Međusobno prebacivanje se vrši
pomeranjem komandnog štapa koji se obično nalazi iza volana vozila.
MOTORNA VOZILA
AMG GT
7
Spuštena svetla često podležu kontroli sa obzirom da moraju biti zadovoljene određene
karakteristike i norme. Veoma je bitno da imaju odgovarajuću daljinu kako ne bi smetali
vozačima dolazećih automobila, ali da opet ima sasvim dovoljnu dužinu kako bi se omogućio
odgovarajući nivo osvetljenosti.
2.3.2 Duga svetla
Slika 4.
Karakteristike simetričnog dugog svetla
Duga svetla najčešće ne podležu ozbiljnim kontrolama. Njihova namena je tokom
vožnje kada u sus
ret nema nikavog vozila i van naseljenih mesta. Snop svetla je najmanje 100m.
Svetlost glavnih farova mora biti bele boje.
Far dugog svetla ne sme biti postavljen blize spoljasnjem gabaritu vozila od fara kratkog
svetla.
2.3.3 Poziciona ili parking svetla
Poziciona svetla obezbeđuju vidljivost i
označavaju vozilo koje se ne kreće (parkirano je) u
mraku ili u uslovima smanjene vidljivosti.
Na automobilu imamo prednja i zadnja poziciona
svetla.
Slika 5.
Poziciona svetla
2.3.4 Pokazivači pravca (žmigavci)
Pokazivači pravca su signalna svetla postavljena u uglovima prednje i zadnje strane
automobila, a veoma često i sa strane.
Koriste se da ukažu učesnicima u saobraćaju na svaku promenu pravca vozila, kao što je
skretanje, preticanje, promena trake kretanja, itd.
