Svetlost i senka

Uvod:

U nasem okruzenju svaki predmet moze posluziti za analizu
svetlosti i senke, sve sto nas okruzuje ima svetlost i senku, u
prirodi svaki predmet dobija svetlost od sunca. Svetlost nekog
predmeta ce zavisiti od njegove fizicke karakteristike koliko ce
upijati, zadrzati odnosno odbijati svetlost kao I od prostiranja
svetlosti ali I od cinjenice da li je okolina ravnomerno ili
neravnomerno osvetljena. Senka moze biti bacena od predmeta
ili licna tj.vezana za oblik I formu. Bacena senka je zapravo oblik
predmeta. Senku koja se iznenada pojavljuje stvarajuci
iznenadjenje u gledaocu kao izrazajni elemenat koristi filmska ili
pozorisna umetnost.

Pojam svetlosti i senke

Izvor svetlosti je bitan za kompoziciju slike, jer odredjuje njen
centar I daje akcenat vizuelnom prizoru, moze da naglasi vaznost
I prostornu orijentaciju.

Sencenje moze krenuti od konture celog prostora sa postepenim
slabljenjem intenziteta da bi u centralnom delu prepustilo mesto
punoj svetlosti. Cesto slikari svetlosti koriste da bi razdvojili
predmete na mestima gde se oni dodiruju ili preklapaju. Ovo bi
bilo apstraktno koriscenje ovog izrazajnog sredstva I nije prirodni
efekat svetlosti.

Svetlina je odredjena kolicina svetlosti ali moze znaciti I tonsku
razliku medju bojama. Razlike u svetlinama tj. Valerima mogu biti
postepeni (gradacija) ili kontrastni. Svetlije I tamnije povrsine slike
se naizmenicno izmenjuju u razlicitim intervalima.

Ona umetnicka dela kod kojih je izrazen veliki interval, tj. valeri su
kontrastni pripadaju tzv. durskom valerskom kljucu.