Visoka poslovna škola
strukovnih studija Novi Sad
SEMINARSKI RAD
SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA
Mentor:
Student:
Novi Sad, 2016
2
SADRŽAJ
UVOD................................................................................................................................3
1. Makroekonomske prilike u svetu u godinama pre krize....................................................4
2. Uzroci Svetske finansijske krize....................................................................................... 4
3. Posledice Svetske finansijske krize................................................................................... 6
3.1. Posledice Svetske finansijske krize na velike kompanije...........................................7
4. Uticaj krize na Srbiju..........................................................................................................9
4.1. Uticaj krize na zemlje u region................................................................................ 10
4.1.1. Uticaj krize na BiH................................................................................................ 10
4.1.2. Uticaj krize na Crnu Goru......................................................................................10
4.1.3. Uticaj krize na Hrvatsku........................................................................................11
5. Ublažavanje svetske finansijske krize..............................................................................11
ZAKLJUČAK..................................................................................................................12
LITERATURA................................................................................................................ 13
4
1. Makroekonomske prilike u svetu u godinama pre krize
Poslednjih nekoliko decenija kroz proces globalizacije dolazi do uklanjanja ekonomskih
barijera i intenziviranja saradnje u Svetu. Na početku procesa globalizacije u ekonomskim
krugovima smatralo se da će razvijene zemlje ostvariti veću štednju od investicija i plasirati
svoj višak štednje kroz strane direktne investicije u zemlje u razvoju. Logično je bilo
pretpostaviti da će razvijene zemlje u početnim godinama procesa globalizacije ostvarivati
visoke suficite u tekućem delu platnog bilansa, usled višeg nivoa kvaliteta proizvoda i širine
asortimana. Nasuprot razvijenim zemljama, zemlje u razvoju su u tom periodu karakterisale
niske zarade radnika, dobar pristum tehnologijama i samim tim mogućnosti za ostvarivanje
visokih stopa investicija. Zemlje u razvoju su imale perspektivu ostvarivanja visokih stopa
privrednog rasta uz nisku stopu štednje usled niskih plata i visokog nivoa siromaštva. Takođe,
jedna od pretpostavki bila je i ostvarivanje visokog deficita tekućeg dela platnog bilansa.
Međutim, godine sprovođenja globalizaciju su skoro u potpunosti opovrgle postavljene
pretpostavke, zemlje u razvoju su beležile visoke suficite u tekućem delu platnog bilansa,
takođe ostvarile su više stope štednje od investicija što je stvorilo mogućnost plasiranja
viškova domaće štednje u razvijene zemlje. Kina, kao jedna od najbrže rastućih zemlja u
razvoju, ostvaruje viši nivo štednje od investicija i plasiraju najveći deo viška štednje u SAD.
Slična situacija se desila i sa viškom štednje u zemljama proizvođačima nafte.
Zemlje u razvoju imaju višu sklonost štednji usled individualne i kolektivne
nesigurnosti kao posledica ranijih kriza do koje su se ranije dogodile u Aziji. Zemlje
proizvođači nafte su viškove proistekle iz izvoza nafte plasirale kroz investicione fondove.
Kao drugi odgovor javlja se nizak kvalitet finansijske intermedijacije u zemlajma u razvoju.
Male plate i dostupnost tehnologija su se pokazale kao nedovoljne za ostvarivanje višeg nivoa
investicija pre svega usled nedovoljne sigurnosti vlasničkih prava. Takođe, štediše iz zemalja
u razvoju imaju averziju prema riziku, i spremni su za ulaganje u sigurnije poslove uz manje
prinose. Usled averzije prema riziku, finansijske institucije iz zemalja u razvoju su se
odlučivale za investicije pre svega u SAD za koje se smatralo da su manje rizične. Manji rizik
investicija u SAD je proizilazio iz visoke likvidnosti i sigurnosti ulaganja.
2. Uzroci Svetske finansijske krize
Osnovni početni uzrok krize treba tražiti u veoma ekspanzivnoj monetarnoj politici koju
su vodile Američke Federalne Rezerve (FED). Politika jeftinog novca, odnosno niske
kamatne stope FED-a (to što se u Srbiji naziva referentnom kamatnom stopom), koja je
vođena u dužem vremenskom periodu, određivala je količinu novca u SAD, a samim tim i
količinu novca u svetu, jer je dolar rezervna valuta. Politika jeftinog novca, koju su vodile
FED, bila je moguća zato što se deficit tekućeg računa SAD mogao refinansirati pozajmicama
i od, recimo, Kine koja je imala suficit na svom tekućem računu. Zbog toga su SAD bile u
stanju da drže niske kamate i da imaju, relativno dugo vremena, jeftinu ponudu novca
