Fakultet za obrazovanje rukovodećih pravnika
i diplomiranih ekonomista za rukovodeće
kadrove u Novom Sadu
SEMINARSKI RAD
PREDMET: MAKROEKONOMIJA
Tema:Svetska trgovinska organizacija
Mentor: Studenti:
Prof.dr Branko Tešanović Paunović Ivan
Br.Indeksa:D-120/09
SVILAJNAC
februar, 2010.godina
SADRŽAJ
UVOD
1. Nastanak
svetke
trgovinske
organizacije ......................................str.1
2. Svetska trgovinska organizacija kao medjunarodna
organizacija ..str. 2
3. WTO kao subjekat medjunarodnih odnosa i njegova kritika,
njeno finansiranje i budućnost ...................................................... str.
3
4. Procedura prijema članicama u WTO i njihov položaj
u organizaciji ................................................................................str. 5
5. Specijalan status pojedinih država ................................................str.7
6. Struktura
svetske
trgovinske
organizacije ......................................str.8
6.1.Ministarska konferencija....................................................str.9
sporazuma i aranžmana obuhvaćenih Sporazumom o osnivanju STO; foru za
buduće multilaterane pregovre svojih članica na planu dalje liberalizacije svetske
trgovine u svim njenim segmentima, kao i okvir za primenu rezultata do kojih se
dodje u takvim pregovorima. Radi postizanje veće koherentnosti u vodjenu
globalne ekonomske politike, STO saradjuje, u svim onim slučajevima kada to
okolnosti nalažu i za to postoji saglasnost članica STO, sa svetskom bankom i
Medjunarodnim monetarnim fondom.
Funkcije STO:
· Upravljanje trgovinskim sporazumima zaključenim u okviru STO,
· Forum za multilateralne trgovinske pregovore,
· Vodjenje trgovinskih sporova,
· Praćenje nacionalnih trgovinskih mera;
· Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji,
· Saradnja sa drugim medjunarodnim organizacijama.
1. Nastanak svetske trgovinske organizacije
Posle Drugog svetskog rata, jedna od značajnijih tendencija u svtskoj privredi bila
je institucionalizacija medjunarodnih ekonomskih odnosa. Odmah nakon rata
stvorene su dve medjunarodne organizacije u oblasti medjunarodne finansijske
saradnje država – Medjunarodni monetrani fond (IMF) i Medjunarodna banka za
obnovu i razvoj (IBRD).
Ali pokušaj da se stvori jedna medjunarodna organizacija u oblasti
medjunarodne trgovinske saradnje država, je propao, jer na Konferenciji
Ujednjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, koja je održana 1948. godine u Havani
na kojoj je izradjen nacrt o konvenciji o Medjunaodnoj trgovinskoj organizaciji
(ITO), nije došlo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD da
ratifikuju ovu konvenciju. Neke od zemalja učesnica su nezavisno od
konferencije počele da pregovaraju o sniženju carina i trgovini robom i kao
rezultat tih pregovora nastao je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT).
Kasniji pregovori na istu temu, u više rundi, uslovili su nastanak medjunarodnog
trgovinskog sistema. Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve do
nastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1995. godine.
Na nastanak WTO bitno su uticala odluke donete na Sastank ministara 14. aprila
1994. godine. Najznačajnija je odluka kojom se osniva Pripremni komitet za
Svetsku trgovinsku organizaciju. Osnovni zadatak ovog tela je da obavi
pripremne radnje kako bi se omogićila nesmetana tranzicija GATT-a u WTO.
Članica Pripremnog komiteta može postati svaka strana ugovornica GATT-a, s tim
da prilikom odlučivanja koje se obavlja po principu konsenzusa, mogu
učestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu
članovi osnivači.
Pripremni komitet je imao svoje podkomitete: podkomitet za budžet, finansije i
administraciju i podkomitet za usluge, s tim da se ne mogu osnivati dodatni
podkomiteti. Sa osnivanjem Pripremnog komiteta, predvidjene su mu sledeće
funkcije:
1. za administrativna, budžetska i finansijska pitanja
2. za institucionalna, proceduralna i pravna pitanja
3. za pitanja vezana za stupanje na snagu Sporazuma o WTO i aktivnosti
WTO.
Prema opštoj teoriji medjunarodnih organizacija, neophodna su dva
uslova za nastanak jedne medjunarodne organizacije:
1. Pravni uslov – stupanje na snagu medjunarodnog ugovora;
2. Faktički uslov – stvaranje statutom predvidjenih organa koji
počinju da deluju
kakav će biti odnos novoosnovane organizacije sa UN. Još je Pripremni komitet za
WTO u svom izveštaju od 31. Januara 1995. godine, naveo „ da ne vidi osnove za
formalne institucionalne veze izmedju WTO i UN “, što znači da WTO ne treba da
ima status specijalizovane agencije UN. Medjutim, naglašeno je da postoji potreba
za snažnim kooperativnim vezama izmedju ove dve organizacije. Osim što WTO
nije specijalizovana agencija UN, ona želi da zadrži svoj status „ autonomne
organizacije“ , ostajući izvan sistema UN. WTO ima zaseban sekretarijat,
zaposlene sa posebnim statusom i zaseban penzioni sistem za zaposlene u
odnosu na UN.
WTO je potpisala sporazume sa IMF i WB koje imaju status specijalizovanih
agencije UN, dok u oblasti regulisanja intelektualne svojine WTO saradjuje sa
Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu ( World Intellectual Property
Organization – WIPO).
2
3. WTO kao subjekat medjunarodnih odnosa i
njegova kritika, njeno finansiranje i budućnost
WTO je značajan činilac medjunarodnih odnosa, što možemo tvrditi budući da
WTO ima svoju „ volju“ , koja je u skladu sa ciljevima zbog kojih je i osnovana, a
koja je različita od volje bilo koje države članice. Cilj ove organizacije je potpuno
slobodna svetska trgovina. Značajna liberalizacija je ostvarena u nekim
segmentima, kao što su, roba, damping i slično, ali ostaju otvorena pitanja
liberalizacije trgovine nad nekim drugim proizvodima, kao na primer iz
tekstilnog i poljoprivrednog sektora.
Medjutim ono šta izdvaja ovu organizaciju od većine drugih medjuvladinih
organizacija, i što je čini značajnim subjektom medjunarodnih odosa, je činjenica
da ona ima široko polje nadležnosti, koje ide na uštrb suvereniteta država
članica. Ona, takodje, raspolaže značajnim mehanizmom sankcija kako bi
„ privolela“ članice na izvršavanje svojih obaveza, čime raspolaže veoma mali
