UNIVEZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Vojvode putnika 87
S R E M S K A K A M E N I C A
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI
TEMA: Svetska trgovinska organizacija
Profesor:
Student:
Dr Olja Munitlak Ivanović
Nevena Mitrović
Br. indeksa: E 169/14
Novi Sad, 2015.
Medjunarodni ekonomski odnosi
Nevena Mitrović
2
A B S T R A C T
Svetska trgovinska organizacija je najmlađa međunarodna ekonomska organizacija
i postoji tek nešto više od deset godina. Svetska trgovinska organizacija (skraćenica WTO
od eng. World Trade Organisation je međunarodna organizacija koja predstavlja
institucionalani i pravni okvir multilateralnog trgovačkog sistema u područjima carina i
trgovine robama, uslugama i intelektualnom vlasništvu. Njen značaj za odvijanje
međunarodne trgovine robom i uslugama je izuzetno veliki. Svetska trgovinska
organizacija promoviše slobodnu svetsku trgovinu, što bi trebalo da rezultira povećanim
međunarodnim trgovinskim tokovima, dobicima za preduzeća, stanovništvo i društvo u
celini. Države članice Svetske trgovinske organizacije se odriču nacionalnog suvereniteta u
vođenju spoljnotrgovinske politike, da bi obezbedile povlastice koje proističu iz članstva u
Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Uovom radu, govorićemo o glavnoj svetskoj trgovinskoj organizaciji i o sistemu
rada i poslovanja iste. Takođe ćemo obratiti pažnju na strukturu WTO, na način pružanja
pomoći malim i srednjim preduzećima u Evropi. Poseban akcenat biće bačen na opšte i
posebne uslove, neophodne za pristupanje ovom svetskom trgovinskom centru.
Nezaobilazna stvar u ovom radu takođe je položaj članica u organizaciji i njihov odnos sa
ministarskom konferencijom.
KLJUČNE REČI: WTO, GATT, ITO, IBRD, Ministarska konferencija, QUAD.
Medjunarodni ekonomski odnosi
Nevena Mitrović
4
UVOD
Svetska trgovinska organizacija
je međunarodna multilateralna
organizacija
koja je smišljena
s ciljem da nadgleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala
1. januar
1995
,
i naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (
General Agreement on Tariffs and Trade
,
GATT), koji se načinjen 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao
de fakto
međunarodna organizacija.
STO ima 151 zemlja članica a 30 zemalja – kandidata prijem u članstvo. Član ove organizacije
može da postane svaka država ili zasebna carinska teritorija koja poseduje punu autonomiju u
vodjenju svoje spoljnotrgovinke politike kao i ostalih politika koe su regulisane pravilima STO-a
na osnovu uslova koji se, u vezi sa tim, dogovore izmedju nje i ostalih članica ove organizacije.
STO predstavlja i forum za pregovore i rešavanje sporova svojih članica u vezi svih pitanja
koja su relevantna za medjusobne trgovinske odnose iz odomena sporazuma i aranžmana
obuhvaćenih Sporazumom o osnivanju STO; foru za buduće multilaterane pregovre svojih
članica na planu dalje liberalizacije svetske trgovine u svim njenim segmentima, kao i okvir za
primenu rezultata do kojih se dodje u takvim pregovorima. Radi postizanje veće koherentnosti u
vodjenu globalne ekonomske politike, STO saradjuje, u svim onim slučajevima kada to okolnosti
nalažu i za to postoji saglasnost članica STO, sa svetskom bankom i Medjunarodnim monetarnim
fondom.
Funkcije STO:
· Upravljanje trgovinskim sporazumima zaključenim u okviru STO,
· Forum za multilateralne trgovinske pregovore,
· Vodjenje trgovinskih sporova,
· Praćenje nacionalnih trgovinskih mera;
· Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji,
· Saradnja sa drugim medjunarodnim organizacijama.
Medjunarodni ekonomski odnosi
Nevena Mitrović
5
1. Nastanak svetske trgovinske organizacije
Posle Drugog svetskog rata, jedna od značajnijih tendencija u svtskoj privredi bila je
institucionalizacija medjunarodnih ekonomskih odnosa. Odmah nakon rata stvorene su dve
medjunarodne organizacije u oblasti medjunarodne finansijske saradnje država – Medjunarodni
monetrani fond (IMF) i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD).
Ali pokušaj da se stvori jedna medjunarodna organizacija u oblasti medjunarodne trgovinske
saradnje država, je propao, jer na Konferenciji Ujednjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, koja je
održana 1948. godine u Havani na kojoj je izradjen nacrt o konvenciji o Medjunaodnoj
trgovinskoj organizaciji (ITO), nije došlo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD
da ratifikuju ovu konvenciju. Neke od zemalja učesnica su nezavisno od konferencije počele da
pregovaraju o sniženju carina i trgovini robom i kao rezultat tih pregovora nastao je Opšti
sporazum o carinama i trgovini (GATT). Kasniji pregovori na istu temu, u više rundi, uslovili su
nastanak medjunarodnog trgovinskog sistema. Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve
do nastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1995. godine.
Na nastanak WTO bitno su uticala odluke donete na Sastank ministara 14. aprila 1994. godine.
Najznačajnija je odluka kojom se osniva Pripremni komitet za Svetsku trgovinsku organizaciju.
Osnovni zadatak ovog tela je da obavi pripremne radnje kako bi se omogićila nesmetana
tranzicija GATT-a u WTO. Članica Pripremnog komiteta može postati svaka strana ugovornica
GATT-a, s tim da prilikom odlučivanja koje se obavlja po principu konsenzusa, mogu
učestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu članovi osnivači.
Pripremni komitet je imao svoje podkomitete: podkomitet za budžet, finansije i administraciju i
podkomitet za usluge, s tim da se ne mogu osnivati dodatni podkomiteti. Sa osnivanjem
Pripremnog komiteta, predvidjene su mu sledeće funkcije:
1. za administrativna, budžetska i finansijska pitanja
2. za institucionalna, proceduralna i pravna pitanja
3. za pitanja vezana za stupanje na snagu Sporazuma o WTO i aktivnosti WTO.
Prema opštoj teoriji medjunarodnih organizacija, neophodna su dva uslova za
nastanak jedne medjunarodne organizacije:
1. Pravni uslov – stupanje na snagu medjunarodnog ugovora;
2. Faktički uslov – stvaranje statutom predvidjenih organa koji počinju da deluju
