UNIVERZITET ALFA
Fakultet za ekonomiju i političke nauke
Palmira Toljatija 3, Beograd
SEMINARSKI RAD
PREDMET: MEĐUNARODNA EKONOMIJA
TEMA: SVETSKI EKONOMSKI IZAZOVI
MENTOR: STUDENT:
BEOGRAD, januar 2011.
SADRŽAJ :
Strana
1.UVOD..........................................................................................1
2.SVETSKI EKONOMSKI IZAZOVI...........................................3
2.1.Neravnomeran razvoj................................................................4
2.2.Usporen rast svetske privrede...................................................5
2.3.Siromaštvo................................................................................6
2.3.1.Mirdalova teorija o uzrocima siromaštva..............................7
2.3.2.Tobinsova taksa.....................................................................8
2.4.Zaduženost zemalja u razvoju..................................................8
2.5.Nezaposlenost...........................................................................9
2.6.Inflacija....................................................................................10
2.7.Produbljivanje nejednakosti unutar
zemalja............................11
2.8.Finansijske krize......................................................................11
2.9.Nelegalna ekonomija i crna tržišta..........................................12
2.10.Energetska oskudica..............................................................13
2.11.Ekološka ugroženost..............................................................15
2.11.1.Problem pitke vode.............................................................15
2.11.2.Globalno zagrevanje...........................................................16
2.11.3.Ugroženost životinjskog sveta............................................16
2.11.4.Deforestacija.......................................................................17
2.11.5.Dezertifikacija.....................................................................17
2.12.Epidemijske i druge bolesti....................................................17
2.13.Terorizam..................................................................................18
njihov problem je složen. Njihov san o jednakosti ostaje samo puka
vizija jer toga nema, a svako realan je toga svestan. Amerika, sa
društvenog aspekta ima najveći svetski problem, a za njega nema
rešenja, jer su oni u globalizaciji pravi pioniri i na njima se vide njeni
kolateralni efekti u već podmakloj fazi integracije društva. Problemi su
vidni i u Evropi. Zemlje koje su do samo pre nekoliko godina bile
pobornici sloge i jednakosti, sada bi želele da zatvore svoje
graniceemigrantima jer se suočavaju sa kulturno-ekonomskim
problemima koji se ne rešavaju. Evropa, kao najveći kolonizator ne
može da se odbrani od naleta migracije, a njena kultura i tradicija se
polako gube. Da nije bilo Drugog svetskog rata, Evropska unija bi možda
bila osnovana i nekoliko decenija ranije...da li se treba zahvaliti fašizmu
kao zdravoj, ali ekstremnoj filozofiji? Možda jednostavno nismo bića
koja mogu svi zajedno i složno, kao što to najavljuje ova tužna idila o
globalizovanom, naprednom svetu, koji što se više gradi to sve više i
više degradira njene stanovnike, koji sve mlađi i mlađi postaju svesni
sebe i ovog društva u kome ćete na ulici pronaći sigurno više zla nego
dobra...Da li je rešenje da očajavamo uz ovu dramatičnu realnost? Ima
dosta pitanja, a uvek manje odgovora. Želje su jedno, a stvarnost sasvim
drugo. Čovek treba da shvati da su neke poteškoće možda neizbežne i
da verovatno i sama Amerika plaća neminovnu cenu progresa i
globalizacije, jer možemo reći da nije lako ostati zdrav i normalan u
ovom vremenu tako razvijenog sveta.
1
Moderni sociolozi nisu do pre samo nekoliko decenija ni sanjali da će
se svet i mi sami ovoliko azviti i modernizovati, pa samim tim možda
imamo našu najveću nadu da će se ljudi spasiti ipak svojim donekle
zdravim umom koji ne može biti kompromitovan tehnologijom. Mlade
generacije žive sa mitom prošlih dekada, još prelepog i nezagađenog
sveta i kao san i vizija nam ostaje verovanje da nije sve izgubljeno.
Čovekova pamet je ipak rešenje. Sada ćemo se fokusirati na izazove koji
su pred nama i onda ćemo suočeni sa činjenicama odrediti putanje
kojima bi trebali da se krećemo.
„Bože, daj mi snage da izdržim ono što ne mogu da
promenim,
hrabrosti da učinim ono što mogu da
promenim
i mudrosti da razlikujem ovo
dvoje“
Acteška molitva
3
1.NERAVNOMERAN RAZVOJ
Jaz izmenu industrijski razvijenih zemalja, s jedne, i nerazvijenih zemalja,
zemalja u razvoju i malih ostrvskih i prekookeanskih zemalja, s druge
strane, sve više se produbljuje, suprotno opštim političkim
proklamacijama Ujedinjenih nacija. Tu tvrdnju ilustruju mnogi zvanični
podaci UN i njenih agencija, kao i rezultati mnogih naučnih istraživanja. U
poslednje tri decenije povećala se razlika u prihodima izmenu zemalja
razvijenog Severa i
nerazvijenog Juga sa 1:30 na 1:74. Oko 15% stanovnika u svetu raspolaže
sa oko 85% svetskog bogatstva i 5% najimućnijih na planeti zaranuje 114
puta više od 5% najsiromašnijih. U najrazvijenijem delu sveta prosečan
životni vek dosegao je 80 godina, a u najnerazvijenijem delu ne prelazi 40
godina. (Krstan Malešević,
O protivrečnim obeležjima
procesa globalizacije i
demokratske tranzicije - sociološki aspekt
, zbornik
Globalizacija i
tranzicija
,
152.)Bogati postaju sve bogatiji, siromašni postaju sve siromašniji. Manje
od 450 globalnih trilionera raspolaže većim dohotkom nego 56%
stanovništva sveta. (Vera Vratuša - Žunjić,
Tumačenja „globalizacije" i
interesi društvenih aktera
, zbornik
Globalizacija i tranzicija
, 47.) Ili, prema
sličnim podacima, nešto više od 1.100 trilionera raspolaže imovinom
gotovo duplo
vrednijom od dve i po milijarde najsiromašnijih stanovnika. Deset odsto
najbogatijih stanovnika raspolaže sa 85 procenata svetskog bogastva.
Polovina siromašnog stanovništva raspolaže sa sa samo jednim
procentom svetskog bogastva. (M. Pantelić,
Uzlet novih sila
,
