Матурски Рад
1.
У В О Д
Вода представља најраспрострањенију материју у природи. Она покрива
земљину површину( 71% Земље) и прожима земљину кору, учествује у
природним процесима и за њом има потребу сав живи свет. Као саставни део
атмосфере, хидросфере криосфере, биосфере и литосфере, налази се у сва три
агрегатна стања:
Чврстом,
Течном,
Гасовитом.
Највеће светске религије воду сматрају светом течношћу, повезаном са
поновним рађањем, оличењем чистоте и прочишћења.
Цео живот подразумева
воду.
Већ сада постаје јасно да је вода једна од неопходних компоненти
човекове средине и представља природно богатство. Због тога што се обавља
стална циркулација воде у ширим оквирима и што многе реке, мора, океани
повезују различите земље, предузете су озбиљније мере да се брига о природи и
њеним ресурсима води на међународном плану(Европска повеља о води)
1
,
посебно данас у периоду појачане индустријализације и брзог пораста
становништва.
Од укупне количине воде на Земљи, чак 96,5% отпада на воду Светског
мора (односно 306 000 000 [
]), а то даље значи да море прекрива око 71%
Земље. Светско море обухвата 4 океана и 81 море. Наука која се бави
проучавањем мора и океана назива се
океанологија
или старији назив
океанографија
. Светско море представља јединствену целину – огромну водену
масу. У оквиру овог рада биће детаљније изнете карактеристике и особине
Светског мора, подела Светског мора на мање целине(океане и мора), физичке и
хемијске особине њихове воде, као и њена хоризонтална и вертикална кретања.
1
Европска повеља о води – донета је од стране Европског савета 1968.године.
3
Матурски Рад
2.
Светско море
2.1. Основни појмови
Сазнања о Светском мору сакупљаљна су паралелно са ширењем
географских знања о Земљи. Први подаци сакупљани су од морепловаца који су
до њих долазили током освајачких похода или трговине. Неки историчари мисле
да су египатски бродови били први који су се отиснули даље од обале.
2
Тако је
полако настала посебна наука – океанологија која се бави изучавањем физичких
и хемијских процеса који се догађају у мору и њихову повезаност са копном.
Главни задатак океанологије је комплексно проучавање Светског мора ради што
већег и бољег искоришћавања његових ресурса. Како је океанологија читав скуп
научних дисциплина које изучавају различите аспекте природе Светског мора то
се дели на:
Физику мора
– наука о физичким појавама у Светском мору;
Хемију мора
- науку о хемијским особинама морске воде и
доњих седимената, хемијским појавама и процесима у
Светском мору;
Геологију мора
– наука о грађи и геолошком саставу дна и
обала светског мора;
Биологију мора – наука о живом свету који насељава
водене масе и дно Светског мора.
2
Хидрологија – Д.Дукић, Љ.Гавриловић – страна 165.
4
Матурски Рад
Из дате табеле јасно се уочава да је Тихи океан најраспрострањенији и
заузима највећу површину Светског мора, чак 49,8% и то је океан са највећим
бројем острва. Тихи океан има око 25 000 од којих је већина јужно од екватора.
Најшири је између Индонезије и Колумбије, у близини
. Главне
стује у Тихом океану су: Хумболтова, Калифорнијска и Курошиво струја.
Атлантски океан простире се између Европе и Африке на истоку и обе Америке на
западу. Атлантски океан је богат нафтним лежиштима. Индијски океан је од
Атлантског одвојен меридијаном од
, а од Тихог меридијаном од
.
Између југа Африке и Аустралије ширина му достиже 10 000 [km]. Северни ледени
океан од Пацифика раздваја Берингов мореуз, док је између њега и Атлантика
Греландско море.
Мора
су делови океана, више или мање одвојени копном или узвишењима
подводног рељефа и од којих се углавном разликују по хидролошком режиму.
Према одвојености од океана и особеностима хидролошког режима разликују се
три групе мора:
1. Средоземна;
2. Ивична;
3. Међуострвска.
Средоземна мора су скоро са свих страна окружена копном, а са океаном
их повезује један или више мореуза. Могу бити
интерконтиненталн
, ако су
ограничена обалама континената(Средоземно море) или
интраконтинентална
уколико их окружује скоро са свих страна копно једног континента(Јадранско...)
Ивична мора се наслањају већом дужином својих обала на континенте, док
су од океана слабо одвојена полуострвима и острвима. Примери таквих мора су:
Северно, Баренцово, Сибирско...
Међуострвска мора одвојена су од океана гушћим низом острва. Таква
мора су: Сулу, Јаванско, Банда...
На слици 2 приказано је Светско море.
6
Матурски Рад
Слика 2. Карта Светског мora
2.3. Рељеф дна Светског мора
Дно Светског мора није уравњено већ се на њему смењују узвишења и
удубљења. Ове неравнине су настале тектонским поремећајима, праћеним
сеизмичким појавама и вулканским активностима, акумулацијом велике количине
различитог наноса и у мањој мери ерозивним процесима, условљеним радом
цунами таласа, морских струја и плиме и осеке.
У Светском мору постоје четири дубинске области:
1. литорална(приобална) – зона плиме и осеке, до 20[m] дубине;
2. неритска(плиткоморска)– зона континенталног шелфа,од 20 – 200[m].
3. батијална – зона континенталног одсек, од 200 – 2000 [m] дубине.
4. абисална – зона најдубљих делова океана, испод 2000[m] дубине.
Ретко је насељена органским светом и прекривена је најфинијим
муљем.
7
Матурски Рад
3.
Својства морске воде
3.1. Хемијске особине воде
Саланитет морске воде.
Морска вода се разликује од копнених вода по
свом карактеристичном укусу и мирису. Укус јој је бљутав и горкослан, а потиче
од растворених хлорида и сулфата. Због знатног садржаја соли морска вода се не
може пити, користити за наводњавање, напајање парних котлова... Посебан
мирис потиче од распаднутих органских материја. Морска вода представља
раствор разних соли, које су у њему присутне као позитивно или негативно
наелектрисани јони или групе јона, и то:
,
,
,
,
,
.Ови јони или
групе јона чине 99% соли растворених у морској води. Морска вода саджи 17,5%
више хлорида у односу на слатку(речну воду). Садржај сулфата је приближно
исти као код речне воде. Шта је то саланитет?
Саланитет је садржај грама соли
у једном килограму морске воде који се изражава у промилима.
Мерењем
саланитета узорака воде из свих мора и океана уврђено је да вода Светског мора
садржи 35[g] разних растворених соли у 1[kg] воде, односно
.
Сланоћа воде се одређује хемијским и физичким методама.
3.1.1. Хемијске методе одређивања саланитета
Примењују се чешће од физичких метода и обављају на два начина. Први
представља
потпуна хемијска анализа,
и то је јако скуп и дуг метод. ОВај Метод
је први извео
Lavoisier
, 1772. године. Бржи, и јефтинији начин представља тзв.
метод титрирања
. Овај метод даје резултате са задовољавајућом
тачношћу( одступање 0,02%). Овај метод полази од пропорцијалности главних
јона соли у морској води и своди се на утврђивање само једне врсте јона –
хлоридног јона.
9
