11. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZAC IJA
Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization, WTO) je najmlađa
međunarodna ekonomska organizacija i postoji tek nešto više oko petnaest godina. Trebalo je da
nastane znatno ranije, nakon Drugog svetskog rata, u isto vreme kada su osnovane osta le
multilateralne institucije. Njen značaj za odvijanje međunarodne trgovine robom i uslugama je
izuzetno veliki. WTO promoviše slo bodnu svetsku trgovinu, što bi trebalo da rezultira
povećanim među narodnim trgovinskim tokovima, dobicima za preduzeća, stanovni štvo i
društvo u celini. Države-članice WTO se odriču nacionalnog suvereniteta u vođenju
spoljnotrgovinske politike, da bi obezbedile povlastice koje proističu iz članstva u WTO. U
praksi, međutim, efekti međunarodne liberalizacije najčešće nisu ravnomerno raspo ređeni među
državama sveta i različitim slojevima stanovništva, pa WTO trpi oštre kritike. Ova institucija je
najčešća meta antigloba lističkih pokreta. Da bi objektivno ocenili rad WTO, upoznaćemo se sa
dugim procesom njenog formiranja, načinom funkcionisanja, efektima članstva, odnosima naše
zemlje s ovom institucijom, a raz motrićemo i opravdanost kritika WTO.
Formiranje
Predistorijat WTO
je prilično dug. Još tokom tridesetih godi na prošlog veka,
protekcionizam u međunarodnoj trgovini je do te mere uzeo maha da je predstavljao ozbiljnu
prepreku ne samo u nje nom razvoju, već i u razvoju celokupne svetske privrede. Carinske i
necarinske barijere su dostigle enorman nivo. Zato su neposredno po okončanju Drugog svetskog
rata, u okviru aktivnosti instituci onalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa, Ujedinjene
nacije inicirale stvaranje jedne multilateralne institucije koja će kreirati svetski trgovinski sistem
i koja će biti pandan već osnovanim orga nizacijama – Međunarodnom monetarnom fondu i
Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Fond i Banka bi se brinuli o finansijskim tokovima, a
nova organizacija o realnim tokovima (trgovini robom i uslugama). Kao rezultat ovih napora,
1948. godine doneta je Havan ska povelja o stvaranju
Međunarodne trgovinske organizacije
(International Trade Organization, ITO). Trebalo je da države pot pisnice ratifikuju u
nacionalnim parlamentima Havansku povelju i da ITO započne sa radom. Međutim, SAD 1950.
godine objavljuju da odustaju od ITO, nakon višestrukog odbijanja Kongresa da raz matra i
ratifikuje Havansku povelju. Postaje jasno da ITO neće biti osnovana. Ovo je predstavljalo
iznenađenje, s obzirom na činjeni cu da su upravo SAD zagovarale slobodnu trgovinu nakon
Drugog svetskog rata, što je bilo i razumljivo s obzirom na to da su SAD iz rata izašle kao
najjača svetska sila, pa im je bio potreban nesputan međunarodni ambijent za plasman izvoznih
proizvoda. Ispostavilo se da su SAD zainteresovane za slobodnu trgovinu, ali i da nisu voljne da
svoju spoljnotrgovinsku politiku usaglašavaju sa drugim zemljama.
U uslovima neizvesnosti – da li će se i kada formirati ITO – u drugoj polovini četrdesetih
godina grupa zemalja započinje prego vore o sniženju carina u međunarodnoj trgovini
industrijskih pro izvoda, pa su 23 zemlje 1947. godine zaključile
Opšti sporazum o carinama i
trgovini
(General Agreement on Tariffs and Trade, GATT). GATT je trebalo da bude
privremeni multilateralni spora zum, koji će trajati do osnivanja ITO. Pošto se ideja o stvaranju
ITO nije ostvarila, GATT je nastavio da funkcioniše sve do osnivanja WTO (kada postaje
sastavni deo sporazuma WTO). Ispostavilo se da je to nepunih 50 godina bio jedini pravni akt
kojim se na multila teralnoj osnovi uređuje međunarodna trgovina.
Broj zemalja potpisnica GATT je vremenom rastao i sredinom devedesetih broj potpisnica
iznosi 128. Povećavan je i broj oblasti međunarodne trgovine koje su bile obuhvaćene, tako da se
i sam tekst Sporazuma menjao. Države potpisnice su se povremeno, na tzv. rundama pregovora,
dogovarale o daljem snižavanju carina i uključivanju novih segmenata trgovine koje će biti
uređene i libera lizovane. Održano je ukupno
osam rundi pregovora
. Prvih pet rundi u okviru
GATT, vođenih do početka šezdesetih godina, bilo je po svećeno snižavanju carina. U sledećoj,
tzv. Kenedi rundi, pokrenuto je i pitanje antidampinga. Tokom sedamdesetih, u okviru Tokijske
runde uz učešće više od 100 zemalja, pregovarano je i o uklanjanju necarinskih i drugih prepreka
međunarodnoj trgovini. Najvažniji re zultat svih sedam rundi pregovora jeste snižavanje carina:
prosečna carinska stopa u međunarodnoj trgovini industrijskih proizvoda je snižena sa 40%,
koliko je iznosila u vreme kada je GATT potpisan, na manje od 5% krajem sedamdesetih.
Efekti GATT
su veoma značajni i nesumnjivo su podstakli iz uzetno brz rast međunarodne
trgovine nakon Drugog svetskog rata.Vremenom, ipak, postaje jasno da se međunarodni
ambijent bitno promenio od osnivanja GATT.
Nedostaci GATT
izbijaju u prvi plan:
●
GATT je obuhvatao samo industrijske, a ne i poljoprivredne proizvode. Protekcionizam u
trgovini poljoprivrednim proizvo dima je bio veoma izražen.
●
Čak i kada su industrijski proizvodi u pitanju, trgovina tekstil nim proizvodima nije bila
obuhvaćena (postojao je poseban Sporazum o međunarodnoj trgovini tekstilnim sporazumima).
●
Međunarodna trgovina uslugama se dinamično razvija, a nije regulisana u GATT.
●
Mnoge odredbe GATT nisu dosledno poštovane ili zbog njiho ve nedorečenosti ili zbog
nepostojanja sankcija.
●
Povećala se primena necarinskih ograničenja, a njihova regula cija u okviru GATT nije
bila zadovoljavajuća.
Ograničenja GATT za efikasno uređenje međunarodne trgovi ne uslovila su sazivanje nove
runde pregovora. To je bila osma,
Urugvajska runda pregovora
, a ispostavilo se i poslednja
runda pregovora u okviru GATT. Trajala je, sa prekidima, punih osam go dina, od 1986. do
1994. Iako je otpočela u Urugvaju, završena je u Maroku, u gradu Marakešu. Aprila 1994.
godine ministri 125 zema lja potpisali su Finalni akt kojim je okončana Urugvajska runda. To
kom pregovora lansirana je ideja da GATT preraste u novu, svetsku instituciju koja će rešiti
uočene probleme GATT. I zaista, pri zaklju čenju Urugvajske runde, potpisan je Sporazum o
stvaranju Svetske trgovinske organizacije, koja će uključiti sve dotadašnje sporazume u okviru
GATT. WTO počinje sa radom 1. januara 1995. godine.
Tako je WTO postala sukcesor GATT, ali sa mnogo većim ovlašćenjima.
Bitne razlike
između WTO i GATT
su sledeće:
●
GATT je bio (samo) sporazum, a WTO je organizacija, sa pravnim
subjektivitetom i svojim autonomnim organima.
●
Bez obzira na poluvekovno trajanje, GATT je bio privremenog karaktera, dok je
WTO trajna organizacija, pa su i prava i obaveze članica stalni.
●
Novost je i što WTO predviđa sankcije za neizvršavanje obaveza.
●
GATT je obuhvatao samo industrijske proizvode, a WTO pokriva, pored svih
proizvoda, i usluge i druge aspekte međunarodne trgovine.
Organizacija
Vrhovni organ WTO je
Ministarska konferencija
, koju čine predstavnici svake članice.
Zanimljivo je da se princip za članstvo u WTO razlikuje u odnosu na druge međunarodne
organizacije. Na ime, dok član svih drugih organizacija može biti samo suverena i priznata
