SVOJINA I MOĆ
- temelji društvenih nejednakosti i integeracija društva-
SVOJINA
Svojina
je istorijski ustanovljen društveni odnos nejednakih mogućnosti individualnog,
zajedničkog ili kolektivnog prisvajanja, korišćenja i raspolaganja ograničenim prirodnim
i društveno-kulturnim dobrima.
Svojinom su normativno regulisani odnosi između ljudi u vezi sa stvarima.
Kao jedna od najstarijih i univerzalnih društvenih ustanova, deluje kao snažan činilac
društvene integracije
i kao temelj uspostavljanja
društvene nejednakosti
između
vlasnika i nevlasnika.
U životinjskom svetu prisvajanje je instiktivno, a u ljudskom društvu je normativno
regulisano i odvija se “unutar i posredstvom” društva (Marks). Zbog tog normativnog
regulisanja prisvajanja, svojina postaje
društveni odnos,
i može se reći da svojine nema u
prirodi, nego samo u društvu.
Suština svojine:
*s jedne strane: u prisvajanju i posedovanju
*s druge strane: u lišavanju ili isključivanju drugih ljudi iz vlasničkih prava nad tom
stvari.
Zbog svog velikog značaja za ličnost i društvo, svojina je privlačila pažnju velikog broja
filozofa, ekonomista, pravnika, sociologa.
-
Aristotel je govorio da samo privatna svojina privlači ljude na rad i da bez nje
nastupa reorganizacija društva.
-
Mnogi mislioci su smatrali da svojina predstavlja ključnu ustanovu ili instituciju
građanskog društva.
-
Kant je smatrao da onaj ko nema svojinu, nema ni ličnost jer se bez nje nužno
nalazi u odnosu podređenosti i zavisnosti.
-
Žan Žak Ruso je govorio da privatna svojina predstavlja tvorbeni činilac
građanskog društva, ali i izvor nejednakosti među ljudima.
U
ekonomskom smislu
, predstavlja pobudu i cilj ekonomske delatnosti koju ljudi
obavljaju da bi podmirili svoje potrebe
U
pravnom smislu
je ustanova koja obuhvata zakonske propise kojima se reguliše
prisvajanje.
U
sociloškom smislu
, svojina je društveni odnos, tj. odnos između ljudi sa obzirom na
stvari.
Svojinski nosioci
U strukturi svojinski odnosa uvek se moraju razlikovati
subjekt svojine
( vlasnik,
titular ) i
objekt svojine
( predmet, dobro koje se prisvaja, koristi ili se njime raspolaže ).
Svojinski odnosi su prema tome, ne samo uzrok nego i posledica dr. ustanovljenih
nejedankih mogućnosti prisvajanjam korišćenja i raspoloaganja dobrima. To predstavlja
važan element vertikalne dr. strukture i bitan činilac društvenog raslojavanja.
Osnovni svojinski oblici
1. PRIVATNA SVOJINA
- Zasniva se na načelu privatnosti, što znači da je pojedinac kao privatno lice nosilac
svojinskih ovlašćenja.
- Pokazala se kao efikasan regulativni i integrativni instrument.
2. KOLEKTIVNA SVOJINA
- Zasniva neki kolektivni subjekt kao nosilac svojinskih ovlašćenja.
- To može biti neka grupa, udruženje, ili država i celo društvo, koje uvek reprezentuje
neka ustanova ili kolektivitet.
Prvi oblici kolektivne svojine:
- Odnosili su se na zemlju, a nosioci su bile male prvobitne zajednice: porodične
zadruge, selo ili etničke zajednice ( rod, bratstvo, pleme )
- U feudalizmu je takođe postojala.
- Ni moderni oblici kolektivne svojine nisu imuni od eksploatacije.
Eksploatacija je znači zastupljena u svim oblicima svojine, jer ekonomska moć
nije ravnomerno raspoređena, odluke donose poglavar, menadžer ili državni funkcioner.
