SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

SWIFT

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

Sadržaj:

Savremeni elektronski sistem međunarodnog platnog prometa je danas

neizbežan deo komunikacije između finansijskih i bankarskih institucija u svetu.

Predmet istraživanja predstavlja jedan od najznačajnijih bankarskih servisa i

jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka. SWIFT mreža
( SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication ) omogućava svim
bankama da brzo, sigurno i tačno izvrše transakcije.

Prvi deo obuhvata SWIFT mrežu koja je opisana kroz istorijski nastanak i razvoj,

organizaciju, karakteristike sistema plaćanja, infrastrukturu plaćanja, strukturu poruka, IBAN
standarda i sisteme zaštite u SWIFT mreži.

U drugom delu su predstavljeni servisi na SWIFT mreži. To se odnosi na FIN Service,

SWIFT net, SWIFT Secure IP Network (SIPN), i SWIFTNet messaging services.

Ključne reči:

SWIFT,

sistem plaćanja, SWIFT mreža, transakcija

1. Uvod

Savremeni elektronski sistem međunarodnog platnog prometa je danas neizbežan

deo komunikacije između finansijskih i bankarskih institucija u svetu. Sprovođenje poslovnih
operacija se izvodi brzo, pouzdano i sa velikom sigurnošću.

Predmet istraživanja predstavlja jedan od najznačajnijih bankarskih servisa i

jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka. SWIFT mreža
( SWIFT -

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

) omogućava svim

bankama da brzo, sigurno i tačno izvrše transakcije. Na SWIFT mrežu je priključeno preko
8000 finansijskih institucija, organizacija koje trguju hartijama od vrednosti i obveznicama,
privrednih društava iz 208 zemalja u svetu. Dnevno se razmeni više od 4 miliona
standardizovanih finansijskih poruka.

Platni promet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemlje

pojedinačno i sa prihvaćenim međunarodnim pravilima i standardima. Za komuniciranje i
međusobnu razmenu poruka banke koriste posebne kodove. Time je razmena poruka u
SWIFT mreži u korelaciji sa vrstom i tipom bankarskog instrumenta koji se u suštini mapira
po utvrđenim pravilima mapiranja sadržaja poruka.

SWIFT mreža je veoma pouzdana. Pouzdanost iznosi čak 99,52% što dovoljno

govori o tome koliko je značajan instrument u sistemu plaćanja.

Naučni cilj istraživanja se sastoji u pronalaženju naučnog saznanja procesa

formiranja sistema plaćanja u SWIFT mreži, načina rada i funkcionisanja, uloge SWIFT-a u
globalnom finansijskom sistemu plaćanja. Rezultati istraživanja treba da ukažu i na ulogu
platnih sistema koji mogu uticati ili utičuna finansijski i bankarski sektor naše zemlje.

Društveni cilj istraživanja predstavlja udovoljavanje praktičnim potrebama. Rezultati

istraživanja treba da budu upotrebljeni kod država korisnica SWIFT tehnologije, kao i u našoj
zemlji koja napreduje na planu komunikacije sa razvijenim zemljama Evrope i sveta.

Generalna hipoteza:
Jačanje zemalja na ekonomskom planu je dovelo do stvaranja višeg oblika saradnje i

SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

posledica je stvaranje savremenih sistema plaćanja. Time su stvoreni uslovi za stvaranje
sistema velikih plaćanja;

Posebna hipoteza:

SWIFT mreža je neprofitna organizacija u vlasništvu članica mreže;
U sistemu razmene poruka postoje strogo definisana pravila u radu na mreži,
protokol razmene i mehanizmi sigurnosti razmene posebno finansijskih poruka;
Elektronsko plaćanje predstavlja sistem plaćanja sa definisanim standardom
poruka, subjekte lanca plaćanja, nefinansijske institucije i određena infrastruktura
sistema plaćanja;
Plaćanje se realizuje kroz složenu organizaciju sistema međunarodnih plaćanja
koja povezuje ne samo banke kao učesnike SWIFT mreže, već i nacionalne/
transnacionalne sisteme plaćanja (RTGS, TBF, EBA, CHAPS Euro,...);

Pojedinačna hipoteza:

SWIFT omogućava svojim korisnicima da smanje troškove, rizik transakcije, kao i
da isključe mogućnost neefikasnosti transakcija;
SWIFT je kooperativna asocijacija koja posluje u skladu sa Belgijskim zakonom;
SWIFT poseduju i kontrolišu njeni akcionari;

Centralna banka Belgije (

National Bank of Belgium

– NBB) je glavni nadzornik

SWIFT-a. Ostale centralne banke takođe imaju pravni udeo ili sopstvenu odgovornost i
kontrolu nad poslovanjem SWIFT-a;

Teorijsko metodološki pristup istraživanju je dijalektički. U istraživanju će se primeniti

osnovna analitička i osnovna sintetička, a od opštih naučnih hipodeduktivna metoda,
komparativna metoda, metoda prikupljanja sadržaja i analize sadržaja, nivo izvorne građe i
nivo naučne literature.

Prvi deo obuhvata SWIFT mrežu koja je opisana kroz istorijski nastanak i razvoj,

organizaciju, karakteristike sistema plaćanja, infrastrukturu plaćanja, strukturu poruka, IBAN
standarda i sisteme zaštite u SWIFT mreži.

U drugom delu su predstavljeni servisi na SWIFT mreži. To se odnosi na FIN Service,

SWIFT net, SWIFT Secure IP Network (SIPN), i SWIFTNet messaging services.

2. SWIFT i sistemi plaćanja u SWIFT mreži

2.1. SWIFT mreža

SWIFT – Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication je

međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka koji danas upotrebljava više od
8.500 finansijskih institucija iz 209 zemalja. U 2007. godini je putem SWIFT-a  razmenjeno
više od 3.5 mlrd poruka između finansijskih institucija, što predstavlja porast  od 22,2 %. U
2007. godini ostvarena je ušteda od 25 %, a predviđa se još bolji rezultat u  2008. godini.
Registrovano je 904 organizacije u SWIFT mreži koje posluju u privredi. Glavni motiv SWIFT-
a je da sektoru finansijskih usluga pruži platformu napredne tehnologije i pristup zajedničkim
rešenjima   putem   kojih   će   svaki   učesnik   moći   da   izgradi  svoju   konkurentsku   poziciju   na
tržištu. SWIFT omogućava razmenu standardizovanih poruka kod međunarodnih finansijskih
institucija   tj.   banaka,   berzi,   platnih   sistema,   kliring  sistema,   settlement   sistema,   brokera,
dilera, investicionih menadzera, a same poruke se odnose na plaćanja, trgovinu, hartije od
vrednosti i ostalo. Sve ove institucije moraju da ispune zahtevne SWIFT kriterijume da bi se

SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja sa ciljem kreiranja

zajedničke  svetske mreže za obradu podataka i komunikaciju uz pronalaženje zajedničkog
jezika za internacionalne finansijske transakcije. SWIFT se pobrinuo da finansijske institucije
između kojih će se razmenjivati poruke budu značajno uključene u proces razvoja mreže da
bi se osigurala efikasnost i praktičnost. Još u ranoj fazi razvoja definisana su osnovnapravila
na   kojima   se   zasniva   SWIFT,   a   to   su   sigurnost,   pouzdanost   i   odgovornost.  U   Belgiji   i
Holandiji 1976. godine otvoreni su prvi operativni centri tako da je 9. Maja  1977. godine
belgijski princ Albert poslao prvu poruku time je zvanično SWIFT postao operativan. Do tog
trenutka je broj banaka, inicijalnih članica, porastao na 518 iz 17  zemalja. Samo posle 12
meseci funkcionisanja akumulirani zbir obrađenih poruka je prešao cifru od 10 miliona, što je
predstavljalo pravu potvrdu i ogroman uspeh. Prvi operativni centar u SAD otvoren je 1979.
godine,   a   1980.   povezane   su   prve   zemlje  azijskog   kontinenta   i   to   su   bile   Hong   Kong   i
Singapur.

Porast broja članova, intenzitet saobraćaja poruka i geografska ekspanzija su ucinili

da  prvi put 1982. godine prihodi nadmaše operacionalne troškove. Povezivanje centralnih
banaka   je   učvrstilo   poziciju   SWIFT-a   kao   zajedničkog   kanala   između   svih   ucesnika   u
bankarskom  sektoru,   a  Centralna  banka   Belgije  (

Banque Nationale de Belgique

) postaje

hiljadita članica SWIFT-a.

SWIFT je 1985. godine instalirao satelitski link koji će povezivati operativne centre

SAD i Evrope da bi se podržao porast broja razmenjenih poruka i povećao nivo usluga
putem satelitske komunikacije. Do tada je broj korisnika porastao na 1.188 iz 54 zemalja, a
broj razmenjenih poruka je iznosio oko 157.220.000.

Svoju bazu korisnika SWIFT je proširio 1987. godine time sto je u svoj sistem uključio

učesnike iz oblasti hartija od vrednosti i tržišta novca. Sistem SWIFT-a dobija nagradu 1991.
godine Smithsonian instituta za oblast infromacionih tehnologija kojom se konstatuje da bi
bez postojanja njegovog sistema finansijske institucije bile ograničene na kombinaciju
papirnih dokumenata i nekompatibilnih privatnih mreža sto bi umnogome ograničilo njihovu
sposobnost da prate razvoj međunarodnih finansijskih tokova.

Sistem SWIFT svojih dvadeset godina rada slavi 1993. godine sa brojem zemalja

korisnika koji prelazi cifru od 100. Tada je već imao 3.986 korisnika iz 106 zemalja, dok je
broj razmenjenih poruka je porastao na 457.000.000.

Interbank File Transfer

(IFT),

AccordWorkstation, SWIFTAsset Reconciliation

, SWIFT-Alliance neki od novih proizvoda i

usluga koji su lansirani do 1994 godine. Model

straight-through processing

(STP) se razvija

1996. godine. Ovim modelom se snižavaju troškovi, upravlja rizikom i poboljšava
automatizacija. SWIFT takođe podržava inicijative za razvoj tržišne infrastrukture u domenu

clearing-a, settlement-a

i trgovine. Uvođenje evra 1999. Godine uslovljava mnoga

prilagođavanja u okviru raznih kategorija poruka. Tada dolazi do lansiranja BOLERO-a i
GASTPA. SWIFT počinje razvoj standarda sledeće generacije i strategije koja se odnosi na
e-poslovanje

SWIFT sistem 2000. godine objavljuje planove za dva servisa koji podržavaju

prelazak na “business-to-business” domen. To su servisi Trust Act koji osigurava
korporativno trgovanje preko Interneta i e-paymentsPlus koji omogućava korporacijama sa
web baziranim plaćanjima siguran servis. SWIFTNet messaging services prvi put počinje da
funkcioniše 2001. godine implementacijom u okviru domaće tržišne infrastrukture i to u okviru
RTGSPlus sistema Bundesbanke (

Centralne banke Nemačke

) i

Enquiry Link sistema Bank

Vasković V., “Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju”, Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd, 2007,

SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

of England

(Centralne banke Engleske).

2.3. Koncepcija i funkcionisanje SWIFT mreže

Koncepcija SWIFT sistema se sastoji od različitih sistemskih celina, odnosno

tehnoloških nivoa mreže, čija hijerarhija uslovljava hardware, software, komunikacionu
strukturu mreže i međusobne kontrolne relacije i veze. Svaka od pojedinih sistemskih celina
sprovodi određeni deo funkcija:

System Control Processor (SCP);
Slice Processors (SP);
Regional Processors (RP);
SAP;
Gateway Computer;

System Control Processor se nalazi u središtu SWIFT sistema. U okviru ove mreže

postoje dva SCP u Americi i dva u Holandiji. Međutim, uvek je aktivan samo jedan od njih.
Zadatak SCP je da kontroliše sve pristupe sistemu i obavlja monitoring kompletne SWIFT
mreže i njenih servisa, kao i distribuciju novog software-a, kontrolu ponovnog uspostavljanja
veze i stanja posle prekida u mreži i sl. U SWIFT mreži postoje dva Slice Processor-a od
kojih je uvek aktivan samo jedan.

Slice Processor predstavlja deo SWIFT sistema koji komunicira sa korisničkim

logičkim terminalom (LT). Zadatak SP-a je da usmerava poruke između pojedinih korisnika
SWIFT-a preko regionalnih procesora, da čuva kopije svih emitovanih poruka i na zahtev
korisnika ispostavlja kopiju takvih poruka, da generiše sistemske poruke.

Svaki Regional Processor logički predstavlja ulaznu i izlaznu tačku iz SWIFT sistema.

Svi korisnici pristupaju u SWIFT mrežu preko regionalnog procesora. Svaku unetu i
emitovanu poruku proverava regionalni procesor, pre nego sto se uputi na svoj dalji put,
prema Slice Processor-u. Isto tako i sve dolazeće poruke se jedno vreme zadržavaju u
odgovarajućem regionalnom procesoru, koji sprovodi kontrolu poruka, a zatim ih isporučuje
na naznačenu adresu.

SWIFT omogućava jedinstven pristup raznim finansijskim institucijama i sistemima;

Vremenski rok prijema – kruženja poruka je maksimalno skraćen;

2.4. Prednosti korišćenja SWIFT-a

Široka rasprostranjenost i veliki broj učesnika uslovilo je da SWIFT dobije primat nad

ostalim telekomunikacionim sredstvima, tako su došle do izražaja mnogobrojne prednosti
korišćenja SWIFT mreže.

Prednosti upotrebe SWIFT-a posmatrano sa aspekta troškovne efikasnosti:

SWIFT Access Point

– SAP su mrežni konekcioni čvorovi koji podržavaju portove

krozkoje omogućavaju korisnicima fizički pristup SWIFT mreži. Sastoje se od
telekomunikacione opreme koja je pod nadzorom SWIFT-a sa lokalnom
podrškom koju obezbeđuju lokalni ugovarači SAP-a ima po nekoliko u zemlji, a
neke manje zemlje su priključene na SAP u susednoj zemlji.
Platforma za kreiranje poruka se može višestruko upotrebljavati;
Široka skala usluga po pristupačnoj ceni;
Standardi koji se koriste podržavaju automatizaciju i brzu obradu poruka;
Smanjeni troškovi prenosa poruka u odnosu na teleks i postu;

SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication

investicione institucije,
brokeri tržišta novca,
finansijske institucije koje nemaju u vlasništvu akcije SWIFT-a,
učesnici sistema plaćanja,
berze za hartije od vrednosti i druge relevantne finansijske instrumente,
registar i tansfer agenti,
berze,
izdavaoci putničkih čekova i dr.

2.6. SWIFT standardi

SWIFT standardi su striktno definisana pravila i formati popunjavanja polja u okviru

standardizovanih SWIFT poruka, odnosno opisi odgovarajućih procedura koje se moraju
do detalja sprovesti da bi se omogućilo normalno funkcionisanje SWIFT sistema i razmena
odgovarajućih poruka u okviru mreže. Svi standardi su precizno definisani i tekstualno
opisani sa odgovarajućim ilustracijama. Poštovanjem standarda poruka moguće je kreirati,
memorisati i emitovati poruke uz odgovarajuću validaciju i autorizaciju.

Razmena SWIFT poruka je podvedena pod stroga pravila standarda (međunarodno

priznatih   standarda),   a   struktura   poruka   je   u   korelaciji   sa   vrstom   i   tipom   bankarskog
instrumenta koji se u suštini mapira (po utvrđenim pravilima mapiranja sadržaja poruka).
Standardi   nad   porukama   znače   jedinstvena   pravila   interpretacije   poruka,   odnosno   sve
članice   SWIFT   mreže   na   isti   nacin   tumače   sadržaj   poruka   koje   razmenjuju   sa   ciljem
izvršavanja plaćanja/naplata u poslovima sa inostranstvom.

SWIFT tehnologija rada, u odnosu na tradicionalni sistem rada omogućava:

Unificiranost jezika komunikacije i postupaka,
Ažuran prenos poruka,
Veći stepen pouzdanosti i tajnosti u prenosu transakcija,
Efikasniju kontrolu postupka plaćanja,
Direktno povezivanje sa bilo kojom bankom koja se nalazi u SWIFT mreži,
Znatno veću efikasnost upravljanja sredstvima,
Automatizovanu obradu podataka i
Smanjenje troškova poslovanja.

Standardizovana SWIFT tehnologija rada, ima za krajnji cilj veću efikasnost

upravljanja  sredstvima. U svom razvoju SWIFT se ograničio na transfer sredstava između
banaka, što  je samo po sebi izuzetno značajno za efikasniji razvoj banke. Korišćenje ove
tehnologije  u   smislu   automatizovanja   radnih   postupaka   i   procedura,   koje   se   odnose   na
disponiranje  deviznih   sredstava   i   upravljanje   deviznim   sredstvima,   pruža   značajnu
mogućnost  unapređenja   poslovanja   banke.   Unificiranost   jezika   komunikacije   i   postupaka
odnosi   se  na   uspostavljanje   SWIFT   standarda   za   komuniciranje   i   utvrđivanje   kategorija
poruka za bankarske finansijske transakcije.

SWIFT standardi za komuniciranje se odnose na:

Prioritetne kodove

00 – Sistemske poruke,
01 – Hitne poruke, uz obaveštenje ukoliko se ne isporuči za 15 min.
11 – Hitna poruka, sa upozorenjem ukoliko se ne isporuči za 15 min.