2
1. Увод
Спорт је део друштвене надградње...спорт је настао као последица
човекове потребе за кретањем...спорт је мултидисциплинарна научна
дисциплина и као такав у себи носи стручне називе, настале у њему сродним
наукама. Тактика је једна од њих.
Појам тактике потиче из војне терминологије и нераскидиво је везан за
појам стратегије, где се стратегија дефинише као циљ, а тактика као начин
остваривања истог. Везано за спорт, тактика се дефинише као примена
свеукупних индивидуалних, групних и екипних дејстава у постизању
максималних спортских резултата. То уједно подразумева одабир
адекватних, економичних решења за решавање датих ситуација у
надигравању. Апострофирање индивидуалних, групних и екипних дејстава
нас води у најчешћу поделу на индивидуалну, групну и екипну тактику. Ова
подела, наравно, важи за групне спортове. Поједини аутори ову поделу
сматрају превазиђеном, али нас пракса и даље учи да постоји велики број
ситуација чије решавање зависи искључиво од индивидуалних могућности за
одабир правих решења у датом тренутку. Повезивање више индивидуалности
нас води у дејство групе, а касније и тима.
Свака спортска дисциплина носи сопствена тактичка обележја,
дефинисана правилима игре, али се једноставност у идеји и једноставност у
реализацији намећу као два општа прихватљива облика. Једна од уобичајених
мањкавости тактизирања је копирање већ виђеног, онога што је тренутно
4
противничког тактизирања. Ово води у процену прихватљивости тактичких
замисли, која се односи на оне који треба да је реализују, као и на оне на
којима та замисао треба да се испољи. Одатле став о односу вредности у
планирању и реализацији тактике. Врста вредности која се „троши“ требало
би да буде мање значајна од оне која се „купује“. Зато се никада најбољем
нападачу не даје најтежи одбрамбени задатак.
Веома је битно када треба почети са обучавањем тактике код младих
спортиста. Опште прихваћен став (неки спортови су то дефинисали и
правилима) да рано инсистирање на изразитим тактичким системима може
негативно утицати на развој спортиста. То се огледа у шаблонском
извршавању кретних задатака, што води ка немогућности проширивања
моторичког стереотипа које у спортским играма представља пожељност
највишег нивоа. Променљивост ситуације са своје стране носи акривирање
интелектуално моторичких механизама, што отвара могућност изградње
сопственог стила који на врхунском нивоу прераста у модел за
индентификацију, односно драгоцену техничку иновацију. Са друге стране,
развој тактичког мишљења треба неговати од самог почетка обучавања и
усавршавати га упоредо са усавршавањем спортске технике. Томе у прилог
говори и структура траженог рада млађих категорија у спортским играма и
кошарци (према Спзанском, 1985)
1
где се говори да усмереност траженог
рада која се односи на учење и усавршавање техничко-тактичких задатака
треба бити заступљено са 47,4% у узрасту од 9 до 10 година; са 58,1% у
узрасту од 11 до 12 година; са 62,8% у узрасту од 13 до 14 година; 64,1% у
узрасту од 15 до 16 година и 67,8% у узрасту од 17 до 18 година.
1
Каралејић, М. и Јаковљевић, С.: Основе кошарке, уџбеник, Београд, 2001.год.
5
2. Теоријски приступ
Дефиниције основних појмова. За боље и лакше разумевање овог рада
неопходно је адекватно дефинисати и образложити основне појмове.
Термини ће се у даљем току рада доследно користити како су дефинисани.
Техничко – тактички елемент (син. моторичка навика, моторичка
информација) – аутоматизовано умење, односно онај степен владања
моторном активношћу при којем је управљање ослобоñено контроле виших
нивоа централног нервног система. ˝Технички˝ значи да се елеменат изводи
рационално, без сувишних кретњи. ˝Тактички˝ значи да се ради о елементима
који се примјењују у условима утакмице.
Акциона целина представља скуп техничко- тактичких елемената које
играч примењује од тренутка када је дошао у посед лопте, до момента када
лопта више није у његовом поседу. У раду ће се узимати у обзир акционе
целине у циљу реализације напада (завршавају се шутем на кош). Акционе
целине могу бити једноставне, састављене од 2-3 елемента, или пак
сложеније од 5 па и више елемената.
7
2.1. Тактика кошарке
Први опис кошарке дефинисао је у ову игру као игру са циљем, „да се
убаци лопта у кош противника“
2
. Како би се успешно решио овај проблем
потребно је надиграти противника у датој ситуацији. Избор и примена
оптималних решења за превазилажење дате ситуације предпостављају
одређени нивои техничког мишљења и његову примену. То говори да је
тактика, односно тактичка решења била присутна у кошаркашкој игри од
њених почетака и да се развијала заједно са њом. Историјски развој кошарке
говори да се на почетку играло са девет играча : три играча близу
противничког коша (home,left i right forwards), три играча у средини (center,
left i right center) и три играча у одбрани (goal keeper, left i right back) –
дијаграм 1.
3
Дијаграм 1
2
Каралејић, М. и Јаковљевић, С.: Основе кошарке, уџбеник, Београд, 2001.год.
3
Каралејић, М. и Јаковљевић, С.: Основе кошарке, уџбеник, Београд, 2001.год.
