УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ КРУШЕВАЦ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
:Основни процес прераде пољопривредне
производње
ТЕМА:
Таложење, класирање (системи сита,
Гранулометријкси састав материјала)
Студент:
Тамара Николић 3/15
Крушевац, 2020.
3
1. СИТО – ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
Сито је направа за одвајање зрна одређене величине из масе зрнастог, сипког
материјала. Главни дио сита, просевна површина, изведена је као решетка од шипака,
жичана мрежа или перфорирана плоча с округлим или правокутним отворима. Материјал
се на сито допрема ручно или механички, па зрна мања од отвора пропадају кроз сито, а
већа зрна на њем заостају. Вишекратним просејавањем кроз сита с различитом величином
отвора може се смеса зрнатих или прашкастих честица различите величине раздвојити на
више фракција (у хемији, фракција је део издвојен из неке смесе, на пример фракцијском
дестилацијом, кристализацијом и другим). Разликују се равна и ваљкаста сита, непомична
и помична. Непомично равно сито нагнута је челична решетка, на коју се материјал
обично сипа изравно из превозног (транспортног) возила, па ситна зрна пропадају кроз
отворе решетке, а крупна клижу по површини сита и улазе у спремник. Најчешћи су
облици гибања помичних сита кружно или елиптично гибање терано ексцентром, њихање
и вибрацијско гибање (тресење) равних сита, те ротација (вртња) ваљкастих сита у
посебној равнини. Као посебна врста издваја се просеавање деловањем ултразвука. Сита
се највише рабе у млинарству, грађевинарству, рударству и хемијској индустрији, као и у
кућанству.
Слика 1.
Метална сита
Извор:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Sito
, приступ 24.05.2020.год.
Резултати гранулометријске анализе најчешће су приказани графички и то као
кривуље гранулацијске расподеле. Она приказује удео појединих класа зрна (нпр. зрна
величине између
d
1
и
d
2
mm ). Релативна учесталост y класе зрна нанета на ординату
износи:
4
гдје је q масени удео (%) класе зрна која има димензије од
d
2
до
d
х
mm .
Слика 2.
Кривуља гранулацијске расподеле у зависности од величине зрна
Извор:
https://tehnika.lzmk.hr/tehnickaenciklopedija/klasiranje.pdf
, приступ 24.05.2020.год.
Гранулометријски састав већине природних материјала има кривуљу расподеле
која одговара RRSB (Rosin-Rammler-Sperling-Bennet)) расподели која је одређена изразом
где је
R
релативни одсјев као функција величине зрна,
d'
је величина зм а за коју одсјев
има вредност
R
= l/e = 0,368,, а
n
коефицијент равномерности (за многе материјале
n =
= 0,7··*1,4).).
Двоструким логаритмирањем израза добија се :
У координатном суставу
ln
d,
l
релација приказана је правцем с коефицијентом
смера
n
.
6
брзину пада, што зависи од њихове густине и величине, па се зрна исте коначне брзине
(подударања зрна) могу раздвојити на фракције. Одвајање по величини може се извршити
само из зрна зрна једнаке густине (класификација), јер већа зрна имају већу брзину.
Слично томе, одвајање према густини може се извршити само из колективних зрна једнаке
величине (сортирање), јер гушћа зрна имају већу брзину. Уређаји за класирање флуида се
најједноставније, према пољу примењене силе, деле на гравитационе и центрифугалне.
Гравитациони уређаји се даље разликују према смеру протока флуида и пада зрна. Ако је
проток течности хоризонталан тако да формира угао са путањом (путање) зрна,
класификација се назива седиментација или класификација унакрсног тока. Ако су правци
протока и пада зрна супротни, класификација је супротна. Уређаји за оцењивање
гравитације се деле на механичке и не-механичке, у зависности од тога како се груба
фракција уклања из уређаја. Центрифугални уређаји су хидроциклони или циклони
уопште.
1
1. унос смеше течних и чврстих честица (на пример песка),
2. излаз чврстих честица,
3. чист излаз течности.
Слика 2.
Демонстрација рада хидроциклона
Извор:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Sito
, приступ 24.05.2020.год.
Сито просеавањем може бити суво или влажно. Просечне површине сита су
направљене од шипки, перфорираних плоча или мреже исплетене жице, са отворима
одређене величине. Зрно мање од отвора пада кроз сито као сито, а већа зрна заостају на
сито као сита. Сита могу бити непомична или помична, а супстанце или материјали могу
се кретати дуж сита сита котрљањем или одбацивањем.
Класификација у течности (у течном или гасовитом медијуму) заснива се на брзини
пада зрна, која се у почетку равномерно убрзава, а након неког времена, због трења,
прелази у равномерно не-убрзане. На тај начин зрна постижу константну коначну брзину
1
"
Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža,
www.enciklopedija.hr
, приступ 24,05.2020.
