Targetiranje inflacije
IZVOR: EKONOMIST | BILJANA STEPANOVIĆ, EKONOMIST MAGAZIN
Mnogi svetski analitičari smatraju da je Mađarskoj u ovom trenutku neophodna hitna fiskalna reforma
i konsolidacija. Takođe vlada mišljenje da je Mađarska vrlo blizu valutnoj krizi ako hitno ne izvrši
stabilizaciju. Međutim, u ovom trenutku, neodgovorna politika ne utiče toliko na inflaciju koliko na
tekući deficit. Ukoliko bi se ovo nastavilo, to bi moglo dovesti do depresijacije valute, što bi dalje uticalo
na inflaciju.
Poslovica kaže da se pametni ljudi i narodi uče na tuđim, a oni drugi na sopstvenim greškama. Ako
ima bilo kakve koristi od toga što Srbija u tranziciji kasni za ostalim zemljama, onda je to mogućnost
da uči na tuđim greškama.
O tome kako je Mađarska uspešno prošla kroz tranziciju i stigla do Evropske unije, koja je iskušenja
još očekuju, koliko vlada pomaže, a koliko odmaže u očuvanju stabilnosti cena i kada će Mađarska
forintu zameniti evrom, razgovarali smo sa guvernerom centralne banke Mađarske Zigmundom
Jaraijem.
€:
Da počnemo od aktuelnog pitanja - inflacije. Srbija ima za evropske standarde visoku inflaciju, a
Mađarska svega 2,7 odsto. Kako je postignuta tako niska stopa inflacije?
Zigmund Jarai:
Istorija inflacije nije bila tako dobra ni u Mađarskoj. Mi smo u prošlosti imali slične
probleme. Devedesetih smo imali inflaciju od čak 20 do 30 procenata, a 2001. godine ona je iznosila
oko 10 odsto. Došli smo do zaključka da to ne može biti u interesu države i da je najbolje da se
postigne stabilnost cena, a to podrazumeva inflaciju od oko tri odsto.
Tada smo uveli drastične promene u monetarnoj politici, uveli smo sistem “targetiranja” inflacije i u
periodu od tri do četiri godine uspeli smo da svedemo stopu inflacije na oko tri odsto. Znači, ključno
je bilo uvođenje targetiranja inflacije, jer je to pomoglo da se poveća kredibilitet centralne banke i da
monetarna politika bude transparentna. Takođe smo koristili i kamatne stope za obaranje inflacije,
jer su one uticale na apresijaciju kursa, a to je opet uticalo na pad inflacije.
€:
U Srbiji je jedan od glavnih izgovora za inflaciju rast cena energenata, posebno nafte, na svetskom
tržištu. Međutim, taj rast cena trpe i ostale zemlje. Kako ste vi uspeli da cene održite pod kontrolom?
Z. Jarai:
Cena energenata svakako je uticala i na inflaciju u Mađarskoj, ali u čitavom svetu sada
vlada klima niske inflacije, jer raste konkurencija zemalja kao što su Kina i južnoazijske države, čiji
su proizvodi jeftini i to sve ima uticaj na pad inflacije. Mađarska je uvoznik energenata, ali smatramo
da rastuće cene energenata i rastuća konkurentnost na svetskom tržištu proizvode uravnoteženi
efekat na inflaciju. Mi se trudimo da je održimo na niskom nivou u ovim okolnostima.
Posle upotrebe drastične politike deviznog kursa, inflatorna očekivanja u privredi su niska i
očigledno privredni sektor smatra da centralna banka radi sve što treba da bi zadržala nisku
inflaciju. Oni imaju poverenje u centralnu banku i njen kredibilitet šalje jasan signal zaposlenima u
preduzećima, kao i sindikatima, da će inflacija ostati niska. Smatram da su niska očekivanja ta koja
sada utiču na inflaciju i da je to posledica snažne monetarne politike i nezavisnosti centralne banke.
Budimpešta
€:
I srpska centralna banka vodi strogu monetarnu politiku - obaveznu rezervu povećala je na 60
odsto, što je izazvalo veliki gnev banaka. Narodna banka kaže da joj je to još skoro jedino preostalo
da zadrži inflaciju.
Sa druge strane je visoka javna potrošnja, kao i inflatorna očekivanja zbog najavljenih državnih
investicija od milijardu evra. Kako se u Mađarskoj ponašala vlada dok je centralna banka nastojala
da snizi inflaciju?
Z. Jarai:
Nažalost, ni mi u Mađarskoj nismo imali podršku vlade: plate su rasle veoma brzo u
poslednih pet-šest godina i to je stvaralo inflatorni pritisak. Poslednje dve godine situacija je nešto
bolja. Plate su realno rasle od dva do tri procenta, osim pred izbore, kad smo imali “izborni porast”
plata, što je uticalo na povećanje proseka plata i proizvodilo inflatorni pritisak. Takođe, investicije
koje vlada preduzima dovele su do rasta inflatornog pritiska i mi se trenutno suočavamo sa visokim
bužetskim deficitom, koji iznosi od 7-8 odsto GDP.
Međutim, i rast plata i državne investicije više su uticale na deficit tekućeg bilansa - dakle, na rast
uvoza i deficita - nego na samu inflaciju. To trenutno našu zemlju stavlja u vrlo osetljivu ekonomsku
poziciju i dovelo je do osetljivosti naše valute. Mnogi svetski analitičari smatraju da je Mađarskoj u
ovom trenutku neophodna hitna fiskalna reforma i konsolidacija. Takođe vlada mišljenje da je
Mađarska vrlo blizu valutnoj krizi ako hitno ne izvrši stabilizaciju. Međutim, u ovom trenutku
neodgovorna politika ne utiče toliko na inflaciju, koliko na tekući deficit. Ukoliko bi se ovo nastavilo,
to bi moglo dovesti do depresijacije valute, što bi dalje uticalo na inflaciju.
€:
Pod čvrstim pritiskom MMF, srpska vlada je prošle godine uspela ne samo da uravnoteži budžet,
već i da postigne suficit. Prema nezvaničnim informacijama, početkom ove godine bužet je ponovo
upao u deficit. Vlada ne želi novi aranžman sa MMF i to je ministar finansija otvoreno priznao. On
kaže da ni inflacija više nije glavni cilj, već je to sada rast zaposlenosti. U Mađarskoj je nezaposlenost
porasla u 2005. na 7,2 odsto, prema 6,1 u 2004. godini. Kako se mađarska vlada bori protiv
nezaposlenosti?
Z. Jarai:
Pre svega bih hteo da istaknem kako smatram da su stabilnost cena i niska inflacija u
najboljem interesu države, jer to omogućava dugoročni privredni razvoj. Ne postoji nikakva sprega
između niske inflacije i visoke nezaposlenosti i niska inflacija predstavlja glavni zadatak centralne
banke na koji ona treba da se usredsredi. Kad je u pitanju smanjenje nezposlenosti i taj zadatak je
važan, ali to nije posao centralne banke, već vlade. Ako želi da poveća zaposlenost, ona to treba da
radi tako što će povećavati konkurentost na tržištu, povećavati priliv stranog kapitala, kroz
smanjivanje poreza i birokratskih procedura. Ove dve poslednje stavke su od najvećeg značaja za
unapređenje konkurentnosti jedne privrede.
Ne znam kakav je slučaj u Srbiji, ali u Mađarskoj smo predložili vladi da preduzme mere. Kod nas je
nezaposlenost visoka – viša od sedam odsto. Imamo još jedan problem - mali broj populacije je
zvanično zaposlen. Znači, postoji obimna “siva ekonomija”. Ipak, fokus centralne banke nije
nezaposlenost. To radi vlada. Nezaposlenost se može smanjiti kroz privatni sektor i generalno
