Svaki proizvod u toku svog razvoja mora da prođe kroz process dizajniranja. Dizajn
polazi od definicije problema, zatim se nastavlja s programom neposrednih istraživanja i
razvoja, što vodi do izrade projekta i prototipa.

Današnje shvatanje dizajna vezuje se za sveobuhvatni kvalitet proizvoda, inspirisan
izraženom potrebom čoveka i društva u celini.

Uspeh postižu samo preduzeća koja imaju kvalitetne, pouzdane, atraktivne i estetski
primamljive proizvode.

Proizvod je način na koji preduzeće usklađuje svoje mogućnosti sa potrebama i
zahtevima kupca.

U konkurentskom svetu, marketing predstavlja bitni element za uspeh svake
organizacije. Kompanije sve više dolaze do zaključka da se konkurentska prednost
ostvaruje uviđanjem mogućnosti svih njihovih zaposlenih i njihovim uključivanjem u
proces marketinga

Marketing je organizaciona funkcija i niz procesa kojima se kreira, komunicira i
isporučuje vrednost potrošača i upravlja odnosima sa njima na način koji donosi korist
kompaniji i svima koji su za nju zainteresovani.

U ovom radu su prikazani tehnički aspekti dizajna u kompaniji

“Apple”

, a akcenat je

stavljen na to koliko je bitno imati dobar proizvod, dizajn i marketing u preduzeću.

2. DIZAJN [1]

Dizajn je primenjena umetnost koja nastaje procesom donošenja serije odluka koje
imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje neceg promenljivog. Dizajn se
obicno odvija po unapred određenom planu, ideji ili zamisli. Svrha dizajna je realizacija
plana ili ideje koji mogu biti uzrokovani potrebom da se resi određen problem. Zbog
toga se proces dizajna često definiše i kao proces rešavanja problema. Osoba koja se
bavi dizajnom zove se dizajner.

Dizajn je naučna,  stručna i stvaralačka disciplina,  simbol kvaliteta proizvoda,  kao i
sistem,  funkcija,  skup   aktivnosti,  organizaciona   celina   i   oblast   menadžmenta   u
preduzeću  -  usmeren   ka   potpunom   zadovoljenju   potreba,  zahteva   i  želja   potrošača,
ekonomskim   i   razvojnim   ciljevima   pojedinačnih   preduzeća   i   privrede,  unapređenju
životne i radne sredine i okoline, kao i progresu društva u celini.

Dizajnom se teži unapred predvideti dopadljivost proizvoda koji se dizajnira ili afinitet
pojedinih profila kupaca. Pored toga, veštački se stvara “moda” putem marketinga kako
bi verovatnoća zadovoljenja ciljne grupe bila što veća.

Dizajn proizvoda nalazi se unutar trougla ograničenja:



krajnja upotreba kojoj je proizvod namenjen,



materijal od kojih je proizvod proizveden,



oprema i procesi koji se primenjuju u proizvodnji.

Dizajn prati društvene tendencije, povezan je sa modnim hirovima i zato se brzo menja i
razvija nove stilove.

Za   stvarni   početak   dizajna   smatra   se   XIX  vek,   vek   industrije.   Veliki   pronalasci   su
uslovili razvoj   dizajna (sijalica, mikrofon, mehanički nameštaj: stolice na okretanje,
nameštaj   koji   se   pirlagođava   različitoj   upotrebi,   električni   automobil   itd.).   Rađa   se
insitucija Svetskih izložbi na kojima se izlažu velelepna arhitektonska dela (Ajfelova
kula   i   Kristalna   palata).   Braća   Tonet   otkrivaju   način   za   savijanje   drveta   u   lukove.
Nameštaju se posvećuje više pažnje nego ikad, jer je naveliko moguće manipulisati
njegovim dizajnom i proizvodnjom.

2.1 Podela dizajna [1]

Postoje mnogobrojne discipline dizajna. Neke od njih su:



Industrijski dizajn



Grafički dizajn



Dizajn enterijera

doživljaja umetničkog dela. Zajedno sa etikom spada u zajedničku oblast filozofije koja
se naziva aksiologija ili teorija vrednosti. Potiče od grčke reči „αισθητική”, sto znači
onaj koji primećuje, osetljiv. Kod Imanuela Kanta, estetika znači “nauka koju posmatra
uslove osećajne percepcije.”

2. Motivacija

Pod motivacijom podrazumevamo psihološko stanje pozitivnog ili negativnog
stimulansa čoveka u odnosu na predmet s’ kojim korespondira. Motivacija će stimulisati
ili destimulisati čoveka da se proizvodom koristi ili dag a uopšte kupi, te će određivati
aktivan stav u pogledu modaliteta korišćenja.

3. Funkcija

Funkciju bismo mogli definisati kao prilagođenost predmeta ispunjavanju određene
namene. Analiza dizajnera mora proći od određivanja funkcije ili namene proizvoda, a u
skladu s’ diktiranim potrebama. Svaki predmet ima svoj određeni dijapazon osnovnih i
dodatnih funkcija, koje određuju funkcionalnu kompleksnost proizvoda.

4. Ergonomija

Ergonomija je naučna disciplina kojoj je zadatak da na bazi rezultata svojih empirijskih
istraživanja   antropometrijskih,   dinamičkih,   senzornih   i   psiholoških   karakteristika
ljudskog organizma i ponašanja pruži definisane parameter i preporuke prilagođavanja
predmeta, okoline, sistema i procesa čoveku, koji s’ njima dolazi u dodir. Bitni su
zadaci   ergonomije:   sprečavanje   povreda   i   profesionalnih   oboljenja   kvantitativno   I
kvalitativno   povećanje   efikasnosti   u   proizvodnji   povećanje   efikasnosti   i   sigurnosti
upotrebe.

5. Mehanizam

O fizičko-konstruktivnim uslovima koji određuju proizvod direktno će zavisiti njegov
konačni oblik. Razumljivo je da će uloga mehanizma uslovljavati konačan oblik nekog
predmeta zavisno od konkretnog slučaja: kod kompaktnih predmeta uloga mehanizma
će biti značajnija nego kod manje kompaktnih. Aspekti interferencije između tehnike i
dizajna: nova koncepcija, prilagodljivost (adaptibilnost), sigurnost proizvodnje i
upotrebe redukcija, dimenzija redukcija troškova, pouzdanost, racionalizacija.

6. Struktura

Strukturu bismo mogli definisati kao opis vrsta i kategorizacija elemenata i njihovih
međuodnosa u jednom sistemu, mehaničkom ili biološkom organizmu. Struktura je u
ovom smislu kategorije kompleksnija od mehanizma, jer zavisi, osim od fizičkih i
tehnički datih okolnosti funkcionisanja organizma i od upotrebljenog materijala, načina
proizvodnje, završne obrade (finalizacije) i sličnih ograničenja.

7. Proizvodnja