2
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Студент: Марко Кнежевић 014/2007 УВ
Ментор: Доц. др Атила Бездан
Техничко решење засада јабука
системом „кап по кап“
Дипломски рад
Нови Сад, 2019.
4
1. УВОД
Наводњавање се може дефинисати као допуна природних падавина у сврху
оптималног садржаја воде у тлу, у вегетационом периоду, што је услов за успешно
гајење пољопривредних култура. Циљ наводњавања је да обезбеди оптималну
влажност земљишта, за одређену културу, у оквиру постојећих и сагледивих
економских граница, имајући у виду да њене толерантне границе оптималне
влажности утврђују и карактеристике земљиштa (Колаковић, 2006).
Наводњавање је у основи агротехничка мера чији је задатак да снадбева усеве
потребном количином воде у периоду када она не доспева у довољлним
количинама природним путем. То је мера помоћу које се заједно са
фертилизацијом, заштитом биља и култивацијом постижу високи и стабилни
приноси. Примена наводњавања сама по себи не доноси само добит, него чак
може нанети и штету уколико се правилно не примењује
.
Потреба за навоњавањем
проистиче из чињенице да ће на почетку 21. века на земљи бити око 6 милијарди
људи, а предвиђа се и да ће се сваких 10 – 15 година тај број повећати за нову
милијарду. Овде треба истаћи и чињеницу да се обрадиве површине рапидно
смањују. За бившу Југославију на почетку овог века било је 1063 ha
пољопривредног земљишта по становнику, тј. 0,583 hа обрадивог, док је 1984. год.
то пало на 0,623 ha, тј. 0,34 обрадивог зељишта по становнику (Колаковић,
2006).Када се погледа карта просечних годишњих падавина у свету, увиђа се да
око 25 % површине земље добија мање од 250 mm годишње, око 30 % има
годишње падавине од 250 mm до 500 mm.
Међу стручњацима из области пољпривреде влада мишљење да се без минимум
500 mm годишњих падавина не може планирати биљна производња. Јасан
показатељ потребе за наводњавањем је и податак да се крајем 19. века
наводњавало око 40 милиона hа обрадиве површине, средином 20. века
наводњавало се око 150 милиона hа, док се у овом тренутку наводњава око 300
милиона hа
.
5
Осим основног задатка наводњавање се користи и у сврху фертиригације, борбе
против мраза, испирања засољених земљишта, олакшавање обраде,
омогућавања правовремене сетве, ницања и фитосанитетске заштите
.
1.1. Историјат наводњавања
Наводњавање су примењивали културни народи старих цивилизација Египта,
Кине, Персије, Асирије, Рима, Грчке итд. Хидротехничке мелиорације су биле врло
развијене још у старом веку, о чему говоре бројни материјални и писани докази.
Грчки историчар Херодот у петом веку пре нове ере обишао је долину реке Нила и
описао је да је испресецана каналима, који су омугућили гајење лана и памука.
Међуречије Тигра и Еуфрата је била ,,срећна долина” где се примењивало
наводњавање 3500 година пре нове ере. У Индији се наводњавање примењује
5000 година пре нове ере у долинама реке Инда. У Северној Америци индијска
племена су 500-600 година нове ере наводњавали кукуруз, пасуљ и тикве.
У нашој земљи изградња хидромелиорационх система је почела у Војводини,
после протеривања Турака. Први радови су имали за циљ одбрану насеља и
земљишта од поплавних вода, а затим су извођени радови за дренажу земљишта.
Наводњавање као мелиоративна мера се није развила ни до данашњих дана, јер
се у Србији наводњава свега 0,5 % од укупно обрадивих површина, те смо у том
погледу на последњем месту у Европи, као што је приказано у Табели бр.1
.
(
Бошњак ,1999)
Наводњавање
у Р.Србији
2011
2012
2013
2014
2015
Наводњаване
површине (ха)
26845
29688
37017
28072
21487
Површинским
начином
4828
5384
5940
4916
4866
Вештачком
кишом
20964
23614
30220
22439
16183
Кап по кап
1053
690
857
717
438
Оранице и баште
24054
27852
35111
26250
20036
Воћнаци
2593
1730
1883
1550
1451
Виногради
178
79
-
212
-
Ливаде
20
27
60
60
-
Табела 1. Наводњавање у Р. Србији од 2001. – 2005. Године
7
1.3. Производња јабуке у србији
Уколико би се направио осврт на производњу у свету, Србија има малу
производњу како на светском (0,31%)
,
тако и на европском (1,57%) нивоу. Скоро
десет пута има мању производњу од Пољске. Чињеница је да Србија има
повољан географски положај за производњу јабуке. Терен са надморском висином
између 200 и 700 метара, благо таласаст је пожељан и највише одговара.
У испитиваном периоду , просечна производња јабуке износила је 231,5 хиљада
тона и варира по годинама посматрања ( графикон 1). ( Милена Игњатић, 2014 )
Графикон 1 : Кретање производње јабуке (у 000 тона) за период 1999-2013. године
2.
