УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Тема
: ТЕХНИКА ДРЖАВНИХ ЗАЈМОВА
Предмет: ФИНАНСИЈЕ И ФИНАНСИЈСКО ПРАВО
Ментор: проф. др Милан Томић Студент: Драгана Мајсторовић
Број индекса: 188/10
Бијељина, децембар 2012.
Садржај
Увод ..............................................................................................3
Појам државног зајма...................................................................4
Узроци настанка државних зајмова и основна подјелa.............5
Теорије о јавном зајму..................................................................6
Класификација државних зајмова...............................................8
Техика државних зајмова...........................................................10
Конверзија државног зајма.........................................................12
Амортизација држаног зајма......................................................13
Начин задуживања Републике Српске......................................14
Закључак......................................................................................15
2
1. Појам државног зајма
Држава се најчешће задужује у условима када су јој у кратком року потребна
средства за одређене расходе, најчешће за ванредне расходе, које не може да
покрије редовним приходима. У данашње вријеме основни облик ванредних
прихода држеве су зајмови. Зајам као облик јавног прихода био је познат и у
времену прије капитализма. Још у средњем вијеку, у вријеме феудализма постојао
је зајам али је он служио првенствено за потребе владара, што значи да је имао
персонални карактер. Битна одлика зајма у овом периоду била је и то да се
користио за финансирање непродуктивних расхода. Још одавно је напуштено
начело „лесе пасе- лесе фер“ и све је развијенији државни интервенционизам у
свим областима што резултује сталним растом јавних расхода и све већом
потребом за повећањем јавних прихода.
2
Основне карактеристике државног зајма
су: зајам је инструмент државне економске интервенције, да је то ванредни приход
државе, затим да га прати плаћање уговорене камате као цијене употребе новчаних
средстава. У стабилизацији привредних токова Кејнз даје велику улогу државном
зајму. У условима привредне депресије, држава својим инвестицијама уз помоћ
јавних зајмова оживљава привредни раст и развој, и запосленост. Улога зајма
значајна је била и током развоја америчке државе. Забиљежено је да је један од
најтежих задатака са којима се суочио Александар Хамилтон када је постао
секретар трезора био управо враћање државног зајма. У свом раду он се сусрео са
не тако хармоничном ситуацијом која је владала у државним финансијама. Питање
државног зајма он је разрадио у свом чувеном извјештају о државном зајму који је
доставио Конгресу још давне 1790.
3
2
А. Милојевић, М. Тркља,
Јавне финансије
, Српско Сарајево, 2000.
3
B. Ratchford,
American state debts
, North Carolina, 1941.
Иначе, Александар Хамилтон је био први министар финансија Сједињених Америчких Држава и
оснивач њујоршке банке.
4
1.1. Узроци настанка државних зајмова
Новија схватања јавних финансија сматрају зајам ефикасним средством
стабилизације. Већ раније је напоменуто да је улога зајма у модерним финансијама
порасла и да се већ одавно превазиђен страх од задуживања државе. Финансијска
теорија указује на неколико основних разлога који доводе до задуживања државе.
Као један од наважнијих разлога појављује се државни интервенционизам који
доводи до поребе за већим приходима државе. Како би се покрили новонастали
расходи држава мора да обезбиједи нове приходе. Она то може да постигне или
повећањем фискалног оптерећења или узимањем зајмова. Као сљедећи разлог за
настанка државних зајмова јавља се немогућност додатног фискалног оптерећења.
У условима када је коефицијент фискалног оптерећења релативно висок држава не
може новонастале расходе да подмири повећањем фискалног оптерећења. Држава
прибјегава зајмовима и у случају појаве ванредних јавних расхода, као што су на
примјер санирање неке елементарне непогоде или неки ратни расходи. До
проблема долази и у случају када се не поклапа вријеме прилива јавних прихода у
буџет и вријеме чињења неких јавних расхода
4
.
Код задуживања државе треба разликовати унутрашње и иностране зајмове.
Инострани зајмови имају вишеструке ефекте на државу и државну привреду.
Државе се задужују код различитих међународних монетарних институција, од
којих су најзначајнији Међународни монетарни фонд и Свјетска банка.
Међународни монетарни фонд пружа финансијску подршку и даје кредите
земљама али истовремено пружа и техничку помоћ, прати реформе и даје упутства
за превазилажење кризних ситуација. Међутим, у времену најновије свјетске
економске кризе која је почела 2008. године ни финансијска помоћ међународних
институција не помаже појединим државама да ријеше буџетски дефицит.
5
4
Ј. Ловчевић,
Институције јавних финансија
, Београд, 1997.
5
Љ. Ходак,
Увод у Европску унију
, Загреб, 2004.
5
