Tehnika i praksa

Broj 3, 2010. 

Tehnika  

i praksa 

Č

a

č

ak

Tehnika i praksa, broj 3, 2010. 

 
Glavni i odgovorni urednici 

Ivo Vlastelica 
Radisav 

Đ

uki

ć

Tehni

č

ki urednik 

Aleksandar Damnjanovi

ć

Lektor 

Ivana Krsmanovi

ć

 
Štampa 

Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija, 

Č

a

č

ak 

Format 

24 x 17 cm 
 

Tiraž 

600 
 
 

CIP - 

Каталогизација

у

публикацији

Народна

библиотека

Србије

, 

Београд

 
62 
 
   TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni     
urednici Ivo Vlastelica, Radisav 

Đ

uki

ć

. -     

2010, br. 3  -    . - 

Č

a

č

ak (Svetog     

Save 65) : Visoka škola tehni

č

kih strukovnih  

studija, 2010- (

Č

a

č

ak : Visoka škola          

tehni

č

kih strukovnih studija). - 24 cm 

 
Tromese

č

no 

ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa 
COBISS.SR-ID 174764812 

SADR@AJ 

 
1. ANALIZA 

IZRADE 

BAKARNOG I HROMNOG SLOJA 

 KOD 

[TAMPARSKOG 

CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU.........................1 

Vojislav Radonji}, Sne`ana Ordagi}, Goran Simi} 

2.  UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE 

NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLO^A I KVALITET 

 RASTERSKE 

TA^KE ...............................................................................................9 

Aleksandar Damnjanovi}, Milo{ Radovanovi} 

3.  TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A 

POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM 

 MODELA 

ZAVARENOG 

SPOJA ........................................................................17 

Radovan ]iri}, Milovan Radosavljevi}, Igor Savi} 

4.  PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ^EPA ZA MEHANI^KI 

SPOJNI UREAJ VOZILA....................................................................................25 

Radovan ]iri}, Petar Nik{i}, Zoran Tanasijevi} 

 
5.  IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA 

U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA 

I NEKI EFEKTI PRIMENE ....................................................................................33 

Dragan M. Eri}, Vesna Mandi}, Svetislav Lj. Markovi} 

6.  ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA 
 U 

TERMOELEKTRANAMA.................................................................................41 

Dragan Brajovi}, Pera Gruji~i}, Nemanja Stojanovi}, Aleksandar Kova~evi} 

7.  POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE 

RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA 

 U 

TERMOELEKTRANAMA.................................................................................51 

Dragan Brajovi}, Branislavka Milo{evi}, Darijo Todori}, Du{ko Tanjevi} 

8.  AMM SISTEM ZA DALJINSKO O^ITAVANJE 

 I 

UPRAVLJANJE 

BROJILIMA ............................................................................61 

Nedeljko Bubalo, [}epo Vuji}, Bane ur|i}, Dragan Brajovi} 

 
9.  PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA 

KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA 

U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA.................................................71 

Dragan Brajovi}, Nedeljko Munjas 

10.  ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE 
 SREDNJENAPONSKIH VODOVA......................................................................81 

Predrag Aksentijevi}, Branislav Mladeni}, Neboj{a Petkovi}, Dragan Brajovi} 

2 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

2. BAKARISANJE (IZRADA TIRAŽNE KOŠULJICE) 

Radni sloj bakra (Balardov plašt) služi za izradu elemenata za štampanje. 

Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste 
posebno konstruisane kade ili kupatila.  
 

Radni sloj mora da ispunjava odre

đ

ene uslove u pogledu strukture, 

odnosno tvrdo

ć

e. Naime, on mora da poseduje odre

đ

enu tvrdo

ć

u koja mora da se 

održava u odre

đ

enim granicama tolerancije. Razlike u tvrdo

ć

ama imaju veliki 

uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, što 

ć

e se kasnije videti. Iako se dve dodatne 

osobine, kao što su „lomljivost“ i „unutrašnji napon“, mogu uzeti kao pravilnije 
procene, tvrdo

ć

a bakra ipak ostaje najzna

č

ajniji faktor.  

Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve 

parametre održavati konstantnim i u istim uslovima rada.  

Valjak se montira na odgovaraju

ć

e adaptere i prenosi u kadu za 

odmaš

ć

ivanje gde se kontroliše i eliminišu ne

č

isto

ć

e. Posle eliminisanja ne

č

isto

ć

a i 

odmaš

ć

ivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlaže procesu 

elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektroliti

č

kog bakra.  

Analizom je utvr

đ

en sastav elektrolita: 62,26 g/l H

2

SO

4

, 227,10 g/l 

CuSO

4

, 57,78 g/l Cu  

•

Gustina struje 32 A/dm

2

 – standard za jedan cilindar 

•

Iskoriš

ć

enost struje: 99 – 100 % 

•

Materijal: Ti/PP 

•

Anoda: elektrolit Cu (bez P) 

•

Rastojanje izme

đ

u anode i katode: 4 cm 

•

Potopljenost: 50 % 

•

Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min 

•

Temperatura: 40

◦

C 

•

Napon: 10 V 

 3. 

HROMIRANJE 

Hromiranje cilindra ima zna

č

ajnu ulogu u procesu izrade cilindra za 

duboku štampu. Hromna prevlaka služi da zaštiti od habanja u štampi ina

č

e 

mekanu površinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali i 
kvalitet otiska. 
 

Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom šestovalentnog 

hroma. Potencijal taloženja hroma i kriti

č

na gustina struje zavise od sastava 

elektrolita. Glavni deo struje utroši se na izdvajanje vodonika i stvaranje 
trovalentnog hroma, tako da je iskoriš

ć

enje struje 16 - 18%.  

•

Analizom je utvr

đ

en sastav elektrolita:   275 g/l CrO

3

 i 2,12 g/l H

2

SO

4 

•

Gustina struje 55 A/dm

2

 – standard za jedan cilindar  

•

Iskoriš

ć

enost struje: 16 – 18 % 

•

Materijal: od Ti 

•

Anoda: Ti presvu

č

en Pt 

•

Rastojanje izme

đ

u anode i katode: 5 cm 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

3 

•

Potopljenost: 50 % 

•

Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min 

•

Temperatura: 60

◦

C 

•

Napon: 10 V 

4.   EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA 

4.1.  Bakarisanje 

Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 32

A/dm

2

 na 19 A/dm

2

 i 

sa 40 A/dm

2

 na 35 A/dm

2

) na: 

•

Tvrdo

ć

u bakra 

•

Vreme elektrolize 

•

Hrapavost 

•

Test gravure 

Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolni valjak uzimamo 

II 

valjak

 i radimo sa standardnim uslovima, dok za eksperiment uzimamo 

III valjak

, 

gde smanjujemo gustinu struje, dok su ostali uslovi isti.

Tabela 1: 

Slika 1: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa bakarisanja od gustine struje 

Gustina 

struje 

(A/dm

2

) 

Vreme rada 

(min) 

Tvrdo

ć

a 

(HV)

Hrapavost 

(

μ

m) 

Ocena 

Uzorak 1 

32 

36 

208 

0,27 

dobro 

Uzorak 2 

40 

22 

218 

0,21 

dobro 

Uzorak 3 

19 

58 

193 

0,39 

loše 

Uzorak 4 

35 

28 

205 

0,25 

loše 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

5 

Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolne uzimamo IV valjak i 

radimo sa standardnim uslovima i V valjak na kome smanjujemo gustinu struje.  

Tabela 2: 

Gustina 

struje 

(A/dm

2

) 

Vreme rada 

(min) 

Tvrdo

ć

a 

(HV)

Hrapavost 

(

μ

m) 

Ocena 

Uzorak 1 

55 

17 

1050 

0,26 

dobro 

Uzorak 2 

70 

14 

1100 

0,22 

dobro 

Uzorak 3 

30 

26 

920 

0,82 

loše 

Uzorak 4 

40 

20 

940 

0,83 

loše 

Slika 4: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa hromiranja od gustine struje 

Slika

5: Dijagram zavisnosti tvrdo

ć

e hromiranog valjka od gustine struje 

6 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Slika 6: Dijagram zavisnosti hrapavosti površine hromiranog valjka od gustine struje 

5.   DISKUSIJA REZULTATA

U procesu štampe, kod loše bakarisanog valjka, javio se problem rasipanja 

boje, a to se doga

đ

a kada su pokidani zidovi 

ć

elije na bakarnom valjku. Na slikama 

je dat izgled 

ć

elija, pri gustini struje od 32 A/dm

2

 - 

II valjak, (slika 7)

, i izgled 

ć

elija 

č

iji su zidovi pokidani, nakon što smo smanjili gustinu struje na 19 A/dm

2

 -  

III valjak

 (

slika 8

). 

Slika 7:

Dobra 

ć

elija na bakarnom valjku       Slika 8: Razbijeni zidovi 

ć

elije 

Da bi se rešio ovaj problem, mora da se promeni ugao rakel platna 

(pove

ć

ali smo ugao sa 50

◦

 na 57 - 58

◦

), kao i da pove

ć

amo viskozitet boje (sa 13,5 s 

na 14,5 s).

Tako

đ

e, prikazan je i izgled bakarnog valjka zadovoljavaju

ć

e hrapavosti, 

pri gustini struje od 32 A/dm

2

 -  

II valjak

, (

slika 9

), kao i izgled bakarnog valjka 

pove

ć

ane hrapavosti, usled smanjenja gustine struje na 19 A/dm

2

 – 

III valjak, (slika 

10).

8 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

6.   ZAKLJU

Č

AK

1.

Površina valjaka mora biti glatka, izbrušena i sitnozrnaste strukture.

2.

Tvrdo

ć

a bakarne košuljice mora biti u okviru standarda (200-220 HV) 

zbog tehnike duboke štampe sa koriš

ć

enjem rakel-noža (da ne bi došlo do 

ošte

ć

enja). 

3.

Mogu

ć

nosti ispravljanja grešaka, ukoliko se pojave, su: promena 

viskoziteta boje, promena ugla rakela, naknadno poliranje, 

č

ime se 

smanjuje hrapavost sloja. 

4.

Sloj hroma ima ulogu pove

ć

anja tiražnosti bakarnog cilindra. 

5.

Sloj bakra mora biti takve strukture i tvrdo

ć

e da omogu

ć

i kvalitetno 

elektro-mehani

č

ko graviranje cilindra. 

6.

Kvalitet izgraviranog valjka, a samim tim i kvalitet otiska zavisi od 
strukture površine i hrapavosti bakarne košuljice. 

 7.

LITERATURA 

[1] Maksimovi

ć

 M. D.: 

Galvanotehnika

[2] 

Đ

or

đ

evi

ć

 S.: 

Metalne prevlake

[3] 

Gravure

, ERA 

[4] Tehni

č

ko-tehnološka dokumentacija „PAPIRPRINT“, Gornji 

 Milanovac 

UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA

Č

KE SUPSTANCE NA 

VREME RAZVIJANJA OFSET PLO

Č

A I KVALITET 

RASTERSKE TA

Č

KE 

Aleksandar Damnjanovi

ć

1

, Miloš Radovanovi

ć

2

REZIME 

Praksa je pokazala da je procesiranje odnosno razvijanje prethodno osvetljenih 

ofset plo

č

a u zimskim uslovima, pra

ć

eno problemima ukoliko je razvija

č

ka supstanca 

znatno niže temperature od optimalne. Ovim radom 

ć

e se pokazati da postoji optimalan 

opseg temperatura razvij

č

ke supstance kojom se procesira prethodno osvetljena ofset plo

č

a, 

pri kojima rasterska ta

č

ka na štamparskoj formi ostaje nepromenjena, a vreme razvijanja 

bude efikasno kratko.

Klju

č

ne re

č

i:

litografija, fotoosetljiva emulzija, fotopolimer, srebro halogenid, 

silikon.

DEVELOPER TEMPERATURE INFLUENCE ON DURATION 

TIME AND DOT QUALITY OF PROCESSED OFFSET PLATES 

ABSTRACT  

Practice experience showed us that the processing of presensitized offset plates in 

winter conditions, followed with problems if the temperature of processing substance is 
considerable lower than needed. In this paper will be shown that there is optimal range of 
developer temperature in which image dot stays stable, although the processing time 
shortened. 

Key words: 

litography, photo sensitive coating, photopolymer, silver halid, 

silicone. 

1. UVOD  

Od preve Senefelderove štamparske mašine 

č

ija je konstrukcija 

omogu

ć

avala upotrebu ravne mermerne štamparske forme, do današnjih 

litografskih formi za ofset štampu, prošao je dug razvojni put. Osnova moderne 
litografije je kombinacija fotografije i Senefelderove originalne opservacije da se 
“ulje i voda ne mešaju”. Sve danas napravljene ofset plo

č

e koriste ovaj princip gde 

je nosa

č

 slike u vidu tankog papira, plastike ili tanke metalne plo

č

e, koja se jednom 

izložena svetlu i razvijena, može obmotati oko cilindra mašine za štampu. Ove 
moderne ofset plo

č

e imaju dve površine: površine sa slikom koje odbacuju vodu 

(ostaju

ć

i suve i primaju

ć

i boju) i površine bez slike koje primaju vodu. Ovo je 

1

Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija, 

Č

a

č

ak 

2

 Tehni

č

ki fakultet, 

Č

a

č

ak

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

11 

Ultraljubi~asto svetlo

Negativ ili pozitiv film

Premaz fotopolimera

Aluminijumska plo~a

Slika 4: osvetljavanje plo

č

e (oslikavanje) 

Postoji sedam glavnih vrsta litografskih plo

č

a koje se koriste danas u 

štamparskoj industriji: 

1. Diazo 
2. Fotopolimer  
3. Srebro halogenid 
4. Elektrofotografske 
5. Bimetalne 
6. Bezvodne 
7. Plo

č

e nastale pražnjenjem napona (digitalne bezvodne plo

č

e)  

8. Laserske (digitalne bezvodne plo

č

e) 

9. Computer-to-plate – Razli

č

ite vrste materijala plo

č

e  

Sve ove vrste plo

č

a se generalno mogu podeliti na pozitiv ili negativ plo

č

e. 

1.1. Negativ – radne ofset plo

č

e 

Kako naziv implicira za formiranje nosa

č

a slike kod negativ ofset plo

č

a, 

koristi se negativ film. Ove plo

č

e su uglavnom premazane fotopolimerom. Za 

osvetljavanje ovih plo

č

a postavlja se negativ film preko fotoosetljive obloge i 

izlaže dejstvu ultraljubi

č

astog svetla. Svetlost koja prolazi kroz providna podru

č

ja 

negativa uzrokuju reakciju sa monomerima u fotopolimeru koja ih hemijski 
popre

č

no povezuje formiraju

ć

i polimere. Ovi polimeri se mogu posmatrati kao 

kompleksan lanac monomera, koji su tako jako povezani da se ponašaju kao 
jedinstven, tvrd, kompaktan molekul otporan na mehani

č

ko habanje. Deluju

ć

e 

svetlo ne prolazi kroz tamna podru

č

ja negativ filma tako da na tim mestima nema 

ni reakcije u polimeru. Razvijanjem se uklanja neeksponirani, neotvrdli deo 
polimera. Plo

č

a se tretira vrstom rastvora kau

č

uka da bi neštampaju

ć

e površine 

postale vodoprivla

č

ne (odbojne za boju). 

1.2. Pozitiv-radne ofset plo

č

e 

Kako i samo ime kaže, za formiranje slike na ovim plo

č

ama se koriste 

pozitiv grafi

č

ki filmovi. Fotopolimer koji se koristi u proizvodnji ovih plo

č

a se 

12 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

razlikuje od polimera koriš

ć

enog pri izradi negativ plo

č

a u tome što je otvrdnjen 

pre izlaganja svetlu, a po izlaganju UV svetlu postaje nestabilan. 

Plo

č

e se uglavnom prave od aluminijuma, mada se koriste i papir, poliester 

i multi-metalne plo

č

e. Multi-metalne plo

č

e se koriste kod zahteva za dugotrajnu 

štampu i izdržljivost. Plo

č

e papirnog tipa se koriste za male tiraže i štampu u 

duplikator mašinama (geštetnerima).  

2. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE OFSET PLO

Č

A

Aluminijumske ofset plo

č

e imaju fotoosetljivu emulziju nanešenu preko 

aluminijumske osnove. Papirne i poliesterske plo

č

e se tretiraju vrlo sli

č

no. Kod 

multimetalnih (višeslojnih) plo

č

a struktura osnovnog materijala se blago razlikuje 

od aluminijumske, papirne, itd. Višeslojne plo

č

e su inovirane iz zahteva za duži 

vek rada i trajanja. Danas postoje dve vrste višeslojnih (bimetalnih) plo

č

a: 

•

Bakarna plo

č

a preko prohroma ili aluminijuma 

•

Prohrom plo

č

a preko bakarne 

Ovo su najtrajnije i najskuplje plo

č

e. Ove plo

č

e se presvla

č

e ili diazo ili 

fotopolimerom i mogu biti pozitiv i negativ. 

2.1. Diazo 

Diazo premazi su organska jedinjenja koja se koriste kao fotoosetljivi 

premazi na aluminijumskoj osnovi za vek trajanja od oko godinu dana. Ovakve 
plo

č

e mogu biti pozitiv i negativ. Po izlaganju svetlu tretiraju se razvija

č

kom 

emulzijom koja sadrži lak i kau

č

uk u kiselom rastvoru. Pošto se neosvetljeni diazo 

rastvara u soluciji, depoziti (ostaci) gume na neštampaju

ć

im površinama 

osiguravaju prijem

č

ivost vode. Ostaci laka na osvetljenim površinama osiguravaju 

prijem boje po tim površinama. Po osvetljavanju, plo

č

e se ispiraju vodom i 

zašti

ć

uju gumarabikom. Ove plo

č

e su predvi

đ

ene za tiraže od 100.000 do 250.000 

otisaka. 

2.2. Fotopolimer

Premazi koji se koriste za proizvodnju fotopolimernih plo

č

a su organska 

jedinjenja koja su veoma inertna i otporna na abraziju, dopuštaju

ć

i dužu 

eksploataciju od plo

č

a sa diazo premazima (do 1.000.000 otisaka). Ovaj tip 

premaza se najviše koristi u proizvodnji ofset plo

č

a. Fotopolimerni premazi se 

razlikuju od drugih po tome što za vreme osvetljavanja menjaju molekulsku težinu. 
Ovim se mogu objasniti mnoge od njihovih neobi

č

nih osobina kao što je veoma 

dug radni vek, otpornost na abraziju, ošte

ć

enja i dodatno pove

ć

ana otpornost na 

ošte

ć

enja posle pe

č

enja. Današnje fotopolimerne plo

č

e se predsenzibilizuju 

fotopolimerima osetljivim na svetlost odre

đ

enih talasnih dužina (boja) i mogu se 

osvetljavati laserima i koristiti u digitalnim štamparskim sistemima. 

2.3. Srebro halogenid

 – plo

č

e su predvi

đ

ene za velike brzine štampe i 

koriste fotoosetljivi premaz sli

č

an fotografskom filmu. Emulzije su neosetljive na 

boje i veoma blago osetljive u “plavom” opsegu vidljivog spektra tako da se 
preporu

č

uje manipulacija u svetlosti sa žutim filterom. Ovaj tip premaza se može 

14 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Iste vrste plo

č

a kao i tehnologija se koriste i kod Heidleberg Quickmaster 

DI-46-4 štamparskih mašina sa izuzetkom što se umesto pojedina

č

nih plo

č

a koristi 

rolna plo

č

a. Ove plo

č

e su vrlo kratkog radnog veka (ispod 25.000 otisaka). 

2.7. MAN Dicoweb ili CTPress (Direct Imaging)

 – Skra

ć

enica od 

"Digital Change Over Web" je poslednja re

č

 digitalne tehnologije na štamparskoj 

sceni, mada još nije u komercijalnoj upotrebi. Dicoweb radi tako što se štampa 
digitalno na cilindar (koji ima ulogu plo

č

e), odradi posao štampe i onda briše (

č

isti) 

plo

č

u-cilindar za ponovno oslikavanje. Proces funkcioniše tako što se koristi 

laserska glava za direktno oslikavanje štamparskog cilindra preko termalnog 
ribona. Termalni materijal preba

č

en sa ribona na plo

č

u-cilindar je hidrofoban (ne 

prima vodu - prima boju). Površine cilindra gde nema termo materijala su 
neštampaju

ć

e površine i primaju rastvor za vlaženje. Po završetku štampe površina 

cilindra-plo

č

e se automatski 

č

isti ure

đ

ajem sli

č

nim ure

đ

aju za pranje gume. 

Bez obzira koja se tehnika koristi rezultati su isti: dobija se jedna ofset 

litografska plo

č

a sa površinama koje primaju boju i površinama koje to ne mogu. 

Computer to Plate (CTP) je tehnologija današnjice. 

3. LABORATORIJSKA MERENJA 

Zamisao ovog rada je da se ispita uticaj temperature razvija

č

ke supstance 

na vreme potrebno za razvijanje ofset plo

č

e, kao i na kvalitet oslikane i razvijene 

rasterske ta

č

ke. Pri tom se moralo obezbediti da svi ostali parametri od uticaja na 

proces razvijanja budu zajedni

č

ki i konstantni za sve uzorke, a to su: 

- intenzitet i vrsta svetlosti pri stvaranju latentne slike, 
- vreme izlaganja svetlosti, 
- ista vrsta filma kroz koji se osvetljava plo

č

a, 

- hemijski sastav razvija

č

ke supstance. 

Sa ovim konstantnim parametrima menja se temperatura razvija

č

a i meri 

vreme potrebno za razvijanje plo

č

e koje je prikazano u Tabeli 1. 

Osvetljena ofset plo

č

a sa latentnom slikom ise

č

ena je pre razvijanja na 

površine za razvijanje u razli

č

itim temepraturama postignutim dogrevanjem 

razvija

č

a. 

100

0

100

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Procenat rastera

Povr{ina koja se uve}ava

10 puta za analizu ta~ke

T=180 s

T=6 s

t=15 C

0

t=36 C

0

Slika 5: Skenirana površina osvetljene i            Slika 6: Izgled rasterske ta

č

ke u površinama  

razvijene plo

č

e kroz film rasterskog klina         sa 30 i 40 % rastera, razvijene na razli

č

itim 

                                                                                              temperaturama 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

15 

Slika 5 prikazuje skeniranu površinu jednog uzorka u razmeri 1:1, a 

upore

đ

ivanje svih uzoraka uo

č

avanjem, nije pokazalo razlike. Zato je površina 

obeležena pravougaonikom sa slike 5 uve

ć

ana 10 puta i prikazana slikom 6. Tu se 

ve

ć

 jasno vidi da rasterska ta

č

ka ne menja veli

č

inu pri razli

č

itim temperaturama. 

Sada se može pristupiti definisanju optimalnog opsega temperatura 

razvija

č

ke supstance radi skra

ć

enja vremena razvijanja. 

Tabela 1. Vreme trajanja razvijanja ofset plo

č

e pri razli

č

itim temperaturama 

Temperatura razvija~a

Vreme razvijanja

[ C]

[sec]

0

15

36

32

28

24

20

17

180

30

17

10

8

7

5

 
Na osnovu ovih rezultata napravljen je dijagram zavisnosti vremena 

razvijanja ofset plo

č

a od temperature razvija

č

a. 

t [ C]

0

T [sec]

6

0

12

18

24

30

36

42

6

12

18

24

30

36

42

180

T[sec] = f (t [ C])

0

Slika 7: Dijagram zavisnosti vremena razvijanja od temperature razvija

č

a 

 
3. ZAKLJU

Č

AK 

Iz ovih merenja se lagodno izvla

č

i zaklju

č

ak da je optimalan opseg 

temperatura razvija

č

ke supstance osen

č

eno podru

č

je sa slike 7. To su upravo 

prose

č

ne varijacije spoljne temperature vazduha, što zna

č

i da razvija

č

 možemo 

dogrejati ukoliko je njegova temperatura znatno ispod 18 

0

C, bez bojazni za 

kvalitet rasterske ta

č

ke. 

4. LITERATURA 

 [1] 

http//www.dynodan.com 

[2] J. Zarwan, 

CTP Plate Making 

[

3

] 

U.S. EPA, 

Profile of the Printing Industry

, EPA Office of Compliance 

      Sector Notebook Project, EPA-310-R-95-014, September 1995. 

TEHNOLOŠKI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBOŠA 

POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM 

MODELA ZAVARENOG SPOJA 

Radovan 

Ć

iri

ć

2

, Milovan Radosavljevi

ć

1

, Igor Savi

ć

2

REZIME 

U radu je opisan postupak rekonstrukcije doboša pogonskog bubnja BTO sistema 

za transport uglja. Tako

đ

e su prezentirani rezultati ispitivanja modela zavarenih razli

č

itim 

režimima. 

Klju

č

ne re

č

i:

 doboš pogonskog bubnja, rekonstrukcija, zavarivanje, modelska 

ispitivanja. 

TECHNOLOGICAL PROCEDURE OF RECONSTRUCTION OF 

THE MOTOR CYLINDER BARREL IN THE BTO SYSTEM WITH 

THE EXAMINATION OF THE WELD MODEL 

ABSTRACT 

The paper deals with the procedure of reconstruction of the motor cylinder barrel 

in the BTO system for coal transport. Also, the results of the examination of the weld 
model are done in various regimes.  

Keywords

:

 motor cylinder barrel, reconstruction, weld, model examination 

1. UVOD 

Konvencionalno rešenje (oblaganje doboša gumom postupkom tople 

vulkanizacije ili hladnim postupkom – lepljenjem) je u toku dugogodišnje 
eksplatacije pokazalo slede

ć

e nedostatke [1]: 

-

zamena gumene obloge je veliki remontni zahvat i dovodi do dužeg 
zastoja sistema 

-

kvalitet gume, a time i eksploatacioni vek gumene obloge, je veoma 
neujedna

č

en. 

Probni postupak oblaganja doboša gumiranim metalnim segmentima, koji 

se zavarivanjem vezuju za plašt doboša, omogu

ć

ava ugradnju segmenata na licu 

mesta, bez rasklapanja sistema. Zbog manjih dimenzija segmenata postoje uslovi 
da se isti gumiraju po optimalnom tehnološkom postupku, pa je eksploataciona 
postojanost gumene obloge veoma dobra. Nedostatak postupka je što se, kod 
zamene segmenata ošte

ć

uje obloga doboša, a višestruko zavarivanje može dovesti 

do pojave prslina i drugih grešaka. 

1

 REIK „ Kolubara „ Lazarevac 

2

 Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija, 

Č

a

č

ak

18 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

2. OPIS  REŠENJA 

Predloženo i realizovano tehni

č

ko-tehnološko rešenje predvi

đ

a zavarivanje 

T-drža

č

a gumiranih metalnih segmenata, sl.1. Ugradnja T-drža

č

a segmenata, sl.2., 

se izvodi u radioni

č

kim uslovima postupkom zavarivanja. Ugradnja gumiranih 

metalnih segmenata se vrši na licu mesta u kratkom vremenskom roku. 

Slika 1: Šematski prikaz drža

č

a gumiranih metalnih segmenata 

1-obloga doboša, 2-

č

eona plo

č

a doboša, 3-osovina doboša,  

4- T-drža

č

, 5-gumirani metalni segment 

Slika 2: Konstrukcija T-drža

č

a 

3. DETALJI TEHNOLOGIJE ZAVARIVANJA

T- drža

č

i gumirani na probnom dobošu (prototipu) izra

đ

eni su od 

č

elika    

Č

 0563 (S355 J2 G3). Posle mašinske obrade T- drža

č

 je ispravljen na hladno. 

Predgrevanje doboša je izvršeno gasnim gorionicima. Pre pripajanja T 

nosa

č

 je baziran pomo

ć

u šablona koji odgovara gumiranom metalnom segmentu i 

u

č

vrš

ć

en odgovaraju

ć

im steznim alatom. Nije dozvoljena deformacija T-drža

č

a, 

20 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Dodatni materijal 

Struja 

Zavar Postupak 

Klasa Pre

č

nik Polaritet  Ja

č

ina 

Napon 

Brzina 

dosta.žice 

 (m/mm) 

Protok 

Gasa 

(l/min) 

1.2 

MMAW 

E(111) 

E7018 

∅

2.5 

DC+ 

65-90 

(80-110) 

3.4 

MMAW 

E(111) 

E7018 

∅

3.25 

DC+ 110-140 

METODE I OBIM KONTROLE 

VDK 

100% 

NIVO „B“ 

DIN EN 25817 

TP/MK 100% 

DIN 

EN 

22261 

Slika 3: Alat za baziranje T drža

č

a u toku 

zavarivanja 

Slika 4: Izgled T-drža

č

a posle zavarivanja 

prvog korenog zavara 

a) b)

Slika 5: Izgled doboša posle zavarivanja T drža

č

a (a) i ugradnje gumenih segmenata (b)

4. REZULTATI ISPITIVANJA OSOBINA ZAVARENIH SPOJEVA 

Osobine zavarenih spojeva su proverene ispitivanjem probnih modela. 

Modeli, T-drža

č

i zavareni za ravan lim po režimima datim u tab. 2, su ispitani na 

zatezanje, savijanje i u pogledu raspodele tvrdo

ć

e u šavu i ZUT-u [4].  

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

21 

Tabela 2. Režimi zavarivanja probnih modela 

Pre

č

nik DM,mm 

Model Postupak 

zavarivanja 

Dodatni 

materijal 

(DM) 

Koreni 

zavari 

Zavari 

popune 

Temperatura 

predgrevanja,

o

C 

Hla

đ

enje 

posle 

zavarivanja 

1 

E (111) 

EVB 50 

2,5 

3,25 

/ 

2 

E (111) 

EVB 50 

2,5 

3,25 

200 

3 

MAG (135) 

(82%Ar+18%CO

2

) 

VAC 60 

1,2 

1,2 

200 

4 E 

(111) 

EVB 

MoNi 

2,5 3,25 

/ 

5 E 

(111) 

EVB 

MoNi 

2,5 3,25 

80 

6 E 

(111) 

EVB 

MoNi 

2,5 3,25 

250 

7 

MAG (135) 

(82%Ar+18%CO

2

) 

VAC 60 

1,2 

1,2 

/ 

8 E 

(111) 

Inox 

18/8/6 

(2,5) (3,25) 

/ 

U kvar

cnom

 pesku 

 
4.1. Ispitivanje na savijanje 

Ispitivanje uzoraka na savijanje izvršeno je po šemi datoj na sl. 6,  izgled 

uzoraka posle ispitivanja na sl.7, rezultati u tab. 3. 

PRESEK A-A 

Slika 6: Šema ispitivanja na savijanje 

Slika 7: Izgled uzorka posle ispitivanja na savijanje 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

23 

Kod uzoraka 4, 5 i 6 tvrdo

ć

a ZUT-a  je niža od 250 HBS, dok je tvrdo

ć

a 

šava znatno ve

ć

a, sl. 10. 

Slika 10: Raspodela tvrdo

ć

e u šavu kod uzoraka zavarenih po režimima 4,5,i 6 

5. ZAKLJU

Č

CI 

1.

Predložena i realizovana rekonstrukcija doboša pogonskog bubnja 
omogu

ć

ava zamenu gumiranih metalnih segmenata na licu mesta u 

kratkom vremenskom roku. 

2.

Na bazi uporednih ispitivanja modela zavarenih razli

č

itim režimima 

zaklju

č

uje se slede

ć

e: 

-

zavareni spoj ne predstavlja slabo mesto  u zavarenoj konstrukciji, 

-

usvojeni i realizovani tehnološki postupak zavarivanja ne izaziva 
pojavu krtih struktura u zavarima i ZUT-u, 

3.

Ve

ć

a krutost i otpornost konstrukcije na lom i habanje može se dobiti 

ako se T- drža

č

i izrade od legiranog 

č

elika za poboljšanje u 

poboljšanom stanju. 

6. LITERATURA 

[1]

Tehni

č

ka dokumentacija, REIK „ Kolubara “, Mašinsko održavanje 

rudnog polja „ D “, Lazarevac, 2010. 

[2]

Katalozi železara (Acroni, Jesenice, Bohler) 

[3]

Tehnološki postupak zavarivanja, sistema za držanje gumiranih 
metalnih segmenata, VŠTSS, 

Č

a

č

ak, 2010. 

[4]

Izveštaj o ispitivanju modela zavarenih spojeva, VŠTSS, 

Č

a

č

ak, 2010. 

26 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

1-Osovinica, 2-Opruga, 3-Zabravljiva

č

 donji, 4- Poluga za zabravljivanje, 5- Osovinica sa 

navrtkom, 6-Poluga, 7-Vu

č

na poluga, 8-Osovinica sa navrtkom, 9-Opruga . Napomena-

Presek 

č

epa Ø 53 mm je šrafiran. 

Slika 1. Izgled sedla (sistem “peti to

č

ak”) 

2. GLAVNI TEHNI

Č

KI ZAHTEVI 

Svaki uzorak treba da odgovara dimenzionalnim specifikacijama i 

zahtevima izdržljivosti datim u aneksima 5 i 6 Pravilnika [XX]. Prema Aneksu 6, 
na ura

đ

enim delovima ne sme biti pukotina, lomova ili deformacija  izobli

č

enja. 

Svi delovi mehani

č

kog spojnog ure

đ

aja ili komponente 

č

iji kvar može 

uzrokovati razdvajanje vozila i prikolice, moraju biti izra

đ

eni od 

č

elika. Drugi 

materijali mogu se koristiti ako je njihova ekvivalentnost osobinama 

č

elika 

dokazana od strane proizvo

đ

a

č

a i ako zadovoljava tip atesta koji sprovodi nadležni 

organ ili tehni

č

ka služba. 

Mehani

č

ki spojni ure

đ

aj ili komponente treba da budu sigurni pri radu, te 

njihovo spajanje i razdvajanje treba da  može obaviti jedna osoba bez upotrebe 
alata. Sa izuzetkom Klase T spojnih ure

đ

aja, samo ure

đ

aji koji omogu

ć

avaju 

automatsko spajanje smeju da povezuju  prikolice koje imaju maksimalnu 
dozvoljenu tehni

č

ku masu ve

ć

u od 3,5 tone sa vu

č

nim vozilom. Mehani

č

ki spojni 

ure

đ

aji ili komponenete moraju biti projektovane i izra

đ

ene tako da pri normalnoj 

upotrebi i sa odgovaraju

ć

im održavanjem i zamenom pohabanih delova mogu na 

zadovoljavaju

ć

i na

č

in nastaviti svoj radni vek i sa

č

uvati svoje karakteristike 

propisane  Regulativom. 

Svi mehani

č

ki spojni ure

đ

aji i komponente moraju biti projektovane tako 

da 

č

ine pouzdan mehani

č

ki spoj. Ako je ure

đ

aj izra

đ

en od dva ili više odvojenih 

sklopova u cilju obezbe

đ

ivanja integriteta ure

đ

aja, svaki sklop mora biti 

projektovan tako da ima pouzdan  mehani

č

ki spoj i mora zasebno biti testiran po 

svakom zahtevu. 

Sile opruge mogu da se koriste jedino za zatvaranje ure

đ

aja i da spre

č

e da 

efekti vibracije koje mogu da prouzrokuju pomeranje sastavnih

delova ure

đ

aja u 

položaj u kome može do

ć

i do njihovog otvaranja ili odspajanja. 

Kvar ili greška ni na jednoj opruzi ne sme dovesti do otvaranja ili 

odspajanja ure

đ

aja. Svaki ure

đ

aj ili komponenta moraju biti propra

ć

eni sa 

instalacionim i radnim uputstvima koja pružaju dovoljno informacija stru

č

noj 

osobi da  ure

đ

aj propisno ugradi na vozilo, i kako bi isti radio na odgovaraju

ć

i 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

27 

na

č

in. Instrukcije moraju biti date najmanje na jeziku zemlje u kojoj 

ć

e ure

đ

aj biti 

ponu

đ

en na prodaju.  Kada su ure

đ

aji ili komponente ugra

đ

ene od strane 

proizvo

đ

a

č

a vozila instalaciona uputstva ne moraju  izdavati, ali 

ć

e proizvo

đ

a

č

automobila biti odgovoran za to da da potrebna uputstva korisniku vozila, za 
ispravan rad spojnog ure

đ

aja. 

Za ure

đ

aje i komponente iz Klase A ili Klase S, za prikolice 

č

ija 

maksimalna dozvoljena tehni

č

ka masa ne prelazi 3,5 tone,  koje proizvode 

proizvo

đ

a

č

i koji udruženi sa proizvo

đ

a

č

ima vozila i gde su ure

đ

aji i komponente 

namenjene naknadnoj ugradnji, ako je to mogu

ć

e, visina i ostali instalacioni podaci  

spojnog ure

đ

aja treba da se, svakako, podvrgnu testiranju od strane nadležnih 

organa ili tehni

č

ke službe. 

Za testirane spojne ure

đ

aje i komponente namenjene za teški rad i ostale 

nestandardne razne spojne ure

đ

aje i komponente, Klasa S i Klasa T, važe zahtevi 

dati u Aneksima 5, 6 i 7 [XX] za najsrodnije standardne ili nestandardne ure

đ

aje ili 

komponente. 

3. PREGLED KLASIFIKACIJE VU

Č

NIH URE

Đ

AJA I 

KOMPONENTI PO ME

Đ

UNARODNIM PROPISIMA 

Mehani

č

ki vu

č

ni ure

đ

aji i komponente su po me

đ

unarodnim propisima 

klasifikovani na slede

ć

i na

ć

in: 

- KLASA  A 

Spojne lopte i vu

č

ni nosa

č

i koji koriste sferni 

 ure

đ

aj pre

č

nika 50 mm i nosa

č

e na vu

č

nom vozilu 

za spajanje sa prikolicom, aneks 5, paragraf 1 

regulative ECE 55. 

- KLASA A50-1 do 50-5 

Standardne spojne lopte pre

č

nika 50 mm sa 

 fiksiranjem 

pomo

ć

u klina. 

- KLASA A50-X 

Nestandardne spojne lopte pre

č

nika 50 mm i 

 nosa

č

i. 

- KLASA  B 

Vu

č

ne šipke prikolice sa spojnim glavama za 

spajanje i sa spojnom loptom Ø 50 mm na vu

č

nom 

 vozilu. 
- KLASA B50-X 

Nestandardne spojne glave pre

č

nika Ø 50 mm. 

- KLASA  C 

Vu

č

ne šipke sa klinom Ø 50 mm i sa stegama i sa 

automatskim zatvaranjem i zaklju

č

avanjem klina 

 na 

vu

č

no vozilo, za spajanje prikolice s obzirom 

 na 

vu

č

no oko. 

- KLASA  C50-1 do 50-6    Standardni vu

č

ni ure

đ

aji sa klinom pre

č

nika Ø 50 mm. 

- KLASA  C50-X 

Nestandardni vu

č

ni ure

đ

aji sa klinom pre

č

nika 

Ø 50 mm. 

-   KLASA  D 

Vu

č

no oko sa paralelnim otvorima koji 

odgovaraju klinu pre

č

nika Ø 50 mm i prilago

đ

eno 

 vu

č

noj šipki prikolice za spajanje sa automatskom 

 vu

č

nom vezom. 

- KLASA D50-A 

Standardno vu

č

no oko pre

č

nika klina fi-50 mm za  

 spajanje 

zavarivanjem. 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

29 

- KLASA  T 

Nestandardne spojke namenjene neautomatskoj  

 vu

č

noj šipki, koje se mogu razdvojiti jedino   

upotrebom alata, i tipski se koriste za prikolice  

automobilskih transportera.  

4.  PRIMER HOMOLOGACIJSKOG ISPITIVANJA VU

Č

NOG 

Č

EPA 50 B.1 

4.1. Predmet ispitivanja 

Mehani

č

ki ure

đ

aj za spajanje vu

č

nih i priklju

č

nih vozila vu

č

ni 

č

ep 50.B.1 

(FAP) 

MERODAVNI DEKLARISANI PARAMETRI ISPITIVANOG MEHANI

Č

KOG 

UREÐAJA ZA SPAJANJE VU

Č

NIH I PRIKLJU

Č

NIH VOZILA FAP 

[XX]

Merodavna masa poluprikolice (R), masa vu

č

nog vozila (T) i dozvoljeno 

vertikalno optere

ć

enje na sedlu (U), kao deklarišu

ć

i parametar ispitivanog 

mehani

č

kog ure

đ

aja, dati su u tabeli 3.1. 

Tabela 3.1. Dozvoljena optere

ć

enja vozila 

U 

(t) 

R 

(t) 

T 

(t) 

20 

55 30 

Opšti podaci o vu

č

nom 

č

epu: 

Dozvoljena masa vu

č

nog vozila (teglja

č

a):                                           10.000 kg 

Dozvoljena masa vu

č

nog voza :                                                             65.000 kg 

D   faktor (po DIN-u 74081):                                                                       152 Kn 
Priklju

č

ne mere (po SRPS H.N2.222- DIN 74080, ISO 337): 

Spoj vu

č

nog 

č

epa sa sedlom (prema SRPS H.N2.219, DIN 74080):            50 mm ( 2’’) 

4.2.Tehni

č

ki opis vu

č

nog 

č

epa 50.B.1 

Vu

č

ni 

č

ep VG 50B i VC 50B.1 namenjeni su za spajanje priklju

ć

nih vozila 

(poluprikolica) sa vu

č

nim vozilima (teglja

č

ima) snadbevenim sedlom 50 prema 

standardu SRPS N.N2.219 (DIN 74081) sa klinom za upravljanje poluprikolica 
prema standardu SRPS .32.221 (D1N 74085) ili bez klina. 

Veza vu

č

nog 

č

epa  v

č

  50B za poluprikolicu je pomo

ć

u krunaste navrtke 

M 56 SRPS1`i.B1.631 i rascepke 103:100 SRPS M.B2.300. 

Veza vu

č

nog 

č

epa VC 5013.1 za poluprikolicu je pomo

ć

u krunaste navrtke 

M36x1,5 JUS N.B1.635 i rascepke 6,3x70 JUS M. B2.300. 

30 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Slika 3.1. Skica ugradnje vu

č

nog 

č

epa 50B.1 

Prena Pravilniku ECE br. 55 vu

č

ni 

č

ep VC 50B.1 deklarisan  je za: 

-Tehni

č

ku  maksimalnu  masu  vu

č

nog vozila (sopstvena masa + opte-

re

ć

enje na sedlu) T 30 t (tona), 

- tehni

č

ku maximalnu masu poluprikolica R 55 t (tona). 

Sika 3.2. Na

č

in obeležavanja homologacionih oznaka 

4.3. Rezultati ispitivanja vu

č

nog 

č

epa i zaklju

č

ak 

Cilj ispitivanja je provera 

č

vrsto

ć

e mehani

č

kog ure

đ

aja za spajanje vu

č

nih 

i priklju

č

nih vozila vu

č

nog 

č

epa 50 B.1. 

Vu

č

ni 

č

ep je ispitivan na probnom stolu sa promenljivon silom, kako je to 

definisano Prilogom br. 4 ECE Pravilnika br. 55 [XX]. 

Merodavna veli

č

ina "D" izra

č

unata je na osnovu podataka koje je dostavio 

proizvo

đ

a

č

 po relaciji: 

D=0.6(TR/(T+R-U)=15.23 t 
gde je: 
- R=55 t (merodavna tehni

č

ka masa poluprikolice, data u metri

č

kim 

tonama); 

- T=30 t (merodavna tehni

č

ka masa vu

č

nog vozila, data u metražnim 

tonama);  

IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG INŽENJERINGA U 

INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI 

EFEKTI PRIMENE 

Dragan M. Eri

ć

1

, Vesna Mandi

ć

2

, Svetislav LJ. Markovi

ć

3

REZIME

U ovom radu dat je prikaz aplikacije konkurentnog inženjeringa u proizvodnim 

sistemima. Ovaj na

č

in organizacije podrazumeva kompletnu kompjutersku podršku u sferi 

projektovanja i kontinualno poboljšanje svih elemenata u procesu projektovanja proizvoda i 
tehnologija proizvoda, projektovanja procesa i virtuelnog inženjeringa. Ovakvim pristupom 
ostvaruje se niz pozitivnih efekata. 

Klju

č

ne re

č

i:

 Konkurentni inženjering, Integrisani proizvodni sistemi, 

CAD/CAM/CAE tehnologije, Virtuelni inženjering. 

IMPLEMENTATION OF CONCURRENT ENGINEERING IN 

INTEGRATED PRODUCTION SYSTEMS AND CERTAIN 

EFFECTS OF APPLICATION    

ABSTRACT  

This work contains application display of concurrent engineering in production 

systems. This type of organisation includes complete computer support in designing, 
development and designing of process and vrtual engineering. This approach allows for a 
number positive effekts and continuous improvement of all ellements in the process of 
product designing and technology.       

Key words: 

Concurrent engineering, Integrated production systems, 

CAD/CAM/CAE technology, Virtual engineering.

1. UVOD

Savremeni uslovi privre

đ

ivanja postavljaju veoma kompleksne zahteve 

pred sve koji se bave projektovanjem, razvojem i izradom proizvoda. Stoga nije 

č

udo što se neprestano traga za što je mogu

ć

e efikasnijim konceptima organizacije 

koji bi maksimalno uspešno preto

č

ili marketinške zahteve u konkurentne 

inženjerske proizvode. Nesporno, da je ovaj put veoma kompleksan i da 
podrazumeva organizacionu, materijalnu, kadrovsku i tehni

č

ko-tehnološku 

podršku. Kao logi

č

na posledica ovakvih uslova name

ć

e se neophodnim proces 

potpune integracije razvojno-proizvodnih sistema i njihova inter-aktivna 
povezanost. Prate

ć

i ovakve zahteve, danas se sve više radi na konceptu 

1

 Kompanija “Sloboda” A.D. 

Č

a

č

ak, 

2

  Mašinski Fakultet Kragujevac, Kragujevac

3

Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija, 

Č

a

č

ak

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

35 

Slika 1: Koncept aktivnosti konkurentnog inženjeringa         

Posle detaljnih procena stru

č

nih timova, analiza i potrebnih simulacija 

sledi kona

č

no formiranje konstruktivne i tehnološke dokumentacije. Cilj ovakvog 

pristupa jeste da se u što ve

ć

oj meri preduprede svi mogu

ć

i problemi koji se 

odnose na kriti

č

na mesta radnog predmeta, alata i tehnološkog procesa. 

Formiranje 

timova 

Projektni biro 

- koncept proizvoda 

Tehnološki biro 
- ocena tehnologi

č

nosti  

Tehnologi

č

nost 

zadovoljava 

? 

     I D E J A

- 

Marketing, 

- Služba za   
istraživanje 

- 

Informacije

Projektni biro 
CAD/CAM software 
CAD-modul

Tehnološki biro 
CAD/CAM software 
CAM-modul

Simulacioni inženjering 

CAD/CAM/CAE,  RP/RT/RE, VR 

Resultati 

simulacije dobri

Kona

č

na dokumentacija 

36 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

3. PRAKTI

Č

AN PRIMER SIMULACIJE 

Primeri iz prakse verovatno najbolje i najupe

č

atljivije pokazuju 

opravdanost aplikacije savremenih tehnologija projektovanja.  

Slede

ć

i primer pokazuje tehnološke prednosti ove tehnologije u procesu 

mašinske obrade deformacijom. Re

č

 je o obradi višefaznim kombinovanim 

istiskivanjem za dobijanje radnog predmeta prikazanog na slici 2. Tehnologija za 
dobijanje ovog dela razvijena je u Kompaniji „Sloboda“ A.D. u 

Č

a

č

ku, deo se 

proizvodi u sklopu odre

đ

ene kooperacije, a materijal obratka jeste 

Č

. 4120. 

Slika 2: Izgled gotovog radnog predmeta 

Dobijeni su tehni

č

ki crteži obratka po operacijama procesa i komponenti 

alata, a zatim se izvršilo njihovo modeliranje u CAD modulu softvera „CATIA 
V5.“ Na slici 3 prikazani su CAD modeli spoljašnjeg (drugog oja

č

avaju

ć

eg) 

prstena (levo) i pritiskiva

č

a za I operaciju (desno).  

Slika 3: CAD modeli prstena i pritiskiva

č

a

38 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Slika 5: Distribucija radijalnih, obimnih i aksijalnih napona u alatu 

Suština ovih simulacija jeste variranje napona pri promeni zadora. Tako 

smo sa promenom zadora izme

đ

u matrice i prvog oja

č

avaju

ć

eg prstena na 0,45 

mm, a izme

đ

u prvog i drugog prstena na 0.35 mm imali druga

č

iju (povoljniju) 

distribuciju komponenata napona kako je to pokazano na slici 6. To je dovelo do 
smanjenog prednaprezanja, a kao prakti

č

nu korist imali smo pove

ć

anje 

postojanosti ovih elemenata alata za 15 do 20%, što je sa stanovišta izrade velikih 
serija veoma zna

č

ajno. 

Slika 6: Distribucija napona pri promeni zadora 

             Tako

đ

e, jedan od ciljeva ovih simulacija bila je procena bolje stabilnosti 

procesa i ve

ć

a dimenziona ta

č

nost obratka. Za postizanje ovih parametara 

simuliran je uticaj hoda pritiskiva

č

a u II operaciji istiskivanja na finalnu 

dimenzionu ta

č

nost obratka u III operaciji kombinovanog istiskivanja. 

              Simulacijom je utvr

đ

eno da je skra

ć

ivanjem hoda pritiskiva

č

a od 2 mm u 

drugoj operaciji istiskivanja stvorena ve

ć

a rezerva materijala za III operaciju, 

posebno na donjem delu gde se istiskuje unutrašnje ozubljenje. Sa ovakvim 
izmenama mi kreiramo pravac optimizacije tehnoloških procesa, a kao ciljna 
funkcija u ovom slu

č

aju zahteva se ta

č

nost obratka.  

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

39 

Slika 7: Simulacija traženih dimenzionih veli

č

ina obratka 

Sa predloženim skra

ć

enjem hoda u II operaciji (od 2 mm), postigli smo 

dubinu unutrašnjeg ozubljenja u III operaciji od 17,6 mm (umesto ranijih 16 mm), 
što je tehnološki mnogo prihvatljivije. Na slici 7 prikazana je simulacija 
karakteristi

č

nih dimenzija obratka nakon III operacije istiskivanja. 

4. ZAKLJU

Č

AK 

Iz ovog kratkog prikaza jasno se vide pozitivni efekti virtuelnog 

inženjeringa i njegov stvarni doprinos optimizaciji tehnoloških procesa. To je 
zaista veoma mo

ć

an alat koji nam omogu

ć

ava analizu proizvoda i procesa, kao i 

neophodnih modifikacija, u virtuelnom (elektronskom) obliku. Ovakav na

č

in rada 

znatno smanjuje troškove i skra

ć

uje vreme, a sa druge strane pove

ć

ava postojanost 

alata i kvalitet proizvoda. 

5. LITERATURA  

[1] Eri

ć

 M. D., Markovi

ć

 LJ.S.: 

Application some aspects concurrent 

engineering in computer development products and manufacturing 

 process, 

9th International Conference

„Research and Development in 

Mechanical Industry“ RaDMI 2009, 16-19 September 2009, Vrnja

č

ka 

Banja, Serbia.  

[2] Mandi

ć

 V., Tehni

č

ki izveštaj – Simulacija procesa višeoperacijskog 

istiskivanja, CeVIP, Kragujevac, 2008. 

[3] Mandi

ć

 V., 

Virtuelni inženjering

, Mašinski Fakultet u Kragujevcu,  

Centar za Virtuelnu proizvodnju, 2007. 

[4] Eri

ć

 D., Markovi

ć

 S., 

Application Effects of Concurrent Engineering 

in Computer Designing of Processes,

 Rad prihva

ć

en za Konferenciju 

INFORMS Annual Meeting, San Diego U.S.A., October 11-14, 2009. 

[5]  Imlementing Concurrent Engineering in Small Companies, Marcel 

Dekker Inc., New York 2002. 

[6] Mandi

ć

 V., Stefanovi

ć

 M., Forging Preform Design Using FEM  

Simulation, Conf. Manufacturing and Management in 21

st

   Century, 

Ohrid 2004, Proceed. Pp. 290-298. 

ANALIZA PRIMENE  ELEKTROSTATI

Č

KIH FILTERA U 

TERMOELEKTRANAMA                                                      

Dragan Brajovi

ć

1 

, 

Pera Gruji

č

i

ć

2

, Nemanja Stojanovi

ć

2

, Kova

č

evi

ć

 Aleksandar

2

 
REZIME 

U radu je obra

đ

ena problematika rada elektrostati

č

kih filtera, koji su u širokoj 

upotrebi u razli

č

itim industrijsko-tehnološkim procesima zbog mogu

ć

nosti efikasnog 

izdvajanja 

č

estica, kod vrlo visokih gasnih protoka, uz minimalan pad pritiska u dimnom 

kanalu. Elektrofilteri nisu od presudnog zna

č

aja za rad termoelektrane. One, tehni

č

ki 

gledano, mogu da funkiconišu i bez njih. Me

đ

utim, ako se po

đ

e od podataka da se 

č

ak 22 

odsto težine uglja koji ulazi u kotao ,,pogonskog goriva” po svakom proizvedenom kilovat-

č

asu pretvara u lete

ć

i pepeo, sasvim je jasno da su blokovi bez ugra

đ

enih filtera 

nezamislivi. Rešenje do koga su došli doma

ć

i stru

č

njaci, praksa je pokazala, daje bolje 

rezultate od filtera starijih generacija. Novi filteri ,,traže”  manje 

č

elika, dakle, jeftiniji su, a 

vazduh ,,osloba

đ

a”  i onih najsitnijih zaga

đ

uju

ć

ih 

č

estica. Doprinos ovog rada se ogleda u 

analizi  opravdanosti koriš

ć

enja elektrostati

č

kih filtera u postizanju maksimalne efikasnosti 

izdvajanja pepela uz najmanju mogu

ć

u potrošnju elektri

č

ne energije i visoku pouzdanost.  

Klju

č

ne re

č

i: 

Emisione i taložne elektrode, impulsno napajanje, lete

ć

i pepeo.

THE ANALYSES OF THE FUNCTIONING OF THE 

ELECTROSTATIC FILTERS IN THE STEAM POWER STATIONS 

ABSTRACT

This paper elaborates on the issues of the functioning of the electrostatic filters  

which are widely used in various industrial and technological processes because of the  
possibility of the efficient separation of the particles in very high gas flow with the minimal 
pressure drop in the furnace flue. Electric filters are not of crucial importance for the 
functioning of the steam power station-one. Technically speaking, they can even function 
without them. However, if we begin with the data stating that 22 percent of the coal weight 
which goes into the 

˝

motor fuel

˝

 boiler is converted into flying ash for every kilowatt hour 

(Kwh) that is produced, it is perfectly clear that the usage of the blocks without built-in 
filters is unthinkable. As the praxis has shown, the solution which the experts have come 
upon, gives better results than the older generations of filters. New filters 

˝

need

˝

 less steal, 

so they are cheaper and they 

˝

free

˝

 the air even from the tiniest polluting particles. 

Contribution of this work can be seen in the analysis of the reasonability of the electrostatic 
filters use in reaching of maximum efficiency of ash separation with the least possible 
waste of electricity and high reliability.    

Key words: 

Emission,  ion-selective electrode, pulsed power supply, flying ashes.

________________________ 

1

 VŠTSS, 

Č

a

č

ak  

2

 SŠ ,“17. septembar“, Lajkovac 

42 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

1. UVOD 

Elektro filteri koji su ugra

đ

ivani u blokove naših elektrana imaju 

takozvano pedesetohercno rešenje za napajanje, a regulacija procesa filtera obavlja 
se pomo

ć

u tiristora. Novo rešenje preduhitrilo je i evropsko zakonodavstvo. U 

iš

č

ekivanju novih pravila koja 

ć

e obuhvatiti i pre

č

iš

ć

avanje najsitnijih zaga

đ

uju

ć

ih 

č

estica, nazvanih PM 10, koje mogu da u

đ

u u plu

ć

a i alveole i tako zamaraju imuni 

sistem, razvila se nova generacija elektrofiltera kojom upravljamo naponom uz 
koriš

ć

enje takozvanih IGBT tranzistora, koji se mogu uklju

č

ivati i isklju

č

ivati u 

vremenu koje se meri mikrosekundama, a zatim se pristupilo i razvoju novog 
visokofrekventnog napajanja posebno zna

č

ajnog za rad elektrofiltera. Zahvaljuju

ć

i 

novom rešenju znatno brže može da se reaguje kada se pojavi elektri

č

ni luk, a 

njegova energija je 

č

ak deset puta manja. 

Elektrostati

č

ki filteri se sastoje iz sistema emisionih i taložnih elektroda. 

Emisione elektrode mogu biti pravougaone žice, štapovi sa šiljcima ili nekog 
drugog oblika koji 

ć

e sadržati ispup

č

enja, dok su taložne elektrode ravne. Izme

đ

u 

pomenutih elektroda dovodi se konstantni visoki jednosmerni napon, dok struja 
dimnih gasova prolazi izme

đ

u njih. Na šiljcima emisione elektrode (ispup

č

enjima) 

javlja se korona, vazduh se polako jonizuje i stvaraju se joni oba polariteta. Pri tom 
su jedni privu

č

eni od starane taložne elektrode a drugi od strane emisione. Joni 

privu

č

eni od strane talažne elektrode na putu do nje pune 

č

estice lete

ć

eg pepela 

naelektrisanjem.  

1.1. Punjenje 

č

estica naelektrisanjem 

Pri prolasku kroz izdvaja

č

, 

č

estice dimnog gasa primaju naelektrisanje od 

jona. Postoje dva mehanizma naelektrisanja 

č

estica, i to su: naelektrisanje 

elektri

č

nim poljem i naelektrisanje difuzijom.   

Prilikom punjenja elektri

č

nim poljem, 

č

estica prima naelektrisanja po 

slede

ć

oj formuli :   

⎟⎟

⎠

⎞

⎜⎜

⎝

⎛

⋅

+

⋅

⎟⎟

⎠

⎞

⎜⎜

⎝

⎛

⎟⎟

⎠

⎞

⎜⎜

⎝

⎛

+

=

t

N

eZ

t

N

eZ

e

Ed

n

i

i

i

i

r

π

π

ε

ε

1

4

2

3

2

                             (1.1.) 

Gde su : 

n

 - broj elementarnih naelektrisanja koje 

č

estica primi, 

ε

 -  permitivnost, 

E

- elektri

č

no polje, 

e

-  elementarno naelektrisanje elektrona, 

d

-  pre

č

nik 

č

estice, 

1

Z

- pokretljivost jona, 

i

N

- koncetracija jona, 

t

 - vreme. 

 
Difuziono punjenje 

č

estice naelektrisanjem dato je formulom: 

44 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Slika 2:

Krive napon – struja za negativnu i pozitivnu koronu 

2. KARAKTERISTIKE ELEKTROSTATI

Č

KIH IZDVAJA

Č

A 

Elektrostati

č

ki izdvaja

č

i su u širokoj upotrebi u razli

č

itim industrijsko-

tehnološkim procesima zbog mogu

ć

nosti efikasnog izdvajanja 

č

estica kod vrlo 

visokih gasnih protoka uz minimalan pad pritiska u dimnom kanalu. Klju

č

uspešnog rada izdvaja

č

a predstavlja njegovo energetsko napajanje koje bi moralo 

da u izdvaja

č

u obezbedi: 

-   maksimalno i mogu

ć

e naelektrisanje 

č

estica i 

-  uspostavljanje što je mogu

ć

e ja

č

eg elektri

č

nog polja neposredno u blizini  

kolektorskih elektroda. 

Prema 

White

-u, glavnu teoretsku vezu izme

đ

u efikasnosti izdvajanja i 

elektri

č

nog stanja u izdvaja

č

u predstavlja brzina izdvajanja (migraciona brzina). 

Ona se može predstaviti slede

ć

im izrazom: 

d

Q

E

K

k

⋅

⋅

⋅

⋅

⋅

=

η

π

ω

3

                                           (1.3.) 

gde su: 

E

 -  ja

č

ina elektri

č

nog polja, 

Q

 -  optere

ć

enje 

č

estica, 

η

 -  viskozitet gasa, 

d 

– pre

č

nik 

č

estica, 

K

 – faktor zavistan od dielektri

č

ne konstante, 

K = f(

ε

). 

Sam proces izdvajanja 

č

estica u velikoj meri zavisi od hemijskog sastava 

dimnog gasa, 

č

ije su karakteristike pre svega, zavisne od uglja - njegove toplotne 

mo

ć

i, vlage, sadržaja sumpora, itd. Kod kotlova koji sagorevaju sprašeni ugalj, 

dimni gas sa 

č

esticama lete

ć

eg pepela predstavlja osnovni fluid koji se podvrgava 

fizi

č

kom procesu u prostoru izme

đ

u elektroda izdvaja

č

a. 

Kakvo 

ć

e biti izdavanje, zavisi od karakteristika dimnog gasa kao što su: 

- hemijski sastav dimnog gasa, 

- hemijski sastav lete

ć

eg pepela, 

- jonizacione karakteristike dimnog gasa, 

- 

elektri

č

ne karakteristike lete

ć

eg pepela (specifi

č

ni otpor, 

dielekti

č

na konstanta). 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

45 

Pošto izdvaja

č

 predstavlja prostor u kome se odigrava jonizacija gasa, pri 

č

emu se uspostavlja struja korone, i to kako kroz me

đ

uelektrodni gasni prostor, 

tako i kroz sloj nataloženog praha na kolektorskoj elektrodi, pretpostavka je da 
jonizacione karakteristike dimnog gasa, specifi

č

na elektri

č

na otpornost 

č

estica i 

specifi

č

na površina 

č

estica predstavljaju klju

č

ne faktore u tehnologiji rada 

izdvaja

č

a. Iako jako bitne, jonizacione karakteristike dimnog gasa uglavnom nisu 

nepovoljne za rad izdvaja

č

a, što se ni u kom slu

č

aju ne može re

ć

i za preostala dva 

faktora. 

          2.1. Povratna korona 

          Ova pojava se, uglavnom, sre

ć

e kod postrojenja koje sagorevaju sprašeni 

ugalj sa niskim sadržajem sumpora, zbog pojave pepela visoke specifi

č

ne 

elektri

č

ne otpornosti (

slika 2

). 

Kako  se 

č

estice talože na kolektorskoj elektrodi, sloj nataloženog praha 

postaje sve deblji, i u nekoj ta

č

ki 

ć

e pad napona preko ovog sloja dosti

ć

i takvu 

vrednost da dolazi do dielektri

č

nih proboja unutar sloja praha. Ta pojava se naziva 

povratna korona

.

          Povratna korona je suprotne polarnosti od primarne (željene) korone, i kao 
rezultat toga dolazi do uspostavljanja jako lošeg elektrostati

č

kog ambijenta, koji 

dalje dovodi do pojave povratne jonizacije i znatnog sniženja efikasnosti  
izdvajanja.   

Slika 3: Raspodela napona izme

đ

u elektroda kod visokootpornog pepela 

Glavni negativni efekat povratne korone predstavlja proizvodnja jona 

suprotnog  polariteta od jona koje proizvodi emisiona elektroda. Ovi joni 
rekombinacijom neutrališu jone potrebne za optere

ć

enje 

č

estica, i što je vrlo važno, 

uve

ć

avaju potrošnju elektri

č

ne energije. 

Bez obzira na koji od prethodnih faktora ima dominantni uticaj (praksa 

pokazuje da je to specifi

č

na otpornost lete

ć

eg pepela), njihov krajnji rezultat 

implicitno je sadržan u funkciji koja predstavlja zavisnost struje elektrostati

č

kog 

izdvaja

č

a od dovedenog (jednosmernog) visokog napona. Ova zavisnost poznata je 

kao karakteristika napona struja (

U-I

), i predstavlja osnovnu karakteristiku 

napajanja elektrostati

č

kog izdvaja

č

a.   

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

47 

najkarakteristi

č

niji napajanje automatskom regulacijom napona, konvencionalno 

napajanje i rad u intermintentnom režimu.  

Klju

č

ni parametar regulacije napona u elektrostati

č

kim izdvaja

č

ima 

predstavlja ugao paljenja tiristora. Regulator napona odre

đ

uje ovaj ugao za svaku 

poluperiodu napona napajanja (svakih 10 ms), i mora dati preciznu vrednost u 
zavisnosti od stanja unutar izdvaja

č

a.  

Performanse svakog automatskog regulatora napona su blisko povezane sa 

vrstom opreme koja se koristi za detekciju trenutnih vrednosti mernih elektri

č

nih 

veli

č

ina. 

Vrsta signala koja se dovodi regulatoru i na osnovu kojih on odre

đ

uje 

stanje u izdvaja

č

u, zavisi jedino od proizvo

đ

a

č

a opreme (regulatora) i njegovog 

pristupa problematici, tako da, posledi

č

no, nije uvek ista. Evropljani, na primer, 

imaju dugu tradiciju koriš

ć

enja vrednosti struje i napona unutar izdvaja

č

a 

(sekundarnih veli

č

ina) koje dovode u regulator, dok su se u Americi doskora 

koristile struje i naponi samo sa primarne strane, a tendencija je uvo

đ

enje i 

sekundarnih veli

č

ina u automatski regulator.  

Pored nabrojanih veli

č

ina, sve više se koristi i signal sa mera

č

a 

neprozornosti (ekstinkcije) dimnih gasova na izlazu iz izdvaja

č

a. Ovaj ure

đ

aj može 

dati veoma preciznu sliku o emisiji 

č

estica neizdvojenih iz struje dimnog gasa, i 

njegov signal se koristi za optimizaciju rada elektrostati

č

kih izdvaja

č

a u smislu 

uštede energije.  

Slika 6:

Elektri

č

na šema za impulsni rad preko impulsnog transformatora

U savremenim ure

đ

ajima se, kao signal dovedeni regulatoru sa sekundarne 

strane koriste (kako za regulaciju, tako i za monitoring): 
 

- srednja vrednost napona u izdvaja

č

u, 

- vršna vrednost napona  izdvaja

č

a, 

- minimalna vrednost napona  izdvaja

č

a  

- srednja vrednost struje izdvaja

č

a. 

U ranijim sistemima za automatsku regulaciju napona koriš

ć

ene su srednje 

vrednosti napona i struje, dok se savremenijim regulatorima sve 

č

eš

ć

e dovode 

minimalna i maksimalna vrednost napona u izdvaja

č

u. Ovo je veoma zna

č

ajno kod 

48 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

izdvaja

č

a  koji rade sa visokootpornim lete

ć

im pepelom, u cilju smanjenja efekta 

povratne korone.  

Signali koji se dovode sa primarne strane su: 

            - efektivna vrednost struje, 
            - efektivna vrednost napona, 
            - aktivna snaga ka transformatorsko-ispravlja

č

koj jedinici i  

            - prividna snaga ka transformatorsko-ispravlja

č

koj jedinici; 

Na kraju, može se navesti da se poboljšano izdvajanje u slu

č

aju impulsnog 

napajanja postiže kombinacijom slede

ć

a 4 efekta : 

            - bolje je punjenje 

č

estica naelektrisanjem, 

            - elektri

č

no polje u me

đ

uelektrodnom prostoru je ja

č

e, 

            - bolja je raspodela struje, 
            - bolja je mogu

ć

nost kontrole struje. 

          Jedna od mana dosadašnjih rešenja jeste spora reakcija upravlja

č

kog 

sistema kod pojave elektri

č

nog luka koju nije bilo lako izvesti. Posledica su 

ošte

ć

enja, stvaranje kratera na elektrodama koje uspešno mogu da izdvajaju pepeo 

samo ako su ravne. Zato su do sada remonti morali da se rade 

č

esto, a to je posao 

gotovo identi

č

an izradi novog filtera. Na drugoj strani, iako su ti prekidi po pravilu 

kra

ć

i od sekunde, tokom njih filteri ne rade i u vazduh odlaze znatno ve

ć

e koli

č

ine 

zaga

đ

uju

ć

ih 

č

estica. Zahvaljuju

ć

i novom rešenju znatno brže može da se reaguje 

kada se pojavi elektri

č

ni luk, a njegova energija je 

č

ak deset puta manja. To zna

č

i 

deset puta manju eroziju elektroda i isto toliko kra

ć

u beznaponsku pauzu. Dakle, 

skra

ć

uje se interval u kome se intenzivno emituju zaga

đ

uju

ć

e materije. Tako

đ

e, 

ovladalo se i tehnikom uz koju možemo da se približimo maksimalnom potrebnom 
naponu i održavamo ga, bez premašivanja granice na kojoj dolazi do stvaranja 
elektri

č

nog luka zahvaljuju

ć

i 

č

emu ovaj sistem radi neprekidno za razliku od 

pedesetohercnog, koji je tokom svakih 10 milisekundi aktivan svega 3-4 
milisekunde. Na ovaj na

č

in se sa manjom površinom elektroda, odnosno manje 

č

elika postiže isti efekat 

č

iš

ć

enja. Ušteda je oko 30 odsto. Umesto dve hiljade tona, 

u naš filter je ugra

đ

eno 1400 tona 

č

elika. 

Ono što bi sada valjalo uraditi jeste obezbediti uslove za proizvodnju 

č

eli

č

ih plo

č

a novih elektrofiltera. Naime, nova tehnologija napajanja i upravljanja 

filterom  omogu

ć

uje da se ostvari tehni

č

ki i ekonomski optimum, ali se više od 90 

odsto cene svake nove instalacije odnosi pre svega na 

č

eli

č

nu konstrukciju koja 

nije tehnološki zahtevna, ali ipak vezuje najve

ć

i deo radne snage i finansijskih 

sredstava. 

4. KOMENTAR O RADU ELEKTROSTATI

Č

KIH IZDVAJA

Č

A 

Redovnim uvidom u rad elektrostati

č

kih filtera (EF), se vrši 

blagovremeno: 

-

registrovanje neispravnosti rada EF, 

-

utvr

đ

ivanje uzroka nastalog kvara i ispada sekcije EF, i 

-

utvr

đ

ivanje odstupanja parametara koji su bitni za rad  

Pra

ć

enje rada EF pojedinih blokova se vrši u skladu sa Uputstvom za 

lokalno i daljinsko upravljanje elektrostati

č

kim filterom, za odgovaraju

ć

i blok, a 

50 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Razvoj opreme za elektrofiltere, kao i mnoge druge ure

đ

aje, prati razvoj 

energetskih poluprovodni

č

kih ure

đ

aja. Upotreba novih mikroprocesorskih 

regulatora sa radnim režimima koji odgovaraju specifi

č

nim problemima pepela, 

naro

č

ito pepela visoke elektri

č

ne otpornosti (impulsno ili visokofrekventno 

napajanje), dovode do poboljšanja performansi elektrofiltera. Poboljšanje 
performansi elektrofiltera se postiže i optimizacijom i uskla

đ

ivanjem rada razli

č

itih 

sistema elektrofiltera kao npr. sistema za otresanje i režima rada regulatora napona, 
tj. smanjenje napona u toku otresanja i ušteda utrošene elektri

č

ne energije. 

6. LITERATURA

[1] Dimi

ć

 V., Buha B., Ili

ć

 M.: 

Impulsno napajanje i njegova primena na 

 postoje

ć

im i novoinstaliranim elektrostati

č

kim izdvaja

č

ima,

 Elektrotehni

č

ki institut 

˝

Nikola Tesla

˝

 Beograd 1990. 

[2]  Beachler, D. S. Jahnke, J.A. Joseph, G.T. Peterson, M. M.: 

Air 

pollution control systems for selected industrijes,

 Air pollution 

training, EPA 450-2-82-006, 

[3] Cvetkovi

ć

 I.: 

Analiza rada elektrostati

č

kih izdvaja

č

a,

 seminarski rad, 

 ETF 

Beograd, 

[4] Parker K.: 

Elektrikal operation of elektrostatic precipitators,

 The 

Instalacion of Elelctrical Engineers, London 2003, 

[5]  Davidson J. H.: 

Elektrostatic precipitators,

 Lektures, 2000. 

[6] Vukosavi

ć

 S.: 

Savremeni elektrostati

č

ki precipitatori,

 ETF, Beograd, 

 2003. 

[7]  Podaci sa internet stranica  

˝

Termoelektrana Kolubara A

˝

POVE

Ć

ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE 

RELEJNE ZAŠTITE GENERATORA I BLOK 

TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA 

Dragan Brajovi

ć

1

, Branislavka Miloševi

ć

2

, Darijo Todori

ć

3

,

Duško Tanjevi

ć

4

REZIME 

Dosadašnja zaštita generatora i blok transformatora izvedena je iz starije generacije 

stati

č

kih releja proizvodnje ,,Simens'' u TE "Gacko", a u TE "Pljevlja" proizvodnje 

"Elektrosila" bivši SSSR i optimizirane su prema tadašnjim saznanjima. Rad obra

đ

uje 

rešenje ugradnje novih zaštita koje 

ć

e doprineti stabilnom i sigurnom radu elektrana, a 

ujedno odgovara i zahtevu za komunikacijom na više nivoa. U radu se obra

đ

uje 

problematika pove

ć

anja snage generatora sa konkretnim rezultatima u TE "Pljevlja" i u tom 

cilju su izvršena toplotna ispitivanja generatora. 

Klju

č

ne re

č

i: 

releji, relejna zaštita, optimizacija, toplotna ispitivanja.

GENERATOR POWER INCREASE AND MODERN RELAY 

PROTECTION OF GENERATORS AND BLOCK TRANSFORMERS 

IN TERMOELECTRIC POWER PLANT 

ABSTRACT 

Current protection of generators and unit transformers has been constructed with 

the older generation of static relays manufactured in ,,Simens’’ in "Gacko"; for those in TP 
"Pljevlja" were manufactured in "Elektrosila", former Soviet Union and then optimized 
according to the current practice. This paper elaborates solution of new ways of protection 
that will assure stable and reliable power plants operation, and at the same time ensure 
communication on many levels. After the main repair was conducted in January - February 
2009 and 2010, thermal examinations of generators were made according to increase power 
of TE "Pljevlja" with 210 KV to 218.5 KV. This paper deals with generator power increase 
in TP "Pljevlja". Thermal examinations were made with respective results. 
             

Keywords: 

relays relay protection, optimisation, thermal examination

.  

1.   UVOD

             Blok snage 300 MW u TE "Gacko", pušten je u pogon  1983. godine, dok 
je TE "Pljevlja" blok snage 210 MW pušten u pogon 1982. godine. Razvodno 
postrojenje 400 kV TE "Gacko" povezano je sa 400 kV i 110 kV mrežom, a 

1

Visoka Škola Tehni

č

kih Strukovnih Studija,

Č

a

č

ak 

2

Rudnik i TE "Gacko", Gacko 

3

Bar-Kod DOO, Podgorica  

4

Sekretarijat za urbanizam SO Pljevlja 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

53 

instrumenti za statorske veli

č

ine (priklju

č

eni su na odgovaraju

ć

e merne 

transformatore, naponske merne transformatore  15,75 kV/

√

3/100 V/

√

3/100 V/3 

klase ta

č

nosti 0,5; strujne merne transformatore 10000 A/5A/5A klase ta

č

nosti 0.5 

i struje rotora - multivoltmetar i osciloskop 190B/C"FUKE", priklju

č

en na merni 

šant  4000A, 75mV klase ta

č

nosti 0.5 tip 75ŠSU3. Za merenje aktivne i reaktivne 

snage generatora koriš

ć

ena je tzv. Aronova sprega sa dva vatmetra  mernog opsega 

od 0-150V; od 0-5A klase ta

č

nosti 0.2 "Iskra". Za tri faze struje statora koriš

ć

ena 

su tri ampermetra tipa D5054 ruske proizvodnje opsega merenja 0-5A, klase 
ta

č

nosti 0.1. Za merenje tri linijska napona statora koriš

ć

ena su tri voltmetra tipa 

E515 ruske proizvodnje opsega merenja od 0-150V klase ta

č

nosti 0.5. 

1.1.1.

Odre

đ

ivanje pobudne struje i regulacionih karakteristika

Nominalne struje za pokretanje turbogeneratora u saglasnosti sa GOST 

10169-77 odre

đ

uje se metodom neposrednog optere

ć

enja. Me

đ

utim, u TE Pljevlja 

to je bilo nemogu

ć

e. Zbog toga su iskoriš

ć

ena iskustva iz prakse proizvo

đ

a

č

a 

opreme OAO “Silovie mašini“, odnosno preduze

ć

a „Elektrosila“. Za vreme 

ispitivanja na zagrevanje, odre

đ

ene su regulacione karakteristike za nekoliko 

eksploatacionih vrednosti napona i nekoliko vrednosti  faktora snage. U osnovi 
obrade je  grafi

č

ko-analiti

č

ka metoda odre

đ

ivanja pobudne struje na osnovu  

Potjeovog dijagrama.  
 

1.1.2.

Merenje temperature 

Kontrolni instrumenti za merenje veli

č

ina rotora: za merenje struje rotora-

multi voltmetar priklju

č

en na stacionarni merni šant  4000A, 75mV; za merenje 

pada napona na namotaju rotora-voltmetar priklju

č

en u trenutku merenja na 

kontaktne prstenove rotora. Temperatura aktivnih elemenata statora (namotaja i 
aktivnog gvož

đ

a) i rashladnih medija (vodonika, destilata, vode kroz hladnjake 

vodonika) generatora u toku rada  registrovani su stacionarnim dava

č

ima 

termokontrole – termometrom otpora i obrada rezultata se vrši u automatskom 
sistemu merenja "Siemens" SPPA-T-3000 i štampani su na printeru sa 
periodi

č

noš

ć

u od 15 minuta. 

Modul služi za pripremu, simulaciju, obradu i nadzor do 28 signala 

termoelementa ili do 14 platinskih otpornih termometara (PT 100) prema DIN 
IEC751. Modul sadrži slede

ć

e funkcije: 

· Mogu

ć

nost priklju

č

ka do 14 otpornih termometara PT 100 u 

č

etveroži

č

noj 

   tehnici ili 28 termoelemenata (Typ J, Typ K i Typ L); 
· Priprema i prilago

đ

avanje mernih signala; 

· Nadzor pretvara

č

a; 

· Nadzor mernih signala; 
· Kod termoelemenata prema izboru 

č

vrsta ili varijabilna temperatura 

  kompenzacija hladnog kraja; 
· Kod termoelemenata merenje diferencijalne temperature; 
· Izvor struje kod PT 100 otporan na prazni hod i preoptere

ć

enje, otporan na 

  kratki spoj protiv napona napajanja; 
· Nadzor napajanja pretvara

č

a kod PT 100; 

54 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

· Oblikovanje do 4 grani

č

na signala po pretvara

č

u; 

· Redundantna primena za pove

ć

anje raspoloživosti mogu

ć

a. 

Opšte toplotno stanje namotaja statora i efektivnost sistema vodenog 

hla

đ

enja pri normalnom hidrauli

č

nom stanju sistema hla

đ

enja procenjena su na 

osnovu prirasta temperature destilata u namotaju statora u celini i njegovim 
hidrauli

č

nim otporom (odnosom promene pritiska destilata u namotaju i izmerenog 

protoka). Za ocenu termi

č

kog stanja hladnjaka vodonika  i hladnjaka destilata, 

izra

č

unata je razlika temperature primarnog  hladnog medija (hladni vodonik  i 

hladnog destilata)  i tempereature sekundarnog medija (voda na ulazu u hladnjake 
vodonika i destilata: 

Δ

(xg-xv) i 

Δ

(xd-xv). 

1.1.3.  Obrada polaznih podataka i analiza rezultata

             U ovom radu, obrada ulaznih podataka za toplotne karakteristike namotaja 
statora vršena je po metodi koja je preporu

č

ena u RD.EO.0285-012 „Metodika 

kontrole toplotnog stanja turbogeneratora tipa TVV-200-2A-UZ“. Karta 
dozvoljenih optere

ć

enja data je u saglasnosti sa preporukama  RD 34.45.309-92. 

Po krivim zagrevanja odre

đ

ene su najviše temperature aktivnih elemenata 

generatora pri nominalnom i najviše dozvoljenom trajnom optere

ć

enju, a pri 

nominalnim temperaturama  rashladnog destilata i vodonika. 

Merenja su data  tabelarno i grafi

č

ki kao i osnovni rezultati ispitivanja 

(najve

ć

e vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri maksimalnoj snazi) i 

karta dozvoljenih optere

ć

enja generatora. 

Tabela 1: Polazni podaci za sastavljanje karte dozvoljenih optere

ć

enja 

Temperatura hladnog 

vodonika, 

0

C 

Aktivna snaga, MW 

Struja statora, A 

cos 

ϕ

32 i niže 

218,5 

9423 

0,85 

Tabela 2: Najve

ć

e vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri Pmax=218,5MW i 

cos 

ϕ

=0,85 

Temperatura, 

0

C 

Naziv elementa 

Najviša u radu 

Dozvoljena po NTD 

namotaj rotora 

105 

115 

namotaj statora 

75 

75 

destilat na izlazu iz namotaja 

65 

85 

aktivno gvož

đ

e statora 

70 

105 

topli vodonik u generatoru 

60 

75 

U tabeli 2 date su vrednosti temperature namotaja rotora, namotaja statora, 

destilata na izlazu iz namotaja, aktivnog gvož

đ

a statora i toplog vodonika u 

generatoru u procesu rada i dozvoljene temperature po NTD (normativna tehni

č

ka 

dokumenta). Temperature svih izmerenih vrednosti su u dozvoljenim granicama. 
Na osnovu izmerenih vrednosti data je karta dozvoljenih optere

ć

enja namotaja 

statora i rotora pri temperaturi hladnog vodonika od 20-47 ºC. 

56 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

svi digitalni zaštitni releji imaju mogu

ć

nost samonadzora, pove

ć

avaju 

raspoloživost sistema, omogu

ć

uju pove

ć

anje vremenskih intervala izme

đ

u 

održavanja, koja na taj na

č

in mogu biti bolje planirana. Oži

č

enje je reducirano 

zbog 

č

injenice da je funkcionalnost potpuno definisana programskom podrškom. U 

kombinaciji sa komunikacijskim ure

đ

ajima, digitalni releji nude prednost u 

podru

č

jima procene podataka, zapisa doga

đ

aja i samostalnog nadzora svih 

jedinica.  Digitalni releji omogu

ć

uju brzu i pouzdanu razmenu parametara, signala, 

mernih vrednosti i informacija o okolnim uslovima, kao i mnogo bolju primarnu 
procenu kvara. Sve gore navedene prednosti digitalne zaštite opravdavaju zamenu i 
modernizaciju zaštitne opreme u termoelektranama "Gacko" i "Pljevlja". 
 
             

2.3.  Mikroprocesorski višefunkcionalni releji zaštite 

             Višenamenski  numeri

č

ki relej za zaštitu generatora tipa 7UM6225 je 

predvi

đ

en za zaštitu manjih, srednjih i velikih generatora, te za tu namenu poseduje 

sve potrebne zaštitne funkcije. Tako

đ

e je pogodan za zaštitu sinhronih i asinhronih 

motora. Ugra

đ

ene su programabilne logi

č

ke funkcije (CFC) koje korisniku 

omogu

ć

avaju izradu podešenja prema potrebama vlastitog sistema. Ovaj digitalni 

višefunkcijski zaštitni relej opremljen je s mikroprocesorom visoke efikasnosti, 
koji vrši kontinuiranu obradu svih mernih veli

č

ina 32-bitnim signal procesorom. 

Sadrži poseban procesor za kontrolne i logi

č

ke funkcije. Svi zadaci kao što su 

prikupljanje merenih vrednosti i izdavanje naredbi prekida

č

ima te drugoj isklopnoj 

opremi se procesiraju digitalno. Relej sadrži biblioteku zaštitnih funkcija, 
programibilnu isklopnu logiku, programibilne binarne ulaze, izlaze, lokalnu 
signalizaciju, samonadzor, ispitivanje kroz program, funkciju merenja, arhiviranje 
doga

đ

aja i zapisa kvarova, test funkcija. Funkcije zaštite, u biblioteci programske 

podrške su sve zaštite potrebne za kvalitetno šti

ć

enje generatora i bloka. Relej ima 

vlastitu funkciju samonadzora i samodijagnoze. Time se postiže stalna provera svih 
komponenti samog releja, obavlja se nadzor delova sistema, jednosmernog 
napajanja, te sekundarnih strujnih i naponskih krugova. Detektuju se neispravni 
moduli u sklopovima, nemogu

ć

nost komunikacije itd. U slu

č

aju dijagnoze kvara 

zaštitnog releja, zaštita se blokira i signalizira se stanje kvara zaštite. Kod 
digitalnih releja jednostavno je podešavanje putem ugra

đ

ene tastature ili putem 

personalnog ra

č

unara. Sve softverske i hardverske komponente se stalno nadziru. 

Nepravilnosti se detektuju i signaliziraju, što zna

č

ajno doprinosi poboljšanju zaštite 

sistema.

SIPROTEC4

7UT613 je diferencijalni zaštitni relej koji se  upotrebljava 

za brzu i selektivnu zaštitu od kratkih spojeva u transformatorima svih naponskih 
nivoa, motorima i ta

č

kama grananja (do tri odvoda). Upotrebljava se kod 2- i 3- 

namotnih transformatora. Relej je namenjen i za zaštitu u jednofaznim sistemima 
sa 16

2

/

3

Hz frekvencijom. Tehni

č

ke osobine: 32-bitni mikroprocesor; kompletna 

digitalna obrada svih podataka, od ulaznih mernih veli

č

ina do odluke o isklju

č

enju 

prekida

č

a; potpuno galvansko odvajanje unutrašnjih procesorskih krugova od 

mernih, kontrolnih i napojnih krugova sa oklopljenim analognim pretvara

č

ima u 

mernom krugu, modulima binarnih ulaza i izlaza te DC/DC pretvara

č

ima; 

neosetljivost na greške strujnih transformatora, prelazne pojave i smetnje; komplet 
funkcija potrebnih za zaštitu transformatora i motora; prikaz mernih veli

č

ina na 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

57 

displeju; jednostavno udešavanje preko ugra

đ

ene tastature ili putem personalnog 

ra

č

unara sa DIGSI 3; spremanje doga

đ

aja, podataka o kvaru i talasnih oblika; 

komunikacija sa centrom za nadzor opti

č

kim kablom preko serijske veze; stalni 

nadzor mernih veli

č

ina, ugra

đ

enog sklopa i programske podrške. 

Preko port-a na zadnjoj strani mogu

ć

e je releje me

đ

usobno povezati te ih 

povezati preko modema sa radnim mestom zaštitara. Tip protokola mogu

ć

e je 

naknadno menjati zamenom komunikacijskih kartica

. 

Preko RS232 porta mogu

ć

e 

je povezati se na relej upotrebom DIGSI programskog paketa. Na taj na

č

in mogu

ć

e 

je jednostavno podešavanje i ispitivanje releja i proveravanje mernih veli

č

ina 

prilikom puštanja u pogon ili kod redovnog periodi

č

nog ispitivanja. Program 

omogu

ć

ava brzi pregled svih analognih i digitalnih ulaza/izlaza kao i njihove 

konfiguracije pomo

ć

u matrice. Jednostavnim obeležavanjem kvadrati

ć

a u matrici 

mogu

ć

e je povezivanje binarnih ulaza sa binarnim izlazima ili sa internim logi

č

kim 

funkcijama (CFC-Continous Function Chart). Strujni konektori na zadnjoj strani 
releja imaju u sebi ugra

đ

ene kratkospojnike tako da je mogu

ć

a zamena modula 

unutar releja bez odspajanja oži

č

enja, prihvataju provodnik do preseka 4 mm

2

. 

Naponski konektori prihvataju provodnik do 2,5 mm

2

. Konektore je mogu

ć

e na 

jednostavan na

č

in zameniti u slu

č

aju ošte

ć

enja. Osim izvanrednih programskih 

mogu

ć

nosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu doga

đ

aja SIGRA 4.

CFC 

omogu

ć

ava definisanje novih logi

č

kih blokova ili promenu  predefinisanih PLC 

blokova (Programmable Logic Controller). Programiranje je grafi

č

ki podržano 

tako da je omogu

ć

ena jednostavna primena logi

č

kih funkcija. Svi parametri iz U/I 

matrice koji su pridruženi CFC funkciji mogu se upotrebiti u formiranju ulaza u 
odabrane CFC blokove. Osim logi

č

kih blokova na raspolaganju su i dodatni 

vremenski 

č

lanovi kao i dodatni merni 

č

lanovi.

Osim izvanrednih programskih 

mogu

ć

nosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu doga

đ

aja  SIGRA 4. Na 

bazi izmerenih vrednosti u releju SIGRA ra

č

una efektivne vrednosti, harmonike, 

impedanse, vektore, itd. Na raspolaganju su dva vremenska kursora za odre

đ

ivanje 

vremenskih intervala unutar dijagrama kvara. Mogu

ć

e je dodati i dijagram kvara sa 

druge strane voda, te dijagrame vremenski sinhronizirati i sprovesti uporednu 
analizu kvara. 

Glavna prednost principa diferencijalne zaštite je trenutan isklop u slu

č

aju 

kratkog spoja na bilo kojoj ta

č

ki unutar šti

ć

ene zone.

Posebna pažnja je posve

ć

ena 

redundanciji funkcija zaštite generatora. Osiguranje visoke pouzdanosti i 
raspoloživosti se postiže udvajanjem funkcije i preklapanjem zona šti

ć

enja. 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

59 

3. ZAKLJU

Č

AK 

Na osnovu toplotnih ispitivanja zaklju

č

uje se da generator TE „Pljevlja“ 

može da se trajno optereti sa 218,5 MW u nominalnim uslovima hla

đ

enja.

Odre

đ

ene  su vrednosti pobudne struje turbogeneratora za snagu P=218.5 MW  sa 

koeficijentom snage cos

φ

=0,85 pri varijacijama od nominalnog ± 5%. Pri 

nominalnim vrednostima hladnog destilata  40 

0

C i hladnog gasa 32

0

C, odre

đ

ene su 

najve

ć

e vrednosti temperatura u radu aktivnih elemenata i agenasa za hla

đ

enje 

generatora (zaokružene na +1 

0

C ). Sastavljena je karta  optere

ć

enja pri temperaturi 

hladnog gasa (32.....47 

0

C ) sa ograni

č

enjima u vezi struje statora prema t.4.1 iz 

NTD OBS.460.247 TO4. Dobijene vrednosti temperatura aktivnih elemenata 
generatora i rashladne sredine odgovara zahtevima OBS.460.247 TO 
„Turbogenerator sinhroni trofazni tipa TVV 200-2 A UZ“, Tehni

č

ki opisi 

instrukcije za eksploataciju.  

Turbogenerator može da se koristi u režimu optere

ć

enja shodno fabri

č

kim 

instrukcijama za rad. Pri tome treba poštovati slede

ć

e: 

Maksimalne vrednosti temperature štapova namotaja statora su bliske 

grani

č

no dozvoljenim vrednostima; 

Razlika izme

đ

u najve

ć

ih i najmanjih vrednosti termodava

č

a, koji mere 

temperaturu namotaja statora ne prelazi 20 

0

C.  

U slede

ć

em planskom remontu proveriti ispravnost termodava

č

a otpora i 

prekontrolisati temperature namotaja statora u žljebovima 36, 39 i 57. 
Prona

ć

i i otkloniti uzrok nestabilnih pokazatelja termodava

č

a, u žljebovima N

0

 N

0 

15, 21, 35, 45, 46.  

Za poboljšanje rada sistema vodenog hla

đ

enja generatora postaviti mera

č

e 

protoka rashladne vode i hladnjaka  destilata , kao i hladnjaka vodonika. 

Dopuniti sistem toplotne kontrole turbogeneratora podacima o temperaturi 

rashladne vode na izlazu iz svakog hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata.  

Mikroprocesorski višefunkcionalni releji generacije "SIPROTEC 4" su 

releji nove generacije koji pružaju pored osnovne zaštitne funkcije i druge 
mogu

ć

nosti. U tehni

č

ko-tehnološkom smislu su veoma kompatibilni  sa ure

đ

ajima 

zaštite i upravljanja novih generacija, te imaju mogu

ć

nost dogradnje i nadgradnje u 

sistemima zaštite elektroenergetskih pogona. Svaki sklop zaštite  ima sopstvenu 
funkciju samonadzora i samodijagnostike, što je bitna odlika ovih releja koja 
zna

č

ajno pove

ć

ava sigurnost pogona. Time se postiže stalna provera svih 

komponenti samog releja i detektuju neispravni moduli u sklopu. Integracija 
zaštitnih i ostalih funkcija (merenje i upravljanje u realnom vremenu, nadzor, 
registratori doga

đ

aja i registratori poreme

ć

aja), sve u jednom ure

đ

aju racionališe 

prostor, konstrukciju i troškove oži

č

enja

.

 Merenja i prorada zaštita koji su 

registrovani u relejima mogu se koristiti  u  sistemu   lokalnog  i  daljinskog  
upravljanja, ili  se  mogu  modemskom  vezom   preneti  do nadre

đ

enog  centra  

upravljanja. Zbog svega navedenog, novi sistem zaštita je u termoelektranama 
"Gacko" i "Pljevlja" omogu

ć

io kontinuitet i stabilnost u radu, drasti

č

no smanjio 

ispade iz elektroenergetskog sistema, ispunjenje godišnje proizvodnje i 
energetskog bilansa. 

60 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

4.  LITERATURA 

[1] Izvedbeni  projekat, 

Zamjena generatorskih zaštita TE "Gacko“

, Exor  

      Zagreb 2005. 

             [2] Ristanovi

ć

 Z.:  

Projekat  TE  "Pljevlja"  modernizacija  i  adaptacija 

      relejne zaštite

, SIEMENS DOO, Beograd 2009. 

             [3] 

Đ

uri

ć

 M.: 

Tehnika zaštite u elektroenergetici

, Beograd, 1998.

[4]

Katalog: 

Numerical Protection Relays,

 SIEMENS AG, 2008.

             [5] 

ГОСТ

 533–85, 

Машины

электрические

вращающиеся

,          

Турбогенераторы

, 

Издательство

стандардтов

, 1985. 

             [6] 

Методические

указания

по

проведению

испытаний

генераторов

на

нагревание

, 

РД

 34.45.309–92, 

ОРГРЭС

Москва

, 1993. 

             [7] 

А

. 

И

. 

Абрамов

, 

В

. 

И

. 

Извенов

, 

Н

. 

А

. 

Серихин

: 

Проектирование

турбогенераторов

, 

ВШ

Москва

, 1990.,          

             [8] Vukašinovi

ć

 S., Ga

č

evi

ć

 D., Vemi

ć

 M.:

 Mogu

ć

nosti pove

ć

anja snage u     

                  TE "Pljevlja" Pljevlja,

 2009. 

62 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

2. OSNOVNE FUNKCIJE AMM SISTEMA I NJEGOVA 

 ARHITEKTURA 

Osnovne funkcije sistema su: o

č

itavanje, podešavanje i upravljanje i 

aplikacijska podrška. Sve ove funkcije proizilaze iz arhitekture AMM sistema. 

 
2.1. Osnovna AMM arhitektura 

AMM (Advanced Meter Management) sistem je višeslojni sistem, koji se 

sastoji od više funkcionalnih brojila elektri

č

ne energije, modema za komunikaciju, 

koncentratora i kontrolnog centra, kao što je prikazano na Slici 2.1. 

Brojilo je osnovni ure

đ

aj koji se koristi u AMM sistemu. U AMM sistemu 

se smije koristiti samo stati

č

ko elektronsko brojilo. Osnovni zadatak brojila je da 

obezbjedi sigurno i ta

č

no mjerenje utrošene elektri

č

ne energije. Brojilo se sastoji 

od slede

ć

ih logi

č

kih cjelina: mjernog, upravlja

č

ko-memorijskog modula, 

komunikacionih ure

đ

aja, te bistabilnih sklopki. 

Mjerni sistemi su stati

č

kog tipa. Svako brojilo mora imati toliko mjernih 

sitema da se garantuje ta

č

nost mjerenja protoka elektri

č

ne energije. 

Upravlja

č

ko-memorijski modul je zadužen prvenstveno za prora

č

unavanje 

svih potrebnih veli

č

ina (snaga, energija, faktor snage...) iz digitalizovanih 

vrijednost napona i struje, te za 

č

uvanje ovih vrijednosti u registrima. Memorija 

mora biti neizbrisiva tako da u slu

č

aju nestanka napajanja ne

ć

e do

ć

i do njenog 

nestanka. 

Komunikacioni modem je zadužen za komunikaciju brojila sa ostatkom 

AMM sistema. On mora biti integrisan u ku

ć

ištu brojila zbog poboljšane sigurnosti 

cijelog sistema. Obi

č

no se upotrebljava PLC modem koji preko elektroenergetskog 

voda šalje podatke koncentratorima. 

Bistabilne sklopke služe za daljinsko isklju

č

enje i uklju

č

enje napajanja 

potroša

č

a, te su u funkciji limitatora za limitiranje maksimalne angožovane srednje 

snage. Elektronska brojila imaju  veliki broj funkcija. 

Neke od osnovnih funkcija koje imaju ova brojila su: 
- nadzor kvaliteta isporu

č

ene elektri

č

ne energije koji se karakteriše kroz 

registrovanje maksimalne i minimalne vrijednosti napona, varijacija napona, 
maksimalne struje, prekida napajanja, kao i registrovanje prenapona i podnapona. 
Izlazak bilo kojeg parametra koji odre

đ

uje kvalitet isporu

č

ene energije izvan 

definisanih granica aktivira alarm narušavanja kvaliteta u kontrolnom centru; 

- prora

č

unavanje utrošene aktivne i reaktivne energije; 

- prora

č

uvanje dijagrama optere

ć

enja; 

- mogu

ć

nost daljinskog parametriranja tarifa i 

- daljinsko upravljanje bistabilnim sklopkama. 
Naj

č

eš

ć

e koriš

ć

ena brojila za komercijalne korisnike su: ST100, ST300, 

ST400. Opšte tehni

č

ke karakteristike ovih brojila su: nazivni napon 3x230/400 V, 

naponski opseg 0,8 U

n

-1,5 U

n

, nazivna frekvencija 50 Hz, nominalna/maksimalna 

struja (direktna veza) 5/60 A ili 5/120 A, klasa ta

č

nosti  za mjerenje aktivne 

energije je 1, za mjerenje reaktivne energije 2 ili 3. 

AMM sistem 

ć

e biti dizajniran tako da za komunikacije od brojila do 

koncentratora preferira koriš

ć

enje elektroenergetskih vodova i PLC komunikaciju 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

63 

u standardnom opsegu prenosa 3-148,5 kHz. Preporu

č

uje se koriš

ć

enje opsega “A“ 

(9-95 kHz) da bi se obezbjedila sigurnost komunikacije. Svako brojilo mora biti 
opremljeno odgovaraju

ć

im komukacionim interfejsom zbog komunikacije sa 

koncentratorom. 

Koncetrator se nalazi u trafostanici ili nekom drugom mjestu zavisno od 

arhitekture AMM sistema. Služi

ć

e kao pristupna ta

č

ka za komunikaciju izme

đ

u 

centralnog ra

č

unarskog sistema i brojila. Sastoji se od slede

ć

ih cjelina: 

memorijsko-upravlja

č

kog modula, komunikacionog modula prema centralnom 

ra

č

unarskom sistemu i komunikacionog modula prema brojilu. Memorijsko-

upravlja

č

ki modul je zadužen za skladištenje podataka dobijenih od brojila. Ovaj 

modul mora voditi evidenciju uspješnosti komunikacije sa  svakim brojilom 
pojedina

č

no. U upravlja

č

koj logici postoji algoritam koji 

č

eš

ć

e poziva brojila sa 

kojima je komunikacija lošija. Od koncentratora do brojila podaci se šalju preko 
PLC modema  koji koristi S-FSK modulaciju signala koji se šalje preko 
niskonaponeske mreže, a sa druge strane do centralnog ra

č

unarskog sistema podaci 

se naj

č

eš

ć

e šalju telekomunikacionom mrežom  na bazi GSM/GPRS. 

Centralni ra

č

unarski sistem ima zadatak da prikuplja sve raspoložive 

podatke, da ih obra

đ

uje i distribuira preko lokalne mreže preduze

ć

a. Ovi podaci 

ć

e 

se prvenstveno koristiti za izradu ra

č

una za utrošenu elektri

č

nu energiju. Ovaj 

sistem se sastoji od: servera za skladištenje i obradu podataka, opreme za 
neprekidno napajanje, komunikacione opreme i softvera AMM sistema. 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

65 

2.2. Funkcionalnosti AMM sistema 

AMM sistem, kao korisnik softvera nudi slijede

ć

e funkcionalnosti: 

- daljinsko o

č

itavanje; 

- memorisanje izmjerenih veli

č

ina; 

- promjena tarifnog plana; 
- evidencija doga

đ

aja na mjernom mjestu; 

- limitacija snage; 
- pra

ć

enje kvaliteta napona; 

- harmonijska izobli

č

enja; 

- bilans enegije; 
- profil optere

ć

enja. 

2.3.  Prednosti AMM sistema 

Koriste

ć

i širok spektar funkcionalnosti AMM sistema distributeri energije 

su u poziciji da ostvare zna

č

ajnu prednost na polju efikasnosti poslovanja. 

Neke od prednosti koje nudi sistem su: 
- smanjenje troškova; 
- unapre

đ

enje korisni

č

kih usluga; 

- ušteda enegrije; 
- detekcija gubitaka, 
- redukcija kra

đ

e energije; 

- pove

ć

anje naplativosti; 

- pove

ć

ana sigurnost podataka; 

- unapre

đ

enje finansijskog poslovanja. 

3. ANALIZA PRIMJENE AMM SISTEMA U JEDNOM TRAFO     

 PODRU

Č

JU 

Sve prethodno navedene prednosti i funkcionalnosti AMM sistema u 

odnosu na stara indukciona brojila su dobar uslov da distributivna preduze

ć

a krenu 

u njihovu implementaciju. Za opravdanost ugradnje ovog sistema napravljena je 
analiza dobiti u jednom trafo podru

č

ju nakon ugradnje AMM sistema. 

Trafo podru

č

je se nalazi u Elektrodistribuciji Bijeljina, a jedno je od prvih 

koje je pušteno u rad. Radi omogu

ć

avanja analize paralelno sa radom 

multifunkcionalnih elektronskih brojila potrošnja je mjerena i preko indukcionih 
brojila. Mjerna mjesta su postavljena u dvorište porodi

č

nih ku

ć

a, a od njih se 

kupac napaja podzemnim kablovskim vodom, kao što je prikazano na Slici 3.1. 

66 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Slika 3.1. Topologija sistema 

Na uvid je data tabela o

č

itane potrošnje elektri

č

ne energije sa indukcionih 

brojila, kao i energiju koja je o

č

itana preko AMM sistema za dio potroša

č

a sa tog 

trafo podru

č

ja. 

68 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Iz Tabele 3.1. vidi se razlika izmjerene elektri

č

ne energije pomo

ć

u 

indukcionih brojila i elektronskih brojila. Najuo

č

ljivija razlika u izmjerenoj 

energiji je kod kupca sa brojem brojila 47002, tj. otkrivena je neovlaš

ć

ena 

potrošnja ili pogrešno mjerenje na štetu distirubucije. 

Na taj na

č

in je sprije

č

ena neovlaš

ć

ena potrošnja, koja bi primjenom 

indukcionih brojila bila smještena u komercijalne gubitke, a samim tim i u 
obra

č

unske gubitke. Izvršena je analiza gubitaka za cijelo potroša

č

ko podru

č

je i 

vemenski period od jedne godine, što je prikazano u Tabeli 3.2. 

2009. 2010. 

28.37% 3.87% 
29.16% 3.65% 
31.19% 

9.33% 

Period povezivanja 

sistema 

1.41% 
1.57% 
3.26% 
3.42% 
3.80% 
3.91% 

Period koji je 

obuhva

ć

en analizom 

Za posljednjih 6 

mjeseci 3.22% 

10.65% 3.76% 

Tabela 3.2. Gubici u procentima 

Iz tabele 3.2. vidimo da su gubici na nivou mjeseca znatno smanjeni otkad 

je po

č

eo sa radom AMM sistem na ovom podru

č

ju. 

To govori da 

ć

e biti smanjeni ukupni gubici na nivou godine, a samim tim 

pove

ć

ana finansijska dobit distributivnog preduze

ć

a. Uzimamo u obzir i troškove 

o

č

itanja brojila, koji su isto znatno smanjeni od momenta rada AMM sistema, kao 

i troškovi radnika koji bi unosili prikupljene podatke. Ovo govori da 

ć

e se s 

ovakvim finansijskim u

č

inkom sistem veoma brzo otplatiti. 

4.   ZAKLJU

Č

AK 

U ovom radu je prikazan višeslojni sistem za pra

ć

enje potrošnje elektri

č

ne 

energije na distributivnom nivou. Ovaj 

ć

e sistem svojim širokim sprektrom 

funkcionalnosti zasigurno dovesti do efikasnog poslovanja distributivnih 
preduze

ć

a. U tom cilju zna

č

ajno je pomenuti da sistem prevenstveno mora da  

ukaže na kvalitet napona koji karakteriše kvalitet elektri

č

ne energije, što je bitno 

za portoša

č

a. Zna

č

ajno doprinosi smanjenju gubitaka nastalih iz neovlaš

ć

ene 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

69 

potrošnje ili nekih drugih sli

č

nih razloga. To je pokazala navedena analiza, kao i 

znatno smanjenje troškova oko prikupljanja podataka. 

Sve ovo ukazuje da 

ć

e AMM sistem u budu

ć

nosti biti sve više 

implementaran. 

5. LITERATURA 

[1]  EN50065-1; Ceneles; Genevre, July 1993, 

Signaling on low – voltage  

  electrical installations in the frequency vange 3kHz to 148,5 kHz

[2] Vuji

č

i

ć

 I., Gospi

ć

 N., Rajakovi

ć

 N.: 

Topologija širokopojasnih PLC            

mreža za pristup realizovanih na elektroenergetskim distributivnim  
  mrežama niskog napona

, Telfor, 2007

[3]  Jurilj K.: 

Tehni

č

ka rješenja sistema daljinskog o

č

itavanja mjernih       

ure

đ

aja

, Rijeka, Januar, 2005

[4]  Luki

ć

 M.: 

Analiza ugradnje AMM sistema na jedno distributivno

transformatorsko podru

č

je

, Banja Luka, Maj, 2009 

PRIMENA SAVREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD  
      IZBORA OPTIMALNOG REŠENJA U OSVETLJENJU           

UMETNI

Č

KIH GALEREIJA 

Dragan Brajovi

ć

1

, Nedeljko Munjas 

2

REZIME 

Rad obra

đ

uje aktuelnu problematiku kod izbora optimalnih rešenja u osvetljenju 

umetni

č

kih galereija sa aspekta opšteg osvetljenja, kao i pojedina

č

nog osvetljenja 

eksponata. U analizi problema koriste se savremeni programski paketi kojima se razmatra 
niz parametara od bitnog zna

č

aja za dobijanje kvalitetnog utiska kod posmatra

č

a, posebno 

sa aspekta boja. Posebna pažnja se posve

ć

uje izboru odgovaraju

ć

eg izvora svetlosti kroz 

posebnu analizu. U radu se prikazuju rezultati primenom odgovaraju

ć

ih softvera u 

teorijskoj analizi, upore

đ

uju se sa merenjima izvršenim na konkretnom primeru jedne 

umetni

č

ke galerije i izvode odgovaraju

ć

i zaklju

č

ci. Tako

đ

e se daju aktuelna rešenja 

elektri

č

nih instalacija napajanja, protivpožarnih, protivprovalnih, video nadzora, ra

č

unara, 

telefona i video bimova u galerijskim prostorima. 

Klju

č

ne re

č

i:

 svetlost, boja, reprodukcija boje, softver, projektovanje. 

THE APPLICATION OF MODERN SOFTWARE BUNDLES  WHEN 

CHOOSING THE OPTIMAL SOLUTION FOR ART GALLERIES 

LIGHTING 

ABSTRACT 

The paper deals with current problems in the selection of the optimal solutions in 

art galleries lighting in terms of general lighting and individual lighting while illuminating 
the works of art. In the analysis of the problem modern software bundles are used, which 
discuss a number of parameters of essential importance for a qualitative impressions of 
observers, especially in terms of color. Particalar attention is paid to the selection of the 
appropriate light sources through a separate analysis. The paper presents the results 
achieved by using an appropriate software in the theoretical analysis, and compared with 
the measurments on an example of an art gallery and with appropriate conclusions. Also, 
in  the paper are given actual solutions of  electric power installation of fire, intruder and 
video surveilance and computer, telephone and video projector installations in art galleries. 

Kee words

:

 light, color, reproduction of colour, software, projecting. 

1. UVOD  

Za mnoge umetnike umetnost i osvetljenje su jednaki po zna

č

aju. Ukratko, 

osvetljenje je kriti

č

no kada se spoji sa lepom umetnoš

ć

u, pa 

č

ak i neznatna razlika 

1

 Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija

, 

Č

a

č

ak 

2

Atelje Mega Art, 

Č

a

č

ak

72 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

u smeru ili vrsti (fluorescentno, inkadesentno, halogeno, prirodno itd.) osvetljenja 
može napraviti veliku razliku. Kao i sve drugo, umetnost osvetljenja je kompromis 
jer treba pomiriti boje sa slika i boje izvora svetlosti. Primera radi jedna ista 
Rembrantova slika izgleda druga

č

ije ako se osvetli razli

č

itim izvorima svetlosti u 

razli

č

itim galerijama.

Mnogi umetnici su obu

č

avani u umetni

č

kim školama koje su 

preplavljene prirodnim osvetljenjem, pa je tako i odgovor prirodno svetlo. Mnogi 
veruju da je dnevna svetlost najbolja vrsta osvetljenja za umetni

č

ka dela i doda

ć

e 

da umetnost najbolje izgleda na dnevnom svetlu. Ovde nema jednostavnog 
odgovora, umetnost nije

jednostavna. U svakom

slu

č

aju, prirodno svetlo je teško 

kontrolisati, uopšteno govore

ć

i. Ovo stvara veliki problem za umetni

č

ka dela, 

posebno za slike i radove na papiru. Infracrveni i ultraljubi

č

asti (UV) zraci iz 

opti

č

kog dela spektra  mogu da oštete umetni

č

ka dela. UV zraci su tako štetni da 

mogu vremenom da izblede radove na papiru, posebno pastele, otiske, fotografije i 
akvarele. Tako

đ

e, tekstil 

ć

e tako

đ

e izbledeti na prirodnoj svetlosti u roku od samo 

nekoliko  meseci.

Umetni

č

ke galerije imaju vrlo specifi

č

ne zahteve kada se radi o njihovom 

osvetljavanju. Za razliku od ve

ć

ine prostorija koje zahtevaju finu ravnotežu 

ta

č

kastog, usmerenog i ambijentalnog osvetljenja, umetni

č

ke galerije se uglavnom 

oslanjaju na usmereno osvetljenje, kako bi istakle izloženo umetni

č

ko delo. Dok 

ambijentalno svetlo postavljate da bude jednostavno, uglavnom treba da se 
usmerite na dobijanje akcentovanog osvetljenja potrebnog za aktuelno umetni

č

ko 

delo u prostoriji. 

2.1. Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja 

Razvoj svetlosne tehnike doveo je do toga da naši postoje

ć

i standardi u 

oblasti osvetljenja ne prate savremenu svetlo-tehni

č

ku praksu. Faktori kvaliteta 

unutrašnjeg osvetljenja sa vešta

č

kim osvetljenjem su : 

- nivo osvetljenosti 
- ravnomernost osvetljenosti 
- raspodela sjajnosti 
- ograni

č

enje blještanja 

- smer upada svetlosti  
- klima boja  
- ograni

č

enje stroboskopskog efekta 

 
2.2.  Oko, svetlost i boje 

Rani rad koji se dotakao relacije izme

đ

u svetlosnih nivoa i temperature 

boje vodio je Krojtof. On je osmislio dijagram koji je definisao region visokih i 
niskih nivoa osvetljenja za paletu temperatura boje koje su smatrane «prijatnim» 
za brojne posmatra

č

e. Krojthof je snabdeo projektanta osvetljenja ohrabruju

ć

im 

konceptom koji je izdržao probu vremena jer je koristio samo  Sunce i 
inkadesentne izvore svetlosti, koji su proizvodili naj

č

istiji mogu

ć

i spektralni sastav 

za njegovu studiju. Dalja unapre

đ

enja Krojtofove krive su u poslednje vreme 

na

č

injena od strane Weintraub etal. koriš

ć

enjem SoLux i sistema osvetljenja 

koriš

ć

enih u Nacionalnoj umetni

č

koj galeriji.

Dakle, šta uzrokuje promenu 

74 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

2.3.1. Opšte osvetljenje 

Projektujte svoje izložbene prostore tako da se svetlosni nivoi polako 

smanjuju u smeru kretanja posetilaca kroz prostor. Ovo 

ć

e ljudskom oku dati 

vremena da se prilagodi smanjenoj osvetljenosti. Na primer, posetilac može u

ć

i u 

predvorje sa 500 lx, kretati se kroz glavni deo postavke izložbenog prostora sa 
200lx i kona

č

no do izloženih rukopisa na 50 lx. Uglavnom se za ovo osvetljenje 

biraju svetiljke tipa (Downlighter sa metalhalogenom izvorom svetlosti, opal 
belim staklom sa indeksom reprodukcije R

a

=80-100). Pri projektovanju opšteg 

osvetljenja mora se paziti da daunlajteri ne smeju osvetljavati zidove niti druge 
površine gde su eksponati, obi

č

no sa malim upadnim uglom do 20

0

, a sve to zavisi 

od zadatih „

č

istih” površina. 

2.3.2. Osvetljenje eksponata 

Projektovanje osvetljenja za eksponate mora da zadovolji više uslova i to: 

najvažniji uslov da svetlost ne sme oštetiti izloženi eksponat. 

Svi smo bili svedoci posledica ošte

ć

enja koja prouzrokuje svetlost, ne 

samo na predmetima iz postavki kolekcija, ve

ć

 i na nama samima (ne treba puno 

vremena da se izgori na suncu). Svetlost se može razložiti u spektar razli

č

itih 

svetlosnih dužina. Na visokom energetskom kraju spektra je ultra-violetna 
radijacija (UV), na niskom kraju spektra je infra crveno zra

č

enje. Upravo ultra 

ljubi

č

asto zra

č

enje je to koje 

č

ini najve

ć

u štetu izložbenim predmetima. 

Najo

č

iglednije ošte

ć

enje prouzrokovano svetloš

ć

u je gubljenje boje 

prouzrokovano na materijalima organskog porekla, posebno na onima koji su 
ofarbani, oslikani ili tretirani bojom, uklju

č

uju

ć

i vrste tekstila, vodene boje, 

štampane uzorke, fotografije, bojeno drvo, rukopise i razne vrste plastike. Uz to 
što prouzrokuje gubljenje boje, UV svetlost može prouzrokovati razorne hemijske 
reakcije  unutar same strukture materijala. Ovo se posebno odnosi na slu

č

aj sa 

vrstama plastike i kiselo-tretiranim papirima 

č

ija degradacija je ubrzana UV 

zra

č

enjem. Dok je infracrveno zra

č

enje mnogo manje štetno, ono ipak odaje više 

toplote, koja se mora uzeti u obzir. Postoje tri faktora koje treba razmotriti kada je 
u pitanju ošte

ć

enje putem svetlosti : 

- koli

č

ina ultraljubi

č

aste svetlosti u svetlosnom izvoru, 

- intenzitet osvetljenja (koliko je blještanje), 
- koliko je duga ekspozicija predmeta svetlosnom izvoru. 

Koli

č

ina ultraljubi

č

aste svetlosti 

ć

e zavisiti od svetlosnog izvora koji se 

koristi. Uopšteno govore

ć

i, dnevna svetlost ima visoku UV vrednost, halogena i 

fluoroscentna svetla imaju znatnu  UV komponentu, a  inkandesentna bela svetla 
prakti

č

no nemaju UV zra

č

enje. Nivoi osvetljenosti u lx se smanjuju kako se 

svetlosni izvor kre

ć

e dalje od objekta koji se osvetljava. Sa osetljivim materijalima 

kao što su vodene boje i tekstil, preporu

č

ljivo je da se nivo osvetljenosti drži ispod 

50 lx. Sa objektima srednje osetljivosti, kao što su uljane slike i slonova

č

a, 

preporu

č

ljivo je da se nivoi osvetljenosti drže ispod 200 lx. Koli

č

ina vremena 

ekspozicije predmeta svetlosti 

ć

e direktno uticati na stepen ošte

ć

enja. Na primer, 

fleš foto aparata ili fleš fotokopir aparata proizvode vrlo visok nivo osvetljenja. 
Me

đ

utim, ukoliko je predmet osvetljen samo sekundu ili kra

ć

e, koli

č

ina ošte

ć

enja 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

75 

od fleša je minimalna. Sa druge strane,

objekat koji se trajno izlaže deset godina 

na 50 lx 

ć

e verovatno pokazati neke znake ošte

ć

enja. Kada se razmišlja o dužini 

vremena ekspozicije objekta svetlosti,  treba misliti o dužini radnog vremena, kao i 
o bilo kojim drugim prilikama kada su izložbeni prostori osvetljeni, kao što je to 
za vreme otvaranja, primanja gostiju ili u vreme istraživanja. Jedna od prednosti 
koju imaju manje pose

ć

ene kulturne ustanove u odnosu na ve

ć

e institucije je ta da 

kra

ć

e radno vreme zna

č

i da su izložbeni primerci izloženi svetlosti u kra

ć

im 

periodima vremena.

Tabela 2: Kategorija osetljivosti materijala na nivo osvetljenja 

Nivo osetljivosti 

Vrste materijala 

Maksimalni nivo u Luksima 

Visoka osetljivost na 

svetlost 

Papir/štampa, crteži, rukopisi 

akvarel, gvaš, pastel,  

fotografije i filmovi, tkanine 

materijali bojeni biljnim 

bojama. 

Pergament i koža, plastika, 

guma. 

Prirodni artefakti, bojena 

koža. 

50 lx 

Srednja osetljivost na 

svetlost 

Slike-ulja, tempera i akrilik. 

Drvo, kost, slonova

č

a, rog. 

nebojena koža, lak, 

arheološke iskopine. 

Orijentalni lak (Uru

č

i). 

Bojeni ili lakirani metali. 

200 lx 

Neosetljivi

Metali, kamen, keramika, 

staklo. 

Iako nivoi svetlosti nisu 

obavezuju

ć

i, preporuka je da 

se poštuje gornji nivo 

unutrašnjeg osvetljenja od 

1000 lx 

2.3.3. Pomo

ć

no osvetljenje 

Pomo

ć

no osvetljenje je takvo siguronosno osvetljenje koje se pri ispadu 

mrežnog napona automatski uklapa na pomo

ć

ni elektro energetski izvor (UPS ili 

Agregat) i koje osvetljava prostorije sa propisanom minimalnom svetloš

ć

u od 20 

lx. Pomo

ć

no osvetljenje je vrlo bitno jer instalacije: video-nadzora, protiv-

provalne instalacije, protiv-požarne, telefonske, ra

č

unarske instalacije, kao i deo 

svetiljki opšteg osvetljenja, moraju biti pod naponom radi bezbednosti izloženih 
eksponata i njihove velike vrednosti. 

2.3.4. Osvetljenje evakuacionih puteva 

Osvetljenje evakuacionih puteva odnosi se na protiv-požarne puteve u 

objektu. Svi putevi i izlazi moraju biti vidno obeleženi PANIK svetiljkama sa 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

77 

odnosi na rasipanje zraka manje od 15º, ”razlivanje” opisuje rasipanje zraka u 
rasponu od 15 do 30 º. Morate izbe

ć

i direktne reflektore koliko god je to mogu

ć

e, 

jer ovakvi skriveni fiksni elementi mogu

ć

e ne

ć

e dati dovoljno svetla da bi se 

osvetlio izuzetno veliki predmet, uprkos njihovoj mogu

ć

nosti rotacije. U idealnim 

uslovima, morate imati sistem osvetljenja slika koji se lako može rekonfigurisati 
da bi osvetljavao objekte u izmenjenom rasporedu ili nove objekte izložene u 
umetn

č

koj galeriji. 

Ve

ć

 nekoliko desetina godina koriste se šinsko i ta

č

kasto osvetljenje za 

osvetljavanje umetni

č

kih galerija. CRI (Colour Rendering Index) svetiljke nisu 

ništa drugo do svetiljke sposobne da istaknu boje osvetljenih predmeta i kre

ć

e se u 

rasponu od 1 (monohromatsko svetlo) do 100 (dnevna svetlost). Niskonaponski 
šinski i kablovski sistemi se uobi

č

ajeno koriste za ovu svrhu, budu

ć

i da koriste 

halogene svetiljke koje su poznate po svojim skoro savršenim mogu

ć

nostima 

renderinga boja sa preciznom kontrolom snopa zraka. Još jedan važan faktor koga 
treba razmotriti je temperatura boje, budu

ć

i da je ona odlu

č

uju

ć

a kako 

ć

e se boja 

prikazati oku pod odre

đ

enom svetiljkom. Postoji mišljenje da 

ć

e tople boje 

izgledati više vibrantno pod “toplim” svetlosnim izvorom, dok 

ć

e hladne boje 

izgledati prijatnije pod “hladnim“ izvorima svetlosti. Obavezno predvideti trofazni 
sistem šinskog razvoda 3x220 V, jer postoje ve

ć

e mogu

ć

nosti regulacije svetlosti 

ne pomeraju

ć

i svetiljke.

2.4. Projektovanje osvetljenja galerije „Nadežda Petrovi

ć

“ u 

Č

a

č

ku 

primenom savremenih programskih paketa 

Pregledom postoje

ć

eg stanja u galeriji, ustanovljeno je da postoje

ć

e 

instalacije ne zadovoljavaju minimum sigurnosti objekta, niti postoje potrebne 
instalacije: video-nadzora, protiv-provalne instalacije, protiv-požarne, telefonske, 
ra

č

unarske instalacije, instalacije ozvu

č

enja, instalacije projektora, gromobranske 

instalacije. 

Posle skupljanja potrebnih podataka o galeriji i njihovim zahtevima, kao i 

zahtevima projektanta enterijera i rasporeda opreme, u galeriji je kao osnovna 
rasveta eksponata projektovana sa svetlosnim šinskim razvodom, osim u sobi 
legata Nadežde Petrovi

ć

. Ovakav na

č

in osvetljenja dozvoljava brzu konfiguraciju 

svetiljki i osvetjlenja bez bilo kakvih prepravki ili dogradnje za bilo koju izložbu. 
Usvojivši pravougaoni oblik šina, izvršen je raspored svetiljki i to: opšte 
osvetljenje sa

č

injavale su svetiljke tipa daunlajteri 2x18 W sa uglom od 30

0 

, kako 

svetlost ne bi osvetljavala i povšine za izlaganje na zidu, a po zahtevu arhitekte 
opšta rasveta je postavljena u pravougaoniku. Stoji napomena da su sve opšte 
svetiljke raspore

đ

ene na tri strujna kruga sa mogu

ć

noš

ć

u posebnog uklju

č

ivanja. 

Rasveta za eksponate izvedena je svetljkama sa ta

č

kastim (direktnim) svetlom, sa 

više tipova svetiljki proizvodnje iGuzzini i tako

đ

e sa više tipova izvora svetlosti. 

Za proizvo

đ

a

č

a iGuzzini-a odlu

č

eno je iz slede

ć

ih razloga: svetiljke su 

kvalitetne, poseduju filtere za IC i UV zra

č

enje, poseduje filtere za promenu boje 

svetlosti, dizajn svetiljke zadovoljava i zahteve arhitekte i zahteve galerije,  cene 
su korektne u odnosu na kvalitet. Prora

č

uni osvetljenosti prostorija izvršene su 

koriš

ć

enjem softvera iGzzinija, koji podržava samo svetiljke navedene firme. 

78 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Softver je solidnog kvaliteta, sa mogu

ć

noš

ć

u dobijanja potrebnih parametara: 

osvetljenosti, blještanja, max. i min. osvetljenosti, parametara svetlosnog izvora, 
tipa, proizvo

đ

a

č

a, snage, grla, osvetljenosti, boje svetlosti i izrade u 3D crtežu. 

Radi dobijanja što ta

č

nijih podataka izvršeni su prora

č

uni parametara 

galerije u programu Relux CAD. Relux CAD je mo

ć

an softver, radi pod ACAD-

om i poseduje veliku bazu podataka proizvo

đ

a

č

a svetiljki, velike mogu

ć

nosti 

poseduje u prenošenju osnove iz ACAD-a u Relux, kao i bazu podataka za 
postavljanje opreme i enterijera, eksterijera i puteva. Pri odabiru svetiljki ovaj 
program je dosta mo

ć

niji u svakom pogledu, kako u davanju podataka u dizajnu 

enterijera, tako i u mogu

ć

nosti i kvalitetu osvetljaja, blještanja 3D polarnog 

dijagrama, referentne površine, izoluks krive osvetljenosti po površinama od poda, 
preko zidova do plafona i to pojedina

č

no, pseudo boja, popre

č

nog i podužnog 

preseka rasvetljenosti. Sve nabrojane karakteristike osvetljenja ovaj program 
prikazuje u 3D crtežima. 

Izvršenim upore

đ

ivanjem dobijenih rezultata na programima iGuzzini i 

Relux CAD, dobijena je zanemarljiva razlika u rezultatima. U sredini šinskog 
razvoda u plafonu nalaze se 

č

etiri svetiljke, od kojih su tri sa boljom 

reprodukcijom boja i uglom isijavanja 15º/ 38º/8º /35/70/35 W/HIT-CE, dok je 

č

etvrta svetiljka snabdevena optikom za elipsasto ili kvadratno osvetlenje snage 

50W35 W/HIT-C. Stoji napomena da se na svim svetiljkama koje osvetljavaju 
eksponate nalaze filteri protiv UV i IC zra

č

enja, kao i kolor filteri. Svetiljka može 

da rotira za 355º po vertikalnoj osi, a 45º po horizontalnoj osi. Namena ovih 
svetiljki je da se primenjuju u slu

č

aju izlaganja eksponata organizovanog na podu 

ili u staklenim vitrinama. Potrebno je još znati da su sastavni deo galerije pored 
navedenih instalacija i slede

ć

e instalacije: instalacija priklju

č

nica, video nadzora, 

protiv-provalne instalacije, protiv požarne, telefonske, ra

č

unarske instalacije, 

instalacije ozvu

č

enja, instalacije projektora, gromobranske instalacije. Navedene 

instalacije nisu ništa manje važne od instalacija osvetljenja, ali se u ovom radu 
ne

ć

emo njima baviti. 

 3. 

ZAKLJU

Č

AK  

Izvršenim upore

đ

ivanjem dobijenih rezultata na softveru iGuzzini i Relux 

CAD dobijena je zanemarljiva razlika u parametrima koji su vrednovani. 
Regulacija osvetljenja vrši se dimerima ili isklju

č

enjem pojedinih strujnih 

krugova. Svi izvori svetlosti su metal halogeni sa reprodukcijom boja Ra=80-100 
do svetlosnog fluksa 3500 lm. Sva merenja osvetljenosti u galeriji  do sada su 
pokazala odstupanje do oko 12% od projektovane osvetljenosti. S obzirom na to 
da je postojala rekonstrukcija i izmene koje su bile nepredvi

đ

ene, kao i na 

ograni

č

ena finansijska sredstva, smatra se da je ovo zadovoljavaju

ć

i rezultat. 

Koriš

ć

enjem navedenih programskih paketa, svima  u lancu izrade projektne 

dokumentacije  je bilo mnogo lakše da se uo

č

e neke greške i da se isprave u 

samom startu, ne prave

ć

i finansijske troškove, niti gube

ć

i vreme na otklanjanju 

istih. 

ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZAŠTITE 

SREDNJENAPONSKIH VODOVA 

Predrag Aksentijevi

ć

1

, Branislav Mladeni

ć

2

, Nebojša Petkovi

ć

3

, Dragan Brajovi

ć

3

REZIME

U radu je opisana  mikroprocesorska zaštita kao i sam postupak ispitivanja 

srednjenaponskih izvoda. U radu je dat primer dobijenih rezultata ispitivanja jednog 10 kV 
izvoda na podru

č

ju ED Kraljeva kao i dijagram struja kvarova o

č

itanih iz releja. Ovi 

podaci omogu

ć

avaju lakše lokalizovanje kvara uz koriš

ć

enje DMS programskog paketa, 

odre

đ

ivane vrste kvara i struje kvara, a sami rezultati se koriste kao pomo

ć

 dispe

č

eru za 

skra

ć

enje beznaponskog stanja. 

 Klju

č

ne re

č

i: 

Mikroprocesorska zaštita, mikroprocesorski releji, ispitivanje. 

EXAMINATION OF MICROPROCESSOR RELAY PROTECTION 

OF MIDLLEVOLTAGE LINES 

ABSTRACT

This paper descibed microprocesor relay protection and a way of examination of 

midllevoltige lines.  The paper shows a example of results of examination one of the 10kV 
feeders in district of ED Kraljevo, as same as the oscilogram of the fault current obtained 
by the raley. This results allow easy way to locate the fault point, using DMS software, as 
same as fault type and fault current, and that results are useful for dispatcher for reduction 
of power interaption.  

Key words:

 microprocessor raley protection, microproccesor raley, examination. 

1. UVOD

Elektri

č

na energija predstavlja univerzalni vid energije bez kojeg se ne 

može zamisliti funkcionisanje savremenog društva. Elektri

č

na

energija predstavlja 

i poseban vid robe. Njena specifi

č

nost se sastoji u tome što se ne može skladištiti, 

ve

ć

 se mora proizvoditi ta

č

no onoliko koliko to proizvo

đ

a

č

i zahtevaju. 

Proizvodnja elektri

č

ne energije je skoncentrisana u oblastima gde postoje resursi 

za njenu proizvodnju ležišta uglja, jezera, zalivi itd. Sa druge strane, potrošnja 
elektri

č

ne energije je skoncentrisana u oblastima gde su staništa ljudi i tamo gde 

postoje zahtevi za ovom energijom za potrebe proizvodnje. Elektroenergetski 
sistem predstavlja sponu izme

đ

u ovih oblasti. Da bi elektroenergetski sistem 

mogao da funkcioniše potrebno je obezbediti zaštitu svakog njegovog elementa 
(generator, transformator, vod, motor itd.), a tako

đ

e i pojedinih celina u okviru 

1

 D.O.O.”Elektrosrbija” Kraljevo  

2

 D.O.O.”Elektromontaža” Kraljevo 

3

 VŠTSS, 

Č

A

Č

AK 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

83 

Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške zemljospojne zaštite l

0

>

treba da 

bude (0,2 - 3) s. 

Merni relej zemljospojne zaštite l

0

> 

je za nazna

č

enu struju l

n

 = 5 A, dok se 

opseg podešavanja bira tako da relej reaguje pri struji zemljospoja na vodu 10 kV 
(20 kV) od 30 A za kablovski vod i 20 A za nadzemni vod - obi

č

no zadovoljava 

opseg podešavanja(0,5 - 2,5) A. Merni relej zemljospojne zaštite l

0

> se priklju

č

uje

na obuhvatni kablovski transformator prenosnog odnosa 300/5 A ili 250/5 A, ili u 
neutralni provodnik zvezdišta koje obrazuju sekundarni namotaji strujnih 
transformatora koji su postavljeni u sve tri faze. 

Ako je neutralna ta

č

ka mreže izolovana,

zemljospojna zaštita zavisi od 

veli

č

ine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mreže. Ove struje su 

kod nadzemnih vodova 10 kV (20 kV) veoma male i iznose oko 0,03 A/km (oko 
0,07 A/km), dok su kod kablovskih vodova znatno ve

ć

e i iznose oko 1,4 A/km 

(oko 3 A/km). 
 

2.2. Rezervna zaštita vodova 10 kV i 20 kV 

Rezervna prekostrujna zaštita vodova

posebno se ne izvodi. Rezervna 

prekostrujna zaštita ET-a

35/10 kV (Rl>, TP-46) ima funkciju, pod odre

đ

enim 

uslovima, rezervne prekostrujne zaštite vodova. Funkciju rezervne kratkospojne 
zaštite vodova ima kratkospojna zaštita sabirnica. 

Rezervna zemljospojna zaštita

izvodi se, u zavisnosti od na

č

ina 

uzemljenja neutralne ta

č

ke, na slede

ć

i na

č

in: 

Ako je neutralna ta

č

ka mreže uzemljena preko niskoomske impendanse, 

koriste se slede

ć

e dve vrste zemljospojne zaštite: 

1) rezervna zemljospojna zaštita RZZ

> 

deluje u slu

č

aju otkazivanja rada 

zemljospojne zaštite na nekom od izvoda 10 kV (20 kV); 

2) visokoomska zemljospojna zaštita RZV>

deluje pri pojavi zemljospoja 

sa velikom prelaznom otpornoš

ć

u. Zaštita RZV> može da bude izostavljena

u TS 

koja napaja isklju

č

ivo kablovsku mrežu 10 kV (20) kV. 

Merni relej rezervne zemljospojne zaštite RZZ> ili RZV>

je monofazni 

prekostrujni rele i priklju

č

uje se na sekundar strujnog transformatora prenosnog 

odnosa 50/5 A ili 100/5 A koji je vezan izme

đ

u stezaljke neutralne ta

č

ke ET-a i 

jednopolnog rastavlja

č

a ispred otpornika za uzemljenje neutralne ta

č

ke (TP-Opseg 

podešavanja mernog relea RZZ> ili RZV> zaštite bira se tako da reaguje pri struji 
zemljospoja od: 

- 30 A za merni relej RZZ>; 
- 2 A za merni relej RZV>. 

Opseg podešavanja vremenske zadrške iznosi: 

- najmanje (0,2 - 3) s za zaštitu RZZ>, pri 

č

emu se isklju

č

uje i primarna i 

sekundarna strana ET-a; 

- do 60 s za zaštitu RZV>, pri 

č

emu se samo signališe pojava 

visokoomskog zemljospoja, osim ako TS nije uklju

č

ena u sistem daljinskog 

upravljanja, kada se isklju

č

uje ET. Izuzetno, ako se u TS 110/10(20) kV snage 

2x40 MVA koriste dva prekida

č

a po trafo polju 10 kV (20 kV), pored rezervne 

84 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

zemljospojne zaštite RZZ> treba dodatno da se ugradi i rezervna zemljospojna 
zaštita Rl

os

> vodova za svaku sekciju sabirnica. 

Ako je neutralna ta

č

ka mreže 10 kV (20 kV) izolovana,

a na izvodima 10 

kV (20 kV) je primenjena usmerena homopolarna zaštita l

0

 > kao rezervna 

zemljospojna zaštita vodova koristi se neselektivna homopolarna prenaponska 
zaštita U

0

>, ali u ovom slu

č

aju se ne predvi

đ

a koriš

ć

enje "automatskog traga

č

a 

zemljospoja". Zaštita tako

đ

e ima funkciju osnovne zemljospojne zaštite sabirnice 

10 kV (20 kV) i rezervne zemljospojne zaštite niženaponskih namotaja ET-a. 

2.3. PL-300 zaštita 

Familiju PL-300 

č

ine multifunkcionalni digitalni releji  koji predstavljaju 

osnovne elemente zaštite, merenja i kontrole kombinovanih, visoko-naponskih i 
srednje-naponskih postrojenja. Mogu se koristiti kao autonomni elementi ili kao 
deo sistema kontrole i zaštite. 

Postoje razli

č

iti modeli unutar jedne familije koji se razlikuju me

đ

usobno 

po hardverskoj strukturi ili po funkcionalnosti. Firmware je zajedni

č

ki za sve 

modele; funkcije dostupne za korisnike definisane su za svaki model pomo

ć

u 

programabilne logike (PLD). Firmware je mogu

ć

e promeniti putem serijskog 

porta. 

2.4. Kratak opis ispitivanja mikroprocesorske   zaštite 

Sam proces ispitivanja mikroprocesorske zaštite se izvodi u tri faze: 
 

-programiranje samog releja pomo

ć

u programskog paketa 

 -sekundarnog 

ispitivanja 

 -primarnog 

ispitivanja 

1) Programiranje mikroprocesorske zaštite 
Sam proces programiranja je ve

ć

 prethodno obavljen pomo

ć

u PC ra

č

unara 

i programskog paketa namenjenog za odgovaraju

ć

i rele (CONSOLA za Artechi). 

Na taj na

č

in je ve

ć

 ura

đ

eno povezivanje kontakta unutar samog releja (ulaza i 

izlaza). U fazi same izrade mikroprocesorske zaštite izvršeno je oži

č

enje releja 

odnosno fizi

č

ko povezivanje P/F provodnika koje dolaze iz sekundara strujnih 

mernih transformatora odgovaraju

ć

eg izvoda preko letve u samoj 

ć

eliji i letve u 

samom ormaru releja do samog mikroprocesorskog releja. 

Koriš

ć

enjem ra

č

unara i programskog paketa mogu

ć

e je izvršiti: 

- podešavanje zaštite 
- omogu

ć

avanje delovanja samih zaštita 

- omogu

ć

avanje i podešavanje daljinskog upravljanja  

- podešavanje prenosnih odnosa i kontrola ispravnosti merenja kao i 

sagledavanje merenja tokom samog  ispitivanja zaštite 

- sagledavanje vrednost struja kvara (delovanja) 
2) Sekundarno ispitivanje mikroprocesorske zaštite 
Sam proces sekundarnog ispitivanja mikroprocesorske zaštite se obavlja 

na letvi samog releja. Sa letve je izvršeno oži

č

enje releja. Strujni provodnici sa 

kofera za ispitivanje zaštite (SIR-3, Sverker) se postavljaju na kleme za strujna 
kola na letvi za zaštitu prema šemi stujnih veza iz projekta za izvod koji se 

86 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

Tehni

č

ke preporuke ne obavezuju vršenje primarnog ispitivanja zaštite, ali 

se smatra da je ono najprakti

č

nije i smatra se obaveznim pri puštanju novog 

izvoda. Pri ispitivanju mikroprocesorske zaštite izvod koji se ispituje mora biti 
isklju

č

en, rastavljen i uzemljen sa postavljenom izolacionom plo

č

om na 

sabirni

č

kom rastavlja

č

u. 

Po obavljenom ispitivanju sa

č

injava se izveštaj sa dobijenim rezultatima 

ispitivanja. 
 

3. ZAKLJU

Č

AK  

U današnje vreme mikroprocesorska zaštita se koristi za zaštitu svih 

delova elektroenergetskog sistema. Kvalitetnija i znatno širih mogu

ć

nosti u 

odnosu na klasi

č

nu, omogu

ć

ena je primena "inteligentnih" funkcija i postupaka, 

ve

ć

i broj funkcija se povezuje u okviru jedne zaštite, omogu

ć

ava se nadzor 

šti

ć

enog objekta i u slu

č

ajevima kada nema kvara, koriš

ć

enje grafi

č

kog 

(ekranskog) prikaza, detaljan zapis svih parametara kvara, daljinski nadzor i 
upravljanje, stabilnost rada sa podešenim parametrima, ovakva zaštita služi kao 
podrška sistemu upravljanja i automatizaciji pogona, omogu

ć

ava se samonadzor i

samokontrola ispravnosti, postoji mogu

ć

nost prijave kvara releja i zaštite odmah 

po nastanku (kod klasi

č

nih releja kvar se može ustanoviti tek pri kontroli ili tek 

kada relej ne deluje), jednostavnije održavanje i

zamena, zna

č

ajno smanjenje broja 

ljudi potrebnih za ove poslove, održavanja prakti

č

no i nema, ve

ć

 se samo nadziru 

alarmi o evenrualnoj neispravnosti, popravke se ne vrše, ve

ć

 samo zamene, 

zna

č

ajno smanjen prostor koji se zahteva za montažu releja, objedinjavanjem 

funkcija releja u mikroprocesorskoj zaštiti gube se ži

č

ane veze koje su postojale 

izme

đ

u klasi

č

nih releja, smanjuje se potreba za kontrolom veza, kao i mogu

ć

nost 

grešaka pri vezivanju i održavanju releja, sa smanjenjem ži

č

anih veza smanjuje se 

i verovatno

ć

a eventualnog ošte

ć

enja tih veza zbog korozije ili drugih ošte

ć

enja, 

zna

č

ajno smanjena potrošnja energije.  

Iz samog primera izveštaja o ispitivanju mikroprocesorske zaštite jednog 

izvoda vidi se da nema velikih odstupanja vrednosti reagovanja od samih zadatih 
vrednosti. To veoma malo odstupanje predstavlja vreme odra

đ

ivanja samog 

prekida

č

a  kome stiže komanda sa mikroprocesorskog releja. Na podru

č

ju ED 

Kraljevo ova zaštita se pokazala kao veoma pouzdana a ima i prednost što se 
rezultati kvarova mogu koristiti uz DMS programski paket za priblizno ta

č

nu 

lokalizaciju kvarova. Preporu

č

ujemo i primarno ispitivanje zaštite pomo

ć

u koga se 

sagledava kompletno merenje, reagovanje zaštite kao i pra

ć

enje signala koji se 

prenose preko SKADE na ra

č

unar u dispe

č

erskom centru. 

4. LITERATURA

[1] Tehni

č

ke preporuke Elektrosrbija Kraljevo. 

[2] Uputstvo za mikroprocesorski rele, 

theam Arteche

  (Španija), prevod  

Energy  Company, 

Kraljevo. 

[3] Hasovi

ć

 J.: 

diplomski rad

. 

[4] Pri radu su koriš

ć

ena uputstva radnika službe merenja i zaštite  

      ED Kraljevo, kao i radnika firme 

Energy Company

 Kraljevo. 

ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI

Č

NIH STRUJA  

I VISOKIH NAPONA 

Slavko Vardi

ć

1

, Miloš Varagi

ć

2

REZIME 

U ovom radu je dat prikaz adaptera za merenje jakih naizmeni

č

nih struja i visokih 

napona pomo

ć

u univerzalnog instrumenta, bez galvanske veze sa mrežom, zasnovan na 

principu „pretvaranja“ struje u napon pomo

ć

u operacionog poja

č

ava

č

a TL082.

Klju

č

ne re

č

i:

 Operacioni poja

č

ava

č

, povratna sprega, struja, napon. 

ADAPTER FOR MESAUREMENT HIGHLY ALTERNATE 

CURRENT AND HIGH VOLTAGE 

ABSTRACT 

In this project there is a survey of the adapter for measurement highly alternate 

current and high voltage with the help of an universal instrument, without galvanic 
connection with a net, based on the „transforming“ of current using the operation amplifier 
TL082. 

Key words:

 Operational amplifier, feedback, current, voltage.

1. UVOD 

U praksi je, veoma, 

č

esto potrebno vršiti merenja jakih naizmeni

č

nih 

struja i visokih napona, i to  bez galvanske veze sa mrežom. Ova merenja se mogu 
ostvariti adapterom sa strujnim transformatorom i OP TL082. 
 Pomo

ć

u ovog  ure

đ

aja, mogu se meriti  efektivne vrednosti naizmeni

č

ne 

struje u opsegu od 1mA do 50A i više, frekvencije do 100kHz. Preoptere

ć

enje 

adaptera ne dovodi do ošte

ć

enja mernog poja

č

iva

č

a niti voltmetra (univerzalnog 

instrumenta). Ure

đ

aj radi na principu, I / U pretvara

č

a. 

2. IDEALNO OPERACIONO POJA

Č

ALO 

Idealno OP je elektronski sklop koji se sastoji od idealnog LIK (linearno 

integralno kolo) i povratne sprege od idealnih elemenata. OP ima diferencijalni 
ulaz (izme

đ

u invertiraju

ć

eg i neinvertiraju

ć

eg izvoda) i nesimetri

č

an izlaz. Simbol 

OP i raspored elektroda prikazan je na slici 1. 

_______________________________________

1

Visoka škola tehni

č

kih strukovnih studija 

Č

a

č

ak, 

 2

MUP Republike Srbije  

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

89 

3. PRETVARA

Č

 STRUJE U NAPON [I / U PRETVARA

Č

] 

 Šema 

invertiraju

ć

eg I/U pretvara

č

a prikazana je na sl. 3. 

+U

s

-U

s

-

+

DC

R

ps

R

opt

U

izl

=-I

ul

R

ps

I

ul

I

ps

Slika 3: Šema invertiraju

ć

eg I / U pretvara

č

a 

Uz idealni OP, za sklop prikazan na slici 3 može se pisati: 

ul

ps

I

I

= −

(3.1) 

izl

ps

ps

U

I

R

=

. 

(3.2) 

Uvrštavanjem izraza (3.1) u izraz (3.2) dobija se: 

izl

ul

ps

U

I R

= −

.   

(3.3) 

Na osnovu izraza  (3.3) može se zaklju

č

iti  da  je  izlazni napon  sklopa, 

prikazanog na sl. 3, proporcionalan ulaznoj struji, što zna

č

i da "

pretvara

" ulaznu 

struju I

ul

 u izlazni napon U

izl

., uz faktor proporcionalnosti otpornosti u povratnoj 

sprezi: R

PS

. 

90 

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 

4. ŠEMA I OPIS RADA ADAPTERA ZA MERENJE JAKIH 

 NAIZMENI

Č

NIH STRUJA I VISOKIH NAPONA 

Na slici 4 prikazana je elektri

č

na šema adaptera. Ure

đ

aj radi na principu 

ve

ć

 pomenutog I/U pretvara

č

a. 

+

-

2

3

1

8

4

+ 12V

150

p

47µ

+

5

6

-

7