1
Visoka zdravstveno sanitarna škola "VISAN"
Seminarski rad
Tehnike i procesi donošenja odluka
predmet: osnove teorije sistema i upravljanja
Student: Kristina Atanasković
Profesor: dr Suzana
Pavlović
Beograd,2019.
2
SADRŽAJ
1.
UVOD.......................................................................................................3
2.
Vrste odluka...........................................................................................4-5
3.
Tehnike odlučivanja...................................................................................6
3.1. Model racionalnog odlučivanja...........................................................7
3.2. Model donošenja zadovoljavajuće odluke..........................................7
3.3. Model intuitivnog odlučivanja...........................................................8
4.
Proces odlučivanja.....................................................................................8
4.1. Indetifikacija problema.......................................................................9
4.2. Dijagnoza uzorka................................................................................9
4.3. Razrada mogućih rešenja problema....................................................9
5.
Donošenje odluka....................................................................................10
5.1. Impementacija odluke......................................................................10
5.2. Analiza posledica donetih odluka.....................................................10
6.
Pristupi procesu odlučivanja....................................................................11
7.
Karakteristike efikasnog odlučivanja.................................................12-13
8.
Kako donositi odluke?.............................................................................14
9.
ZAKLJUČAK..........................................................................................15
10.
Literatura.................................................................................................16
4
2.
Vrste odluka
Postoje različite vrste odluka koje se donose, u zavisnosti od različitih faktora. Nabrojaćemo
neke vrste odluka.
Programirane i neprogramirane odluke
Kakve odluke donose menadžeri zavisi pre svega od prirode problema koji su strukturisani i
često se ponavljaju donose se programirane odluke koje sistemski rešavaju postojeći problem.
Ove odluke se referiraju na postojeće propise i procedure i donošenje ovih odluka često
podrazumeva prenošenje ingerencija za sprovođenje propisane odluke na niže stupnjeve koji
kasnije implementiraju istu na slične problemske situacije.
Sa druge strane kada su u pitanju problemi koji se prvi put javljaju, i na koje postojeći sistem
ne može odgovoriti, donose se tzv. neprogramirane odluke. Ove odluke predstavljaju
jednokratno rešenje koje nije aplikabilno za druge situacije, već je svaki put potrebno iznova
donositi odluke. Neprogramirane odluke uglavnom donosi viši menadžment i one po prirodi
stvari zahtevaju kreativnost u prosuđivanju i izlistavanju potencijalnih rešenja. Ove odluke
su, na pimer, odluke o investiranju, odluke o pokretanju nove proizvodne linije itd.
Očekivane i neočekivane odluke
Odlučivanje zahteva dobro prioritiziranje, to jest sposobnost razdvajanja hitnog od nevažnog.
Ovo je potrebno kako bi se predupredilo gubljenje vremena na rešavanje nevažnih problema
ali i situacije propuštanja hitnih i važnih problema na koje je neophodno reagovati.
Dugoročne odluke zahtevaju sigurnost u konačni ishod, cilj. Kada vam svrha bude jasna,
moći ćete odlučiti šta treba raditi. Pritom je presudno odlučiti da se nešto učini, a ne dopustiti
da se stvari događaju same od sebe, zbog oklevanja ili nedelovanja. Odluke koje menadžeri
donose svakodnevno mogu biti dvojake prirode: očekivane odluke i neočekivanje odluke.
Očekivane odluke su uglavnom odluke vezane za preporuke za zapošljavanje novog
kandidata, odluke o nagrađivanju, preporuke za napredovanje, odobravanje zahteva za
godišnjim odmorom, podela redovnih zadataka podređenima, različite odluke na sastancima i
sl. Neočekivane odluke mogu biti na primer: iznenadni zahtevi zaposlenih za slobodne dane,
zahtevi za premještajem onih zaposlenih koji se ne slažu s nekime u organizacijskoj jedinici u
kojoj rade, iznenadni kvarovi opreme koja se koristi u procesu proizvodnje, odluke vezane uz
suzbijanje straha zaposlenih od novih tehnologija, novih strojeva i sl. (uopšteno strah od
promjena), iznenadna bolest ključnih radnika i sl. Iako se čini da menadžeri lakše donose
očekivane odluke jer imaju više vremena razmisliti o njima, to ne znači da svi menadžeri njih
lakše donose. Tako je na primer odluka koga zaposliti, iako očekivana, za mnoge menadžere
teška.
5
Reaktivno i proaktivno odlučivanje
Kao što je navedeno u uvodnim lekcijama, proces donošenja odluka otpočinje
ustanovljavanjem potrebe za donošenjem odluka. Situacije potrebe za donošenjem odluke
može biti uzrokovana novonastalom situacijom koja zahteva hitnu reakciju ili pak može biti
uzrokovana novom potrebom koja je nastala kao rezultat sagledavanja situacije i odluke da se
preuzme inicijativa koja će ponuditi novu kvalitetniju situaciju.
Reaktivno odlučivanje je takvo odlučivanje koje predstavlja davanje odgovora na postojeće
zahteve, tj. promene u okruženju. Proaktivno odlučivanje podrazumeva donošenje odluka u
uslovima anticipiranih spoljnih zahteva i drugih elemenata, koji uslovljavaju donošenje
odluka. Ono je znatno složenije nego reaktivno odlučivanje. U procesu proaktivnog
odlučivanja, pored za to ovlašćenog menadžera, treba da participiraju i mnogi eksperti raznih
specijalnosti, koji će obezbediti široku participativnost i učešće svih.
Sistematično i intuitivno odlučivanje
Sistematično i intuitivno odlučivanje razlikuju se po načinu, modelu sprovođenja procesa
donošenja odluke. U zavisnosti od toga koliko je proces sistematičan, baziran na jasno
promišljenim unapred isplaniranim koracima ili pak predstavlja intuitivan čin, donošenja
odluke, bez preterane brige za činjenično stanje i racionalno analiziranje efekata različitih
rešenja, razlikujemo sistematične i intuitivne odluke.
Sistematično odlučivanje podrazumeva obavljanje svih aktivnosti procesa odlučivanja po
modelu kortak po korak, uz pažljivo vođenje računa o svim podacima i informacijama koje
su potrebne za donošenje kvalitetnih odluka. Dok intuitivno odlučivanje predstavlja
neorganizovano obavljanje procesa odlučivanja, tj. kada se odluke donose bez dovoljno
pouzdanih podataka, informacija. Intuitivno odlučivanje ne može dati efekte koje može dati
sistematično odlučivanje i podrazumeva određenu vrstu rizika. Ipak nekada je ova vrsta
odlučivanja jedina moguća opcija.
Individualno i grupnog odlučivanje
Odluke se mogu donositi individualno i grupno u zavisnosti od broja osoba koje preuzimaju
odgovornost za donošenje odluka. Ova podela, uslovljena je situacijom jer neke odluke po
prirodi stvari moraju biti grupne, kao što su statuti, propisi i sl.
Individualno odlučivanje u organizacijama podrazumeva donošenje odluka u kojem sudeluje
samo jedno lice-menadžer, shodno svojim ovlašćenjima i odgovornostima. Kod grupnog
odlučivanja, vlada princip da više ljudi više zna i istovremeno, na pozitivnim
karakteristikama grupnog mišljenja.
Pojedinci u preduzećima donose odluke, bez obzira radilo se o odlukama na vrhu, ili
odlukama u okviru pojedinog radnog mesta. Tako je svaki pojedinac redovno uključen u
odlučivanje, tj. pojedinac pravi izbore između jedne ili više mogućnosti. Nedvosmisleno je da
su mnogi od ovih izbora, nesvesne radnje koje se preduzimaju bez mnogo razmišljanja.
Grupu ili skupinu čine dva ili više interaktivnih međuzavisnih pojedinaca koji su se udružili
kako bi postigli određene ciljeva. Komunikacijske interakcije u grupnoj odluci mogu povećati
