3
1. UVOD
Tenis je igra koja se ne sastoji samo u običnom prebacivanju loptice preko mreže. On od igrača
traži mnogo više – traži poznavanje osnovnih elemenata igre, vrhunsku tehniku izvođenja udaraca,
poznavanja taktike igre, hrabrost i hladnokrvnost, želju za pobedom, igračko iskustvo, fizičku i
mentalnu pripremljenost, sportsko ponašanje i nesebično prenošenje vlastitog iskustva na druge, pre
svega mlađe igrače.
Igre su vrlo raznovrsne po sadržini, karakteru i organizaciji. Stoga postoji više podela igara.
Pojedini autori ih dele prema ciljevima koje želimo postići, prema sredstvima i prema mestu
organizovanja, kao i prema pojedinim delovima časa gde ih primenjujemo. Drugi autori podelu vrše
prema uzrastu, godišnjim dobima, broju igrača, mestu gde se izvode itd.
Tenis je sportska individualna igra, koja se karakteriše standardnim pravilima.
Svoj pobedonosni pohod tenis je započeo krajem XIII i početkom XIV veka u Francuskoj, ali na
osnovu dostupnih podataka, spominju se začeci tenisa u Egiptu, Grčkoj i starom Rimu. Godina 1847.
smatra se „rođenjem“ današnjeg tenisa sa početkom formiranja igrališta i pravilima sličnim današnjim.
Savremeni tenis kakvog ga mi danas poznajemo, datira iz 1877. godine, od prvog službenog turnira u
Velikoj Britaniji, Vimbldona. U našu zemlju tenis donose diplomate, a prvi teniski klub kod nas je
osnovan 1878. godine, na Paliću.
Reprezentacija Jugoslavije je 1927. godine prvi put nastupila u Devis kupu i u prvom nastupu je
bila poražena od reprezentacije Indije, rezultatom 3:0. Najveći istorijski uspeh je zabeležen 2010.
godine, kada je reprezentacija Srbije savladala u finalu Devis kupa, selekciju Francuske.
Poslednjih godina, svedoci smo izuzetnog preporoda teniskog sporta. Od „belog sporta”, sporta
statusnog simbola najbogatijih i najpovlašćenijih društvenih slojeva do masovnog sporta. Tenis danas
spada u jedan od najpopularnijih sportova, koji broji preko 800.000.000 ljudi. Tajna njegove
dugovečnosti leži u njegovoj adaptibilnosti, koja razlike u godinama i fizičke građe, svodi na najmanju
moguću meru. Tenis je sport nadmudrivanja i nadmetanja, familijaran i takmičarski sport
.
4
Razvoj tehnologije stvorio je nove materijale. Od igranja isključivo na zemljanim i travnatim
terenima, prešlo se na igru na tvrdim terenima presvučenim raznim materijalima. Sedamdesetih godina
većina igrača je igrala sa tri ili četiri vrste veoma sličnih reketa. Ako niste imali dobru tehniku udaraca,
niste mogli da imate ni dobre i efektne udarce. Površina reketa koja je služila za udaranje bila je veoma
mala i samim tim je zahtevala izuzetan rad nogu i kretanje po terenu.
Pojavom nove tehnologije izrade reketa, sama igra i učenje tehnike udaraca su se izmenili.
Vremenom, raznovrsnost novih stilova udaraca počelo je da daje i pozitivne rezultate. Takođe, i loptice
se se mnogo promenile, rade se od posebnih materijala, koji proizvode jače i brže udarce.
1.1. Istorijski razvoj tenisa
Istorijski nalazi ukazuju na to da je čovek veoma rano prepoznao pogodnosti predmeta kuglastog
oblika za telesnu igru. U početku lopte su se pravile od drveta, kamena, like, a nakon toga i od kože.
Ljudi su u početku loptu udarali dlanom, a kasnije su počeli da je udaraju drvenim reketom, nalik
na današnje kuhinjske daske, kojem su posle menjali oblik tako da je imao dršku, vrat, i glavu reketa
koju su španovali sa kožnim šnurevima ili sušenim životinjskim crevima (ovčijim ili mačijim).
Postoji više teorija o nastanku samog imena ove igre. Ipak, najverovatnije je da je dobila naziv
po igri Paume, u kojoj je igrač koji je upućivao loptu izgovarao „tenez”, što na francuskom znači „držite,
pažnja”. Prelaskom ove igre u Englesku i pokušajima njene modifikacije, reč tenez se pretvorila u
TENNIS, a igre su dobile naziv field tennis i long tennis u zavisnosti gde su se i po kojim pravilima
igrale.
Početkom XVII veka igra je pretrpela dve velike izmene: konopac preko kojeg se prebacivala
loptica zamenjen je mrežom, a drvena ploča reketa kojom se udarala loptica zamenjena je primitivnim
crevnim žicama, zategnutim na drveni okvir.
6
ruke, a na forhendu je koristio izrazito zapadni grif, što je takođe bilo retko u to vreme. To je dalo nov
zamah teniskoj igri i predstavlja početak savremenog atomskog tenisa.
Bez obzira što je osnovna tehnika udarca veoma važna kako bi lopta dobila na jačini, spinu i
preciznosti, razvoj igračevih udaraca mnogo zavisi i od njihovih individualnih karakteristika,
temperamenta i ličnog stila. Igrač mora sam da razvije sopstvenu kreativnost u igri i odlučnost
neophodnu za jednog vrhunskog igrača.
Naravno, tehnika udarca je od velikog značaja. Razvoj tehnike udaraca treba da bude praćena
logičnim napretkom i to počevši od konzistentnosti, preko preciznosti, dubine, spina i snage.
KONZISTENTNOST: predstavlja sposobnost da ponavljate jedan te isti udarac bez greške. Do
prave mere konzistentnosti će se doći kada budemo videli koliko može igrač da izdrži da ponavlja
udarce bez greške, ali pod pritiskom (npr: u meču).
PRECIZNOST: je sposobnost da pošaljete loptu tamo gde ste i zamislili. Vežbanje preciznosti
omogućava igraču kontrolu nad udarcem koja mu je potrebna, kako bi primorao protivnika da trči ili da
plasira loptu u teren i tako sebi omogući osvajanje direktnog poena.
DUBINA: lopte predstavlja sposobnost da se protivnik drži što dalje od
osnovne linije. Time igrač onemogućava protivnika da bude agresivan, a sebi omogućava sposobnost da
izvodi kratke lopte i s vremena na vreme namerno dovodi protivnika na mrežu.
SPIN: sposobnost izvođenja spina je istovremeno i kontrolisanje lopte, koja je od izuzetnog
značaja za samog igrača, a što opet u velikoj meri zavisi od njegove spretnosti i nivoa tehnike. Spin
udarac ne samo da omogućava igraču da kontroliše loptu i istovremeno igra agresivno, već mu pruža i
priliku da protivniku pošalje loptu koju će teško vratiti.
SNAGA: udarca predstavlja sposobnost igrača da osvaja direktne poene i da natera protivnika da
greši. Iako svaki igrač voli da poseduje snagu udarca, to bi trebalo da bude poslednja veština koju će
7
razvijati u svom trenažnom procesu. Elementi koji diktiraju snagu su brzina glave reketa koja je usko
vezana sa pravilnim radom nogu i dobrim tajmingom ruke.
Na osnovu prethodno navedenog, sledi zaključak da prvi korak u razvoju tehnike udaraca treba
da predstavlja dosledno izvođenje osnovnih udaraca, zatim sledi takođe dosledno plasiranje lopte po
uglovima terena, zatim sledi sposobnost da se koristi top-spin na loptama koje padaju duboko u teren, pa
zatim mogućnost da te iste lopte igrač kontroliše precizno, po uglovima terena. I na kraju sledi
sposobnost da se izvede isti takav udarac, samo uz povećanu snagu.
1.1
Biomehanička analiza tenisa
Biomehanika je nauka koja proučava ljudsko kretanje. Određivanjem najefikasnijeg modela
kretanja traženih za izvođenje udaraca, trener može da analizira efikasnost kretanja igrača i da pokuša da
odredi da li bi igrač mogao da izvede udarac još efikasnije. Treneri treba dobro da poznaju biomehaniku,
kako bi mogli da analiziraju i poprave tehniku tenisa. Poznavanjem biomehanike će svakom treneru
pomoći da izbegne usmeravanje na individualne i kozmetičke neprijatne odlike udaraca (npr.: izgled
udaraca), već da se umesto toga usmere na efikasnost udaraca.
Glavni principi biomehanike za tenis lako se pamte preko akronima “BIOMEC”, a što znači:
1.
Balance
-
Ravnoteža
2.
Inertia
-
Inercija
3.
Oposite force
-
Suprotna snaga
4.
Momentum
-
Momentum
5.
Elastic energy
-
Elastična energija
6.
Coordination chain
-
Lanac koordinacije
9
LANAC KOORDINACIJE
: podrazumeva delove tela koji funkcionišu kao sistem lančanih veza,
pri čemu se sila koju stvori jedna veza, ili deo tela, premešta sledećoj vezi u nizu. Optimum koordinacije
(tajming) ovih delova tela će omogućiti efikasan prenos brzine kroz telo, kretanjem od jednog tela ka
drugom. Ovaj proces se nastavlja sve do poslednjeg u nizu, kada u idealnom slučaju reket ubrzava sa
svom zbirnom brzinom prema lopti. Lanac koordinacije (sistem veza) je osnova optimuma tehnike, pod
uslovom da efikasno funkcioniše (šematski prikaz).
Delovi tela
Biomehanika
Noge
Kolena (savijanje i ispružanje)
Kukovi
Rotacija kukova
Trup
Rotacija trupa
Ruke/Rame
Rotacija ruke oko ramena
Lakat
Ispružanje lakta – uvrtanje podlaktice
Ručni zglob
Savijanje zgloba
