1. О А.Д. Алекса Шантићу
Алекса Шантић је мало село које се налази на северу Бачке у непосредној
близини српско-мађарске државне границе у североисточном делу сомборске општине
којој и припада. Алекса Шантић је удаљен од Сомбора 25 км, а 35 км од Суботице. Кроз
село пролази магистрални и жељезнички пут. Налази се на 124 м надморске висине,
координате су
45°55′31″N19°19′28″E
а заузима површину од 49,6 км².
Надморска висина села је 124 м. Цело подручје атара Алекса Шантић има
повољан положај јер се налази на плодној оцедној заравни, једноставног и јединственог
морфолошког комплекса који са повољним педолошким и климатским условима пружа
добре могућности за пољопривредну производњу.
На простору атара Алекса Шантића нема водотока нити стајаћих вода, па је
због тога оскудица у води карактеристична за ово подручје. У атару села највеће површине
заузимају плодни типови земљишта. Велика пространост и плодност земљишта били су
одлучујући фактор приликом лоцирања и изградње места. Село је добро саобраћајно
повезано- налази се на путу 2. реда, преко којег је повезано са Сомбором и Суботицом.
На овим површинама атара Алекса Шантића 1946. године формирају се два
пољопривредна добра и једно на ондашњој територији атара Чонопља: у Алексa Шантићу
формирају се државно пољопривредно добро “Север” и државно пољопривредно добро
“Ослобођење” а у чонопљанском атару државно пољопривредно добро “9 Мај”.
Године 1953. спојили су се ПД “Север” и ПД “Ослобођење” у јединствено
предузеће Пољопривредно добро “Слога” које није било дугог века јер се већ 1954. године
раздвајају.
Година 1958. представља прекретницу за ПД “Алекса Шантић”. Те године
долази до спајања “Севера”, “Ослобођења” и “9 Маја” у једно јединствено пољопривредно
добро: Пољопривредно индустријски комбинат “Алекса Шантић” – највеће
пољопривредно добро у овом делу Војводине са 6.792 ха земљишта. ПИК-у “Алекса
Шантић” се и 1962. године припаја и земљорадничка задруга из Алексе Шантића и тиме је
обједињен целокупни друштвени сектор пољопривреде.
ПИК “Алекса Шантић” био је носилац интеграционих процеса те је 1967.
године ушао у састав ИПК “Бачка” у Сомбору у чији је састав ушло 9 самосталних
пољопривредних организација. 1978. године ове чланице ИПК “Бачке” удружују се у
јединствену организацију Пољопривредни комбинат “Сомбор” са самосталним
организацијама удруженог рада те се овај вид организовања задржава све до 1989. године.
Од 01.07.1989. године предузеће послује под називом Пољопривредно предузеће “Алекса
Шантић” у Алекса Шантићу.
Године 1997. Предузеће мења назив и постаје Друштвено пољопривредно
предузеће на акције „Алекса Шантић“, а након доношења новог Закона о приватизацији
2001. одине, 2002. креће у поступак приватизације, који је трајао скоро пет година, а
пратлиа су га бројне промене прописа и промена метода продаје тако да је уместо јавног
тендера како је првобитно било предвиђено предузеће у току 2006. године почело
припреме за аукцијску продају. Коначно, 20.09.2007. године на аукцији одржаној у Новом
Саду, предузеће је пронашло купца.
Дана 11.05.2010. године Агенција за приватизацију Републике Србије је
донела одлуку о реструктурирању АД „Алекса Шантић“ Алекса Шантић.
1.
Основна делатност АД „Алекса Шантић“ Алекса Шантић је пољопривредна
производња, и то ратарска, воћарска и сточарска. Поред тога друштво је регистровано и за
многе друге помоћне делатности из области трговине и услуга.
Ради обављања привредне делатности у Друштву се организују Радне јединице и
погони у производњи, Сектори у Дирекцији и то у стручним службама које имају функцију
да прате производњу и њој служе, као и служба физичко-техничког обезбеђења.
Производња и промет роба и вршење услуга на тржишту обавља се у оквиру
делатности уписане у привредни регистар сагласно Закону о привредним друштвима и
Оснивачким актом, а производне и радне процесе у оквиру своје делатности Друштва
обавља организовано у: Радне јединице, Погоне, Секторе и Службе, и то следеће радне
јединице:
1. „Биљна производња“
2. „Сточарство“
3. „Машинска радионица“
4. „Прерада“
5. „Дирекција“
У оквиру Радне јединице „Сточарство“ послују следећи погони:
1. Фарма „9.мај“
2. Фарма „Север“
3. Фарма „Тест“
4. Ветеринарска станица
5. Клаоница
У оквиру Радне јединице „Дирекција“ послују сектори:
1. Финансијски сектор
2. Рачуноводствени сектор
3. Комерцијални сектор
4. Сектор општих и правних послова.
У оквиру Радне јединице „Дирекција“ послује служба физичко-техничког
обезбеђења.
АД „Алекса Шантић“ из Алекса Шантића је пољопривредно предузеће и од свог
настанка до данас није битно мењао производну структуру. Дакле, основна производња је
у области ратарских култура, воћарских култура и области сточарства. Наравно, предузеће
је регистровано и за трговину, услужне делатности, увоз-извоз, али се тим областима
углавном није бавило.
2.
Слика 1. хронолошки приказ смањења земљишног фонда (ориг.)
4.
Друштвени сектор покрива А.Д. "Алекса Шантић" са 6.105 хектара, од тога 5.790
хектара обрадиве површине и 50 хектара под заливним системом, воћњака 65 хектара и
остало је под објектима, складиштима и путевима. Пољопривредно предузеће располаже са
довољним бројем пољопривредних машина потребних за обраду као и централном
машинском радионицом за поправку и сервис. Комбинат поседује силос мали од 2.000 тона
и нови капацитета 18.000 тона са сушаром капацитета 600 тона дневно, поред овога
постоји и подно складиште од 4.000 тона.
Иако у данашње време учествује у ниском проценту (како у укупној површини на
којој се обавља тако и у укупном оствареном приходу АД Алекса Шантић), воћарска
делатност има своје место у организацији произвоње и представља огроман потенцијал
који би, уз одрећене инвестиције, у будућности могао бити искоришћен у промоцији и
развоју овог привредног друштва.
Засад вишње (индустријске и конзумне- сорта Облачинска) заснован је
2001./02. године и може се рећи да је имао задовољавајуће приходе. Томе свакако
доприноси и заливни систем „кап по кап“ који покрива целокупну површину
воћњака.
У Алекса Шантићу живи 2172 становника, 790 домаћинстава којима је
пољопривреда примарни или
додатни извор прихода.
Већинско становништво су Срби са којима живи још петнаест националних
мањина. Просек година шантићког становништва је 42 године.
Слика 2.- Сателитски снимак Алекса Шантића (извор: www.maps.google.rs)
6.
У структури воћарства Србије вишња се налази на трећем месту (иза шљиве и
јабуке). Годишње се код нас произведе око 105,353 тона или око 14кг по становнику.
Производња вишње у Србији је учетворостручена у току последње четири деценије, тако
да је Србија данас на петом месту у свету по производњи вишње.
Вишња је воћка која има скромне захтеве у погледу земљишта. Коренова мрежа јој
је плитка, развијена у пречнику круне. Обично пророди веома рано и углавном рађа
редовно. Има врло користан плод, цењен како за конзумирање у свежем стању, тако и у
индустријској преради.
Штеточине су јој вишњин сурлаш, губар, трешњина мува, дудовац, лисне ваши итд.
Болести вишње су пегавост листа, решетавост листа, монилија...
Слика 3. – Плод вишње (извор: www.grozd.co.rs)
2.1.Подлога за вишњу
Вишња је калеми на дивљој вишњи (ако се жели гајење ниског или полувисоког
стабла), на дивљој трешњи, на магриви или се размножава изданцима (облачинска вишња)
Магрива – Рашељка (Prunus mahaleb L.)
Сорте вишње калемљене на Магриви су мале бујности. Добро подноси сува,
каменита, песковита и кречна земљишта, на којима ретко које културе могу да успевају.
Компатибилност са сортама вишања је различита. Због мање бујности препоручује се за
полувисоки, ниски и жбунасти узгојни облик. Отпорнија је према зимским мразевима.
Дивља трешња – врапчара (Prunus avium L.)
Ово је најбоља генеративна подлога за вишњу. Има добар афинитет са свим
сортама вишања, које се на њој одлично развијају и расту. Има развијен коренов систем
који подноси мање плодна земљишта. Због велике бујности сорти које се калеме на дивљој
трешњи, треба садити на већем растојању. Подесна је за висока и полувисока стабла.
Изданци вишње
Када је реч о изданцима вишње као вегетативној подлози, код нас се највише
користе изданци Облачинске вишње. Сорте калемљене на ове изданке су мањег пораста и
погодне су за гушћу садњу.
