1
UVOD
Tehnologija transportnog procesa predstavlja skup različitih operacija,sa ciljem da se obezbedi
neprekidni transportni lanac.
Kod klasičnog transporta svaki posebni deo transporta ima sopstevnu tehnologiju što ne
omogućava usklađivanje u cilju obezbeđenja integralne transportne usluge.
Osnovne karakteristike klasičnog transporta jeste nepostojanje jedinstvenog transportnog
suda,odnosno standardizovane tovarne jedinice,koja kod integralnih sistema transporta
predstavlja osnovni integrum transportnog lanca.
Predstavnici saobraćajne nauke i saobraćajne prakse smatraju da integralni transport
predstavlja jednu od najznačajnijih novina i dostignuća u oblasti transporta u poslednjim
decenijama.
Danas se u većem ili manjem obimu primenjuju različite tehnologije transporta u čijoj realizaciji
učestvuju transportna sredstva više vidova saobraćaja primenom iste tovarne jedinice. One se
zajednički zovu TEHNOLOGIJA INTEGRALNOG TRANSPORTA, i predstavljaju za oderđene vrste
transporta nove,najprogresivnije transportne tehnologije.
Činjenica da transport direktno utiče na konkurentnu sposobnost privrede nameće intenzivni
razvoj infrastrukture,transportnih sredstava i tehnologija. U takvim okolnostima ocenjuje se da
integralni transport predstavlja izuzetno važno dostignuće decenijama.
Integralni transportni sistemi sa stanovišta jedinstvene celine dele se na 3 osnovna sistema i to:
-INTEGRALNI TRANSPORT-
je način transportne manipulacije pri čemu se roba ne tovari
neposredno na transportno sredstvo nego se slaže na palete ili na kontejnere tako da oni
zajedno sa robom postaju teret koji efikasno i racionalno mogu preuzeti sredstva svih oblika
transporta. To znači da je integralni transport takva tehnologija kojom se umetanjem pomoćnih
sredstava između tereta i tranportnog sredstva teret ukrupnjava i omogućuje korišćenje
mehanizacije tako da se bez kontakta sa robom ona transportuje od vrata do vrata.
-MULTIMODALNI TRANSPORT-
je tehnologija kojom su se u prevozu robe istovremeno koriste
dva savremena i odgovarajuća transporta sredstva pri čemu prvo transportno sredstvo zajedno
sa teretom postaje teret za drugo transportno sredstvo, uz uslov da se transportni proces odvija
između dve države.
2
-KOMBINOVANI TRANSPORT-
je način prevoza robe kojom se u jednom transportnom lancu od
mesta proizvodnje do mesta potrošnje,kombinovano,koriste najmanje dve vrste prevoznih
sredstava.
Tovarne jedinice integralnog transporta su:
-palete
-mali kontejneri
-srednji kontejneri
-veliki kontejneri
-kompletna vozila drumskog i železničkog vozila ili barže rečnog teretnog saobraćaja ili samo
pojedini delovi vozila,i izmenjivi transportni sudovi.
-Osnovni cilj integralnog transporta nije samo ušteda u vremenu i troškovima prevoza već pre
svega racionalizacija celokupnog sistema distribucije robe.
-Poseban cilj integralnog transporta jeste realizacija transportnog lanca on proizvođača do
potrošača.
4
KARAKTERISTIKE VEZDUŠNOG TRANSPORTA
Vazdušni saobraćaj glavnu prednost ima u velikim brzinama prevoza. Velike brzine njegovu
konkurentnost vezuju za prevoze na velike udaljenosti, pre svega, u međunarodnom
saobraćaju. Inače, maksimalne brzine prevoza u avio transportu je do skoro ostvarivao super
brzi avion tipa CONCORDE (preko 2.000 km/h), ali je on od skoro izbačen iz saobraćaja jer su
velike brzine koje je ostvarivao označavale i visoke eksploatacione troškove (pre svega troškove
goriva) a samim tim i cenu prevoza ovim avionom. Standardne brzine avio prevoza se kreću u
rasponu od 800-1.200km/h. Aspekt brzine prevoza je posebno bitan kada se ima u vidu vreme
isporuke robe. Po tom pitanju je avio prevoz neprikosnoven na dužim relacijama, dok je na
srednjim relacijama ova njegova komparativna prednost u poslednje vreme malo ugrožena
brzinama koje se postižu pre svega u železničkom saobraćaju (brzi vozovi) i drumskom
saobraćaju. Osim toga, ovaj vid saobraćaja se odlikuje i dobrom pouzdanošću i frekventnošću,
posebno na relacijama koje povezuju velike centre, na kojima funkcionišu redovne
vazduhoplovne linije.
Takođe, vazdušni saobraćaj karakteriše najbolja relativna bezbednost iako je ona u poslednje
vreme pomalo narušena. Konačno, sve bolje karakteristike avio prevoz ima na polju elastičnosti
prevoza, što je itekako povezano sa brzinom dostave robe (sve se više širi infrastrukturna mreža
ovog vida prevoza).
Visoki troškovi čine ga nekonkurentnim kod prevoza najvećeg broja proizvoda. Svoju
konkurentnost vazdušni saobraćaj može da ispolji kod prevoza robe male količine i težine a
velike vrednosti.
U literaturi se ističu sledeći razlozi koji upućuju na korišćenje vazdušnog prevoza:
-hitne isporuke delova za održavanje i popravke kritične ili skupe opreme;
-hitne isporuke pošiljaka radi sprečavanja gubljenja prodaje na značajnom tržištu;
-popunjavanje zaliha kritičnim jedinicama za održavanje kontinuiteta proizvodnog procesa;
-smanjivanje troškova držanja zaliha i skladištenja;
-smanjivanje ukupnih troškova transporta, kada vazdušni saobraćaj drastično smanjuje dužinu
transportnih ruta;
-proširenje tržišta na područija koja nije moguće na drugi način snabdevati.
Eksterni efekti (buka i zagađenje okoline) su negativne karakteristike avio prevoza. Uz to se avio
prevoz ne može pohvaliti ni visokom urednošću (zbog čestih vremenskih neprilika). Konačno,
kapaciteti avio prevoza nisu preterano veliki ali su ipak dovoljni za prevoz skuplje robe koja pre
svega gravitira ka ovom vidu transporta. Očigledno se vazdušni saobraćaj koristi pre svega za
isporuke manjih količina robe, koje mogu da podnesu visoke transportne troškove, odnosno za
