Univerzitet u Novom Sadu
Tehnicki fakultet “Mihajlo Pupin”
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
TEHNOLOGIJA ODRZAVANJA
VOJVODINAPUT
Zrenjanin
Studenti: Prof. dr. Zivoslav Adamovic
Dusan Prodanov 5/05-05
Marko Martinov 6/05-05
1. Istorijat preduzeca
Prvi zakon o preduzećima za puteve donet je 1961. godine. U to vreme
staranje o putevima bilo je u nadležnosti Tehničkih sekcija za puteve. Ove
sekcije bile su kadrovska i tehnička osnova za buduće formiranje preduzeća za
puteve.
01. januara 1962.godine, spajanjem Tehničke sekcije i Sreske direkcije za
puteve, osnovano je Preduzeće za puteve Zrenjanin. U tom periodu, najveći
deo puteva I i II reda (oko 90%) bio je tucanički, a manje od 10% sa
savremenim kolovozom. Rad na održavanju ovih puteva odvijao se uglavnom
ručno, uz pomoć slabe i malobrojne mehanizacije. U zimskom periodu
čišćenje snega vršeno je malobrojnim grtalicama koje su vukli traktori, a
jedino najvažniji putni pravci bili su čišćeni plugovima montiranim na
kamione.
Već tada prioriteti rukovodstva i radnika u cilju poboljšanja stanja na
putevima i organizacije rada bili su nabavka savremene mehanizacije i
opreme.
1965. godine došlo je do integracije Preduzeća za puteve na području
Vojvodine (iz Zrenjanina, Novog Sada, Rume, Subotice, Sombora i Pančeva).
U ovom periodu izvršena je nabavka prvih utovarivača, autogrejdera, bagera,
transportnih vozila, kamioneta i druge neophodne mehanizacije.
Najproduktivniji period poslovanja Zrenjaninskih putara bio je od 1966 do
1990, a obeležile su ga povećanje sredstava za rad, tehničkih i smeštajnih
kapaciteta.
1970. godine useljena je nova upravna zgrada sa radionicama i garažama za
smeštaj mehanizacije. U istom periodu izgrađeni su punktovi za smeštaj
radnika na terenu.
Jedan od izazovnijih poduhvata u periodu od 1979 - 1986 bio je i izgradnja
savremenog magistralnog puta Zrenjanin Novi Sad deonice Zrenjanin-
Žabalj.
Akumulacija znanja i sredstava u kolektivu umnogome je doprinela da se
godine slabe uposlenosti (1998,1999,2000) lakše prebrode.
2
3. Proizvodni program Vojvodinaput-a
Proizvodni program Vojvodinaput-a cine bitumenski i betonski proizvodi
koji se koriste u kolovoznoj konstrukciji.
Bitumenski proizvodi, u daljem tekstu asfalti, dobijaju se mesanjem
kamenog brasna (punila), kamene sitnezi (odgovarajuceg granulometrujskog
svojstva) i putnog bitumena BIT 60 u odgovarajucem tehnoloskom postupku
zahtevanom za zadati tip asfalta.
U zavisnosti od namene i opterecenja kolovozne konstrukcije na kojoj se
koriste,asfalti se dele na tri osnovne grupe:
1) izravnavajuci;
2) noseci i
3) habajuci sloj.
Izravnavajuci sloj asfalta se koristi prilikom rekonstrukcije stare kolovozne
konstrukcije tako sto se njime popunjavaju nastale rupe i pukotine,
izravnavajuci kolotrazi cime se vrsi nivelacija i izravnanje trase radi nastavka
daljih asfaltnih radova na toj kolovoznoj konstrukciji. Asfalti koji se koriste
prilikom izravnavanja, opet u zavisnosti od trenutne situacije na kolovoznoj
konstrukciji, su:
1) BNHS 16
2) BNS 22 sA
3) BNS 32 c
4) DBNS 32
5) BNS 32 Sa
Noseci slojevi asfalta koriste se kao kolovozne konstrukcije srednjeg,
srednje-teskog i teskog saobracajnog opterecenja. Njihova uloga je da nose
zavrsni-habajuci sloj. U kombinaciji sa zavrsnim-habajucim slojem, noseci
slojevi cine cvrstu kolovoznu konstrukciju. Jedna od njihovih namena je
izbegavanje nastajanja kolotraga i sprecavanje prodiranja vode u kolovoznu
konstrukciju. Razlika izmedju noseceg i habajuceg sloja je granulometrijski
sastav i kolicina bitumena upotrebljena pri proizvodnji datog asfalta.
Asfalti koji se koriste u izradi noseceg sloja su:
1) BNS 22
2) BNS 22 sA
3) BNS 32 c
4) BNS 32 sA
Habajuci sloj je finalni sloj asfalta koji neposredno trpi saobracajno
opterecenje. U zavisnosti od saobracajnog opterecenja koriste se tipovi asfalta
specijalno odredjeni za saobracajno opterecenje date kolovozne konstrukcije.
Pri izgradnji kolovozne konstrukcije lakog saobracajnog opterecenja koriste
se asfalti:
1) AB 04
2) AB 08
4
Kolovozna konstrukcija lakog saobracajnog opterecenja su pesacke i
biciklisticke staze, hale, sportski tereni, parkinzi i ulice malog prometa.
Za kolovozne konstrukcije srednjeg saobracajnog opterecenja koriste se
asfalti:
1) BNS 22 sA
2) BNS 32 sA
3) AB 08
4) AB 11
5) AB 11 s
Kolovozna konstrukcija sredneg saobracajnog opterecenja su ulice u
naseljenim mestima.
Za srednje-tesko i tesko saobracajno opterecenje koriste se asfalti:
1) AB 11
2) AB 11 s
3) AB 16
4) AB 16 s
5) AB 22 s
U ove kolovozne konstrukcije ubrajaju se medju-mesni putevi, magistralni
putevi, auto-putevi, aerodromi,...
5
