UNIVERZITET U PRIŠTINI
FAКULTET TEHNIČКIH NAUКA
Кosovska Mitrovica
Seminarski rad
Tema: Kvalitet prirodnih vodnih resursa
Profesor: Student:
Dr Ljubinka Dražević Marko Agatonović 1/16
Kosovska Mitrovica, 2019 god.
2
2. Vodni resursi u Svetu i Srbiji
Kada se govori o vodnim resursima na našoj planeti, uvek se misli na “slatku” vodu, jer se ne
uzimaju u obzir ogromne mase slane vode u morima i okeanima. To ne znači da se morska voda
definitivno ne može koristiti za ljudske potrebe ili u privredne svrhe. Poznato je da ova voda
posle različitih tehnoloških postupaka desalinizacije, postaje upotrebljiva, tako da se sve više
koristi u zemljama koje oskudevaju vodenim resursima. Međutim udeo morske vode u ukupnoj
svetskoj potrošnji je tako mali da se za sada može zanemariti u globalnim razmerama. Ukupna
zapremina slatke vode (ne računajući vodu u tečnom agregatnom stanju) iznosi oko 110 000
milijardi kubnih metara. Međutim, oko 2/3 ove zapremine se gubi u procesu isparavanja pri
čemu se formiraju oblaci koji se navećim delom transformišu u kiše iznad mora i okeana. U
svetskim hidrološkim statistikama računa se da ukupni, trenutno efektivno raspoloživi vodni
resursi na našoj planeti iznose oko 12 000 milijardi kubnih metara ili oko 10% ukupne mase
slatke vode fizički prisutne na našoj planeti. Na teritoriji Srbije, hidrološki balans pokazuje
ukupnu zapreminu godišnjeg dotoka površinskih voda oko 180 milijardi kubnih metara, od čega
oko 90% predstavljaju tranzitne vode dok su samo oko 10% domicijalne vode. Ako se vodeni
resursi u Srbiji posmatraju u odnosu na broj stanovnika moglo bi se zaključiti da nam je priroda
bila naklonjena , jer raspolažemo sa preko 20 000 kubnih metara vode po stanovniku na
godišnjem nivou. Tranzitne vode se mogu samo u manjoj meri koristiti za naše potrebe, kako
zbog postulata Međunarodnog vodnog prava, tako i zbog relativno visokog stepena zagađenja
koje Dunav, Sava, Tamiš i Tisa unose na ulazu u našu zemlju. Ako bi se računalo samo sa
domicijalnim vodama i manjim korišćenjem tranzitnih voda, Srbija bi se približila granici
vodnog siromaštva. Na teritoriji naše zmelje veoma je prisutna prostorna i vremenska
neravnomersnot atmosferskih padavina i oticanja vode. U prostornom smislu, vode ima najviše u
period gde su potrebe najmanje, a u vremenskom smislu, vode ima najmanje u period kada su
potrošnje najveće. Kvalitet površinskih i podzemnih voda se stalno pogoršava, usled zagađenja iz
naselja i industirje.
3
3. Klasifikacija prirodnih voda
Sve vode u Srbiji prema svome stepenu zagađenosti i nameni izuzimajući mineralne i termalne
vode, podeljene su u četiri klase.
Klasa I
– vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu upotrebljavati ili
iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom za piće, u prehrambenoj industriji i za gajenje
plemenitih vrsta riba.
Klasa II
– vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju, sportove na vodi, za gajenje manje
plemenitih vrsta riba, kao i vode koje se uz normalne metode obrade ( koagulacija, flokulacija,
filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u
prehrambenoj industriji.
Klasa III
– vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za navodnjavanje i u industriji.
Klasa IV
– vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samo posle posebne obrade. Ova
podela vode u klase i potklase vrši se na osnovu relevantnih parametara kvaliteta i njihovih
graničnih vrednosti.
Tabela Br.1: Klasifikacija vode
5
voda. Podzemne vode su izvorišta koje se nalaze ispod površine zemlje u koje se povremeno
dopunjavaju atmosferskim i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. Ovde su
vode prirodno čiste i koriste se kao voda za piće. Atmosferske vode su u obliku padavina:
rose, snega, kiše, grada i kao takve dospevaju na zemlju.
Slika Br.1: Kruženje vode u prirodi
4. Kvalitet prirodnih vodnih resursa
Kvalitet prirodnih voda, kao što je već rečeno, predstavlja reiativan pojam koji se može
